TREĆI SIMPOZIJUM SELEKCIJE ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA

Desimir Knežević, NevenaDjukić, Veselinka Zečević, Danica Mićanović, Gordana Šurlan-Momirović, Dušan Urošević, Gordana Branković i Srdjan Jordačijević:

Genetička analiza visine stabla i mase zrna po klasu kod pšenice (Triticum aestivum L.)

Dragana Obreht, Srbislav Denčić, Borislav Kobiljski, Mihajla Đan i Ljiljana Vapa:

Evaluacija pekarskog kvaliteta pšenice primenom mikrosatelita

Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović:

Novopriznate zaječarske sorte strnih žita

NevenaĐukić, Desimir Knežević i Veselinka Zečević:

Genetička uslovljenost tehnološkog kvaliteta Triticum durum

Jadranka Luković i Marija Kraljević-Balalić:

Analiza morfoloških karakteristika klasa pšenica različitih nivoa ploidnosti

Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov:

Uticaj nivoa plodnosti na strukturne karakteristike rahisa pšenice

Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski:

In vitro skrining tolerantnosti genotipova pšenice prema niskim temperaturama

Milomirka Madić, Desimir Knežević i Aleksandar Paunović:

Varijabilnost i nasleđivanje bokorenja kod hibrida ječma

Aleksandar S. Paunović, Milomirka Madić i Desimir Knežević:

Genotipska variranja prinosa zrna jarog ječma u zavisnosti od gustine setve

Dušan Urošević, Danica Mićanović, Veselinka Zečević i Desimir Knežević:

Osobine nove sorte ozimog dvoredog ječma ²Grom²

Kamishev Konstantin:

Dani – nova bugarska sorta pirinča

Jelena Srdić i Zorica Pajić:

Nasleđivanje i korelacije osobina samooplodnih linija kukuruza

Vojka Babić, Milosav Babić, Mile Ivanović i Marija Kraljevic-Balalić:

Specifične interakcije u ogledu prinosa kukuruza

Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić:

Interakcija u multilokacijskim ogledima

Mile Sečanski i Tomislav Živanović:

Kombinacione sposobnost dužine klipa silažnog kukuruza

Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić:

Uticaj komponenti prinosa na prinos zrna u različitim ciklusima rekurentne selekcije kukuruza

A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović:

Kombinacione sposobnosti za prinos zrna šest samooplodnih linija kukuruza

Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan Stanisavljević:

Populacija belog zubana „beli rani brzak“ iz banke gena instututa za kukuruz „zemun polje“ sadrži ga gen

Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić:

Ponašanje srednjeranih hibrida kukuruza različitog tipa zrna u različitim uslovima gajenja

Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović:

Odnos rodnosti i zapremine kokičavosti hibrida kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)

Milorad Perčić, Jadranka Luković i Ivana Maksimović:

Strukturni odgovor tkiva liske šećerne repe na uslove kratkotrajnog vodnog deficita

Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić:

Korišćenje in vitro metoda u održavanju očeve komponente triploidne hibridne sorte šećerne repe

Živko Ćurčić i Lazar Kovačev:

Kombinacione sposobnosti za prinos korena i sadržaj šećera kod šećerne repe

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev:

Kako povećati potencijal za prinos šećerne repe upotrebom ns-betafixina

Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković:

Održavanje oprašivača sorte lara rekurentnom selekcijom

Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković:

Citogenetska ispitivanja citoplazmatske muške sterilnosti kod uljane repice

Sanja Kereši, Marija Kraljević-Balalić, Đorđe Malenčić i Jegor Miladinović:

Genetička divergentnost genotipova soje (Glycine max L.) za sadržaj fenolnih jedinjenja

Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić:

Genetička divergentnost roditeljskih linija soje i prinos zrna u potomstvu

Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić, Srđan Anđelović i Milorad Rošulj:

Uticaj ekoloških uslova na korelacije morfološko-proizvodnih osobina tri sorte soje

Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. I preživljavanje i varijabilnost morfoloških svojstava M₁ generacije

Veselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІII. efekat etil metan sulfonata na mikrosporogenezu i fertilnost polena

Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova:

Hemijska mutageneza kupusa Brassica oleracea var capitata L. ІV. DNK polimorfizam

Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela:

Nena – sorta ozime uljane repice

Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović:

Kombinirajuće sposobnosti linija uljane repice (Brassica napus L.)

Igor Balalić, Nenad Dušanić i Jovan Crnobarac:

Prinos zrna i ulja suncokreta u zavisnosti od roka setve

Jovanka Atlagić i Sreten Terzić:

Citogenetska ispitivanja heksaploidne vrste helianthus tuberosus i njenih f₁ i BC₁F₁ hibrida sa gajenim suncokretom, H. annuus

Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković:

Provera uspešnosti međuvrsnog ukrštanja populacija divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim suncokretom

Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela:

Genetika prečnika glave i mase 1000 semena: heritabilnost, broj delujućih faktora i korelacije

Emiliya Nacheva:

Ispitivanje komponenti prinosa u selekcionom materijalu krompira

Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Slaven Prodanović:

Iskorišćavanje mutanata (nor i rin gena) u oplemenjivanju paradajza (Licopersicon esculentum MILL.)

