Predsednik sekcije
2014 -
prof. dr Ivana Novaković
Institut za humanu genetiku, Medicinski fakultet
Univerziteta u Beogradu
novivana@eunet.rs
Potpredsednik sekcije
dr sci. Marina Đurišić
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", Novi Beograd
genetika@imd.org.rs
Sekretar sekcije
dr sci. Sanja Ćirković
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić", Novi Beograd
sanja.s.cirkovic@gmail.com
Savez društava genetičara Jugoslavije je osnovan 1968. god u Zagrebu udruživanjem Republičkih društva. Rad Društva genetičara Srbije se odvijao u okviru sekcija uključujući i Sekciju za humanu genetiku.
Humana genetika kao nauka koja proučava biološke nasledne varijacije čoveka i u njenom sklopu medicinska genetika, koja se bavi nasleđem, dijagnozom, prognozom, lečenjem i prevencijom oboljenja izazvanih promenama nasledne osnove početkom XX veka, doživljava procvat sa prihvatanjem Mendelovih pravila nasleđivanja.
Prve institucije sa genetičkim savetovalištem (GS) čiji je glavni cilj prevencija rađanja dece sa naslednim bolestima i kongenitalnim malformacijama, osnivaju se 40-tih godina u SAD i Evropi. Tri osnovne kategorije naslednih bolesti zahtevaju genetički savet: hromozomopatije, monogenske bolesti i multifaktorski poremećaji.
Intenzivan razvoj humane i medicinske genetike započinje kada Tjio i Levan (1956) utvrdjuju tačan broj hromozoma čoveka (46), a Lejeune sa sar. (1959) otkriva prvu hromozomsku aberaciju, trizomiju 21, u ćelijama pacijenata sa Downovim sindromom (DS). Posle ovih saznanja dolazi do snažnog razvoja moderne medicinske citogenetike, koja proučava promene hromozomskog komplementa i njihovu povezanost sa različitim patološkim stanjima čoveka.
Medicinska citogenetika je počela vrlo brzo da se razvija i u Srbiji kao rezultat saradnje izmedju lekara i biologa. U periodu od 1960 – 1970 formirana je većina citogenetičkih laboratorija za otkrivanje i proučavanje hromozomskih aberacija.
Prof. dr M. Kičić sa biologom Vjericom Marković, medju prvima u našoj zemlji osniva Citogenetičku laboratoriju u VMA u Beogradu (1960). Ranih 60-tih godina u Laboratoriji za eksperimentalnu onkologiju, Onkološkog instituta u Beogradu, naučni savetnik dr Blagoje Nešković sa svojim saradnicima, biolozima Branimirom Garzičićem, Slobodanom Živkovićem i Bogosavom Soldatovićem iz Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, usavršavaju tehniku kulture tkiva u cilju dobijanja preparata hromozoma čoveka. Ovi istraživači će svoje pionirsko iskustvo koristiti u osnivanju citogenetičkih laboratorija i obrazovanju kadra u Institutu za biološka istraživanja koji će kasnije postati vodeći citogenetičari na klinikama Medicinskih fakulteta (MF) u Srbiji i drugim zdravstvenim ustanovama. Najznačajnija uloga u ovom procesu pripada svakako prof. dr Branimiru Garzičiću.
VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA
Odsek za citogenetiku VMA je najstariji centar u Srbiji za izučavanje hromozomskih aberacija. Danas se na VMA veći broj saradnika, podeljen u nekoliko istraživačkih laboratorija, bavi citogenetikom i molekularnom genetikom: Institut za medicinska istraživanja, Odeljenje za kliničku i eksperimentalnu molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo,zatim Institut za patologiju, sa Odsekom za citogenetiku, Zavod za preventivnu medicinu i medicinu rada sa Institutom za medicinu rada, odnosno Odeljenjem za radiološku zaštitu. Timove genetičara VMA posvećene različitim problematikama, čine prof. dr Zvonko Magić sa saradnicima Natašom Strelić, Bojanom Cikota, Vesnom Ilić i Gordanom Šupić, zatim mr Biljana Todorić- Živanović sa saradnicom dr Milicom Strnad i konačno Dušanka Mirković.
INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE Beograd
Centar za medicinsku genetiku, formiran je kao Citogenetička laboratorija (1964). Prvi tim u Laboratoriji su činili: prof.dr Slavka Morić, dr Branko Garzičić, Vjerica Marković (biolog), Živana Laća (biolog) i prof. Kaličanin, neuropsihijatar. Njihova laboratorija je bila prva u kojoj je rađen kariotip (prethodni pokušaji na VMA nisu bili uspešni). Kroz Laboratoriju je u prethodnom periodu prošao veliki broj saradnika (oko 20), dr Nataša Arandjelović, neuropsihijatri i Jelisavčić Marko i Danijela Petrović. U Centru se proučava Downov sindrom i drugi hromozomski sindromi sa anomalijama autozoma i polnih hromozoma. U saradnji sa ginekološkim klinikama organizovano je GS i prenatalna dijagnostika hromozomopatija. Sada je rukovodilac Laboratorije i osoba za kontakt dr sci. med Snežana Branković-Nikšić
INSTITUT ZA BIOLOGIJU I HUMANU GENETIKU Medicinskog fakulteta u Beogradu
Laboratorija za citogenetička istraživanja osnovana je 1965. godine. Osnivači:su prof. dr Marko Anaf, lekar i biolog, i (tada asistenti) prof. dr Stefanija Marković, prof. dr Vukosava Diklić, prof. dr Ksenija Mijin i konsultant dr B. Garzičić. Postupno se u rad laboratorije uključuju i profesori: dr Marija Kosanović, dr Smiljka Dukić, dr Jovanka Nikoliš, dr Miroslava Mićić, docenti dr Ljiljana Luković, dr Jelena Milašin, dr Marko Babić i dr Maja Krajinović. Glavni pravci istraživanja su citogenetičke studije različitih aspekata poremećaja reprodukcije čoveka; citogenetička ispitivanja hromozomskih sindroma i korelacija kariotip-fenotip; citogenetičke analize malignih tumora urogenitalnih organa i dr. U Srbiji se prvi put uvode metode za ispitivanje mejoze infertilnih muškaraca (dr M. Mićić) i tehnika dobijanja hromozoma iz ćelija solidnih tumora (dr J. Milašin). Istraživanja se vrše u saradnji sa lekarima odgovarajućih klinika i drugih zdravstvenih ustanova. Poslednjih desetak godina, mnogo je učinjeno na uvođenju i razvijanju metoda molekularne genetike i na njihovoj primeni u naučnim istraživanjima, a takođe i u dijagnostici naslednih oboljenja (neuromišićna i maligna oboljenja). Na ovim zadacima su angažovani saradnici: doc dr Ivana Novaković, doc. Dr Vera Bunjevački, i asistenti dr Tanja Kuveljić, Biljana Jekić i Momčilo Ristanović.
DEČJA KLINIKA Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Beograd
Citogenetička laboratorija osnovana je 1966. god. uz pomoć dr B. Soldatovića, dr B. Garzičića i biologa Branislave Ajdarić. Prof. dr Danica Korać rukovodi laboratorijom i organizuje GS za hromozomopatije i kongenitalne anomalije. Značajno doprinosi afirmaciji humane genetike u medicini. Dr Korać napisala je prvu zapaženu knjigu o značaju medicinske genetike u kliničkoj praksi. Prof. dr Marija Nikezić, endokrinolog, vrši sa saradnicima citogenetička ispitivanja anomalija pola; prof. dr Emilija Stojimirović, hematolog, sa saradnicima izučava, sa citogenetičkog aspekta, malignitete u hematologiji. Saradnici u Laboratoriji su prof. dr Slobodanka Grković i mr sci. Vesna Ivanović-Deretić.
INSTITUT ZA HEMATOLOGIJU UKC
Beograd
Prof. dr Zoran Rolović, hematolog, sa saradnicom Dr Milenom Ćirić, biologom formira 1968 na Internoj B klinici Medicinskog fakulteta Laboratoriju za humanu citogenetiku. Laboratorija se 1984. premešta u UKC u kojoj saradnik dr Z. Rolovića dr Angelina Novak, viši naučni saradnik usavršava i primenjuje najsavremenije molekularno –citogenetičke metode u izučavanju maligniteta u hematologiji kao i različitih endokrinoloških patologija. Danas je rukovodilac laboratorije mr Vesna Đorđević, a saradnici su molekularni biolog Jelica Jovanović i biolog Marija Denčić.
