U pisanju rečnika „Genetika i biotehnologija“ autori su imali nekoliko stvari na umu: jedna od njih je da se navedu jasne i osavremenjene definicije brojnih pojmova i izraza koje će biti pouzdan način komunikacija moderne biologije uključujući genetiku, molekularnu biologiju, mikrobiologiju, biotehnologiju a posebno bioinformatiku. Brz razvoj ovih oblasti poslednju deceniju je doveo do korišćenja novih termina, definicija i objašnjenja tako da je publikovanje dela tih pojmova neophodno. Pisanje ovakvih publikacija je trajan i zahtevan posao jer razvoj nauke traži i pripremu novih izdanja. Autori su navedene termine dali na način koji pretstavlja njihovo aktuelno korišćenje u naučnim časopisima i tekstovima dajući istovremeno (gde je nađeno opravdanim) ranije korišćena značenja, alternativna značenja i sinonime. Činjenica da je genetika privukla antropologe, hemičare, informatičare, inženjere, matematičare, fizičare, lekare i istraživače u drugim oblastima da doprinesu njenom razvoju je osnovni razlog njenog zapanjujučeg razvoja. Takav razvoj je vezan razvojem terminologije koja je izazvala probleme kako kod studenata početnika tako i istraživačima iz drugih oblasti koji čitaju radove publikovane od strane genetičara.

Biblioteka gena – kolekcija klonova dobijena kloniranjem fragmenata DNK određene vrste, ubačena u odgovarajući vektor (plazmid, lambda fag, kozmid, veštački hromozom) i umnožena u odgovarajućem domaćinu. Pretraživanjem ove biblioteke hibridizacijom specifičnim probama identifikuju se fragmenti, geni ili genske sekvence od interesa

Eksperimentalna greška – (1) slučajno odstupanje dobijenog rezultata od onih odstupanja koja se očekuju prema datoj hipotezi;
(2) nekontrolisano variranje u jednom eksperiment.

Metaženka – jedinka Drosophila-e genetičke strukture 3X + 2A. U starijoj literaturi ova pojava je bila poznata pod nazivom „superženka“.

• naslovna strana • recenzija