Velichka Todorova i Galina Pevicharova:

Rubin – nova sorta paprike za mlevenje

Todor Tudžarov:

Proizvodne karakteristike eksperimentalnih hibrida paprike

Nenad Pavlović, Dejan Cvikić, Milan Zdravković, Radiša Đorđević i Slaven Prodanović:

Varijabilnost i koeficijent heritabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog luka (Allium cepa L.)

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković:

Uticaj afila gena na visinu formiranja prvih mahuna kod graška Pisum sativum L.

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski:

Kombinacione sposobnosti za masu ploda lubenica

Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić:

Komponente prinosa semena populacija engleskog ljulja (Lolium perenne L.)

Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović:

Genetička varijabilnost za komponente prinosa semena lucerke (Medicago sativa L.)

Olivera Ilić i Dragan Đukić:

Korelacioni odnosi komponenti prinosa semena lucerke

Sanja Vasiljević, Aleksandar Mikić, Vojislav Mihailović, Slobodan Katić, Zoran Lugić, Gordana Šurlan-Momirović, Tomislav Živanović, Dragan Milić i Imre Pataki:

Osobine domaćih sorti crvene deteline (Trifolium pratense L.) prema protokolu UPOV-a

Vojislav Mihailović, Aleksandar Mikić, Slobodan Katić, Đura Karagić, Pero Erić i Branko Ćupina:

Uticaj morfoloških osobina na prinos zrna proteinskog graška (Pisum sativum L.)

Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević:

Korelacije između komponenti prinosa zelene krme lucerke (Medicago sativa L.) u zavisnosti od godine života

Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović:

Varijabilnost morfoloških i pomoloških osobina genotipova badema iz populacije slankamenačkog brega

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić:

Biološko-pomološke osobine nekih selekcija oraha iz prirodne populacije

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina Karaklajić-Stajić: Proučavanje populacija i klonska selekcija šumske i mečje leske

Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac:

Komponente varijabilnosti i heritabilnost pomoloških i hemijskih osobina klonova višnje sorte montmorensi

Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković i Zoran Janković:

Uticaj genotipa roditelja na osetljivost hibridnih sejanaca breskve prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista Taphrina deformans (Berk.) Tul.

Biljana Markovska, Zvonimir Božinović, Srebra Ilić-Popova i Violeta Dimovska:

Ispitivanje vitalnosti polena, mejoze i stepena oplođivanja kod nekih sorti vinove loze

Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Slobodanka Pajević, Borivoj Krstić i Saša Orlović:

Uticaj olova na metabolizam azota i produkciju biomase klonova topole (Populus sp.)

Slobodanka Pajević, Nataša Nikolić, Andrej Pilipović, Borivoj Krstić i Saša Orlović:

Fotosintetičke karakteristike klonova topole (Populus sp.) u zavisnosti od kontaminacije olovom

Saša Orlović, Slobodanka Pajević, Bojana Klašnja, Zoran Galić i Andrej Pilipović:

Varijabilnost fizioloških i parametara rasta klonova vrba (salix alba l.)

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Fenotipska individualna selekcija javorolisnog platana na staništima Beograda

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović, Vladan Ivetić i Radmila Knežević:

Komparativna analiza razvoja različitih provenijencija bukve u juvenilnoj etapi razvića

Saša Orlović, Andrej Pilipović, Zoran Galić, Petar Ivanišević i Nenad Radosavljević:

Rezultati testiranja klonova topola u poljskim ogledima

Mihailo Tošić:

Novi dekorativni kultivar žutolisne bukve (Fagus silvatica L. 'Luteofolia')

Mihailo Tošić i Biljana Nikolić:

Morfo-fiziološke osobine polena piramidalne jele Abies alba MILL. var. elegantissima TOŠIĆ

Mihailo Tošić:

Novi dekorativni kultivar belog bora (Pinus silvestris L. 'Variegata')

Oplemenjivanje mikroorganizama

J. Lević, S. Stanković, D. Ivanović, R. Jevtić, V. Krnjaja i A. Obradović:

Nacionalne kolekcije mikroorganizama značajne za poljoprivredu

M. Nikolić, B. Jovčić, K. Veljović, N. Golić i Lj. Topisirović:

Ispitivanje osobine autoagregacije kod bakterija mlečne kiseline (BMK)

M. Busarčević, J. Lozo, Đ. Fira, N. Golić i Lj. Topisirović:

Laktobacili kao izvor novih antimikrobijalnih supstanci

M. Tolinački, I. Strahinić, J. Begović, M. Kojić i Lj. Topisirović:

Kriptični plazmidi kao polazna osnova za konstrukciju vektora u bakterijama mlečne kiseline