INSTITUT ZA GINEKOLOGIJU I AKUŠERSTVO UKC Beograd
Laboratorija za medicinsku citogenetiku, osnovana je 1972. godine pod rukovodstvom akademika prof. dr Vojina Šulovića. U Laboratoriji se vrše analize kariotipa osoba sa reproduktivnim poremećajima i dece sa kongenitalnim anomalijama; postoji GS sa prenatalnom dijagnostikom hromozomopatija. Saradnici su citogenetičari dr S. Marković i biolog Slavenka Adžić.
KBC «ZVEZDARA» Beograd
Citogenetička laboratorija je osnovana 1973. god., osnivač prim. dr Branislav Pendić, hematolog sa saradnicima citogenetičarima viš. nauč. sar. dr Nadom Barjaktarević i naučnim saradnikom dr Vitanom Kostić. U Laboratoriji se ispituju genotoksični efekti jonizujućeg zračenja. Dr N. Barjaktarević vodi medjunarodni projekat «Biodozimetrija jonizujućeg zračenja» u okviru IAEA u Beču. Prvi put u Srbiji, u ovoj laboratoriji se vrše citogenetička ispitivanja maligniteta telesnih izliva (V. Kostić).
INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU MAJKE I DETETA RS Beograd
Laboratorija za humanu citogenetiku je osnovana 1982. god., osnivač prof. dr B. Garzičić, a od 1992. načelnik Laboratorije je Prof. dr Marija Guć-Šćekić. U Laboratoriji se radi prenatalna i posnatalna dijagnostika hromozopatija; ispitivanja ćelija tumora primenom najsavremenijih citogenetičkih i molekularnih metoda. Laboratorija je član Evropskog društva za humanu citogenetiku. Institut organizuje i sistematsko traganje (skrining) za nekim genopatijama. Dr sci Dimitrije Vulović je sa sar. sproveo prvi skrining za fenilketonuriju kod novorođenčadi u našoj zemlji (1965-68), samo dve godine posle prvog skrininga za ovu bolest u SAD. Sa dr Ljubomirom Stojanovim uvodi skrining za otkrivanje rizičnih porodica dece školskog uzrasta za hiperholesterolemiju (1982); prof. dr Miloš Banićević je sa saradnicima organizovao skrining za hipotireozu (1983). Treba pomenuti i, od pre nekoliko godina izuzetno dobro organizovanu, molekularnu dijagnostiku Dišenove i Bekerove mišićne distrofije, cistične fibroze, neuroblastoma i dr. U ovoj laboratoriji danas rade, pored prof. Dr Marije Guć-Šćekić i saradnici Marina Đurišić, Tanja Lalić i Danijela Petronijević.
MEDICINSKI FAKULTET U NOVOM SADU INSTITUT ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE I OMLADINE
Prof. dr Aleksandar Krstić osnovao je Citogenetičku laboratoriju (1986), koja je prerasla u moderno organizovan Centar za medicinsku genetiku, sa najsavremenije postavljenim GS za nasledne bolesti i kongenitalne malformacije. Uveden je EUROCAT za registraciju kongenitalnih anomalija. Dobro je razvijena prenatalna dijagnostika. U svakodnevnom radu nudi se pomoć u dijagnostici retkih sindroma i skrining fenilketonurije za teritoriju Vojvodine. Osnovan je i Odsek za molekularnu genetiku. Odeljenjem je godinama rukovodio dr A. Krstić, uz pomoć dr Feodore Popić-Paljić i prof dr Jadranke Jovanović. Prof. dr Milorad Velisavljev, pedijatar, sistematski je izučavao kongenitalne malformacije i genopatije na teritoriji Vojvodine. Napisao je značajan Leksikon o kliničkim i genetičkim entitetima.
MEDICINSKI FAKULTET Niš
Citogenetička laboratorija Instituta za patologiju osnovana 1970. god.a osnivač je bio prof. dr Vojin Savić. Danas u Kliničkom centru u Nišu, u okviru Dečje interne klinike, radi laboratorija za molekularnu medicinu. Saradnici su molekularni biolog Ljiljana Branković i biolozi Radovan Milićević, Desanka Radulović i Dragana Jugović.
INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE Vinča
Radiobiološka laboratorija. Naučni savetnik dr Nada Savković (1967) organizuje istraživanja iz animalne i humane citogenetike. Dr Branka Krajinčanić ispituje uticaj citostatika na kariotip obolelih od malignih hemopatija. Danas u Vinči postoji nekoliko laboratorija koje se bave molekularnom i genetikom, a citogenetička ispitivanja u Vinči vodi dr Gordana Joksić.
VETERINARSKI FAKULTET Beograd
U okviru Biološkog instituta, Prof. dr B. Soldatović i Prof. dr Dražen Zimonjić sa saradnicima pokrenuli su proučavanja genotoksičnih efekata različitih supstanci na ćelije životinja i čoveka. Danas je na tom polju glavni istraživač prof dr Ninoslav Đelić.
FARMACEUTSKI FAKULTET Beograd
Farmaceutski fakultetu Beogradu takođe ima laboratoriju koja se bavi genotoksikologijom a radom laboratorije rukovodi doc. dr Biljana Spremo sa saradnicom Ladom Živković.
U Srbiji su razvijena i populaciono-genetička istraživanja različitih poremećaja zdravlja i kongenitalnih malformacija u našoj populaciji. Dr M. Kičić i prof. dr B. Krajinčanić u okviru DEFEKTOLOŠKOG FAKULTETA u Beogradu ispituju niz genetičkih markera u dece i omladine u planski izabranim mestima Srbije; prof. dr Milan Marković i njegovi naslednici na STOMATOLOŠKOM FAKULTETU u Beogradu proučava uticaj genetičkih činilaca na razviće kraniofacijalnog kompleksa i denticiju; populacioni genetičar akademik prof. dr Dragoslav Marinković sa BIOLOŠKOG FAKULTETA u Beogradu uspešno saradjuje u istraživanjima sa lekarima iz različitih medicinskih oblasti; dr V. Diklić i dr M. Kosanović u saradnji sa kardiolozima vrše populaciono – genetička istraživanja kardiovaskularnih oboljenja na teritoriji Srbije.
Sekcija za humanu genetiku ostvaruje takođe saradnju sa drugim sekcijama Društva genetičara Srbije. Član Sekcije za Molekularnu genetiku, dr Dragica Radojković je izuzetno angažovana i u radu Sekcije za humanu genetiku i povezivanju rada te dve sekcije.
Na inicijativu Kolegijuma Instituta za biologiju i humanu genetiku MF u Beogradu, predmet Biologija sa humanom genetikom je uveden u nastavne programe svih MF u Srbiji i na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Predmet Medicinska genetika postoji na Defektološkom i Biološkom fakultetu u Beogradu. Na MF u Novom Sadu uveden je izborni predmet Klinička genetika, a za studente psihologije Osnovi humane genetike sa genetikom ponašanja. U okviru poslediplomskih studija na MF u Beogradu i Novom Sadu, organizovani su magisterijum, specijalizacija i subspecijalizacija iz Medicinske genetike.
Naučno-istraživački rad humanih genetičara se odvija kroz naučne projekte. Koordinatori makroprojekata RS su bile prof. dr S. Morić-Petrović (1981-1985) i prof. dr V. Diklić (1986-1995). Očuvan je kontinuitet te istraživačke aktivnosti kroz nekoliko projekata sa problematikom iz humane genetike koji su finansirani od strane Ministarstva za nauku i zaštitu sredine. Istraživanjima su obuhvaćeni najznačajniji biomedicinski problemi od radjanja oštećene dece, reproduktivnih poremećaja do malignih i kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati istraživanja se objavljuju u uglednim domaćim i inostranim časopisima, a mnogi radovi su citirani u svetskoj naučnoj literaturi.
Dosadašnji predsednici Sekcije bili su: prof. Slavka Morić, prof. Vukosava Diklić, prof. Marija Kosanović, dr Živana Laća, prof. Miroslava Mićić, prof. Aleksandar Krstić i prof. Jelena Milašin.