Oplemenjivanje životinja

B. Miščević, R. Lazarević, M. Petrović, S. Aleksić, S. Josipović, P. Radetić, V. Pantelić i D. Ostojić:

Efekat ukrštanja na ispoljavanje heterozisa u proizvodnji junećeg mesa

S. Košarčić, M. Kovačević i D. Košarčić:

Promene u kariotipu domaćih životinja otkrivene na farmama u Vojvodini i njihov uticaj na reprodukciju

W. Tomek i T. Smiljaković:

Stupnjevi fosforilacije inhibitora translacije 4E-BP1 za vreme in vitro sazrevanja goveđih jajnih ćelija

M. Mladenović, N. Nedić i S. Rašić:

Selekcija medonosne pčele u Srbiji

Biotehnologija

LJ. Topisirović:

Uloga molekularne biotehnologije u oplemenjivanju

D. Saftić-Panković:

Primena molekularnih markera u oplemenjivanju suncokreta

B. Kobiljski, S. Denčić i J. Pilipović:

Molekularna analiza alelne varijabilnosti u lokusu Rht8 gena sorti i linija pšenice poreklom iz SCG

M. Brdar, M. Kraljević-Balalić, I. Maksimović i B. Kobiljski:

Tolerancija NS linija pšenice na visoke koncentracije bora

J. Srdić, S. Mladenović-Drinić i Z. Pajić:

Karakterizacija samooplodnih linija kukuruza na osnovu molekularnih markera, heterozisa i porekla

D. Ignjatović-Micić, A. Nikolić, S. Mladenović Drinić, J. Vančetović i V. Lazić-Jančić:

Identifikacija tipova citoplazmatične sterilnosti kukuruza primenom specifičnih prajmera mtDNK

Velichka Rodeva, Stanislava Grozeva i Velichka Todorova:

In vitro odgovor bugarskih sorti paprike (Capsicum annuum L.)

S. Marić, R. Bošković, M. Lukić:

Polimorfizam ETR1 gena kod autohtonih sorti jabuke

Vladislava Galović, Snežana Mladenović Drinić, Julijana Navalušić i Marija Zlokolica:

Metode karakterizacije i lična karta agronomski značajnih biljnih vrsta

Ksenija Taški-Ajduković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Milka Vujaković:

Upotreba metoda reakcije lančane polimerizacije (PCR) u agrobiotehnologiji

Zorana Kotaranin i Borislav Kobiljski:

Alelni polimorfizam domaćih genotipova pšenice primenom 4 mikrosatelitska markera

Dragana Kačavenda i Borislav Kobiljski:

Detekcija alelne varijabilnosti u lokusima pšenice značajnim za otpornost na Fusarium ssp. primenom molekularnih markera – mikrosatelita

Nevena Mitić, Dejan Dodig i Radomirka Nikolić:

Variranje in vitro odgovora pšenice, uticaj genotipa i spoljne sredine

Branka Ljevnaić, Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski i Srbislav Denčić:

Androgeneza heterozigotnih genotipova pšenice i citološke karakteristike zelenih regeneranata

OlgicaGrujić, Jelena Pejin i NovoPržulj:

Ispitivanje jarih i ozimih sorti pivskog ječma iz selekcionih ogleda žetve 2005. godine kao sirovine za proizvodnju slada

Snežana Drinić Mladenović, Dragana Ignjatović Micić, Ana Nikolić i Kosana Konstantinov:

Genetička karakterizacija biljnih vrsta proteinskim markerima

Ana Nikolić, Snežana Mladenović Drinić i Dragana Micić-Ignjatović:

Poređenje koeficijenta sličnosti na osnovu rapd markera kod soje

Nevena Nagl, Ivana Čabarkapa, Snežana Mezei i Lazar Kovačev:

Regeneracija šećerne repe iz eksplantata kotiledona i hipokotila u uslovima in vitro

Dragana Miladinović, Ana Marjanović Jeromela i Radovan Marinković:

Kultura tkiva i genetske transformacije uljane repice

Dejana Saftić-Panković, Branislava Rakić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković:

Primena PCR markera u ispitivanju sposobnosti prezimljavanja kod populacija uljane repice (Brassica napus L.)

Zorica Nikolić, Mirjana Vasić, Mirjana Milošević, Ksenija Taški-Ajduković, Milka Vujaković i Jelica Gvozdanović-Varga:

Karakterizacija sorti pasulja na osnovu proteinskih markera

Ljiljana Tubić, Snežana Zdravković-Korać, Dušica Ćalić, Ivana Dragićević i Branka Vinterhalter:

Cvetanje i produkcija semena kod spanaća (Spinacia oleracea L.) in vitro

Nasya Tomlekova, Bistra Atanasova, Emilia Nacheva i Velichka Todorova:

DNA fingerprint useva iz familije Solanaceae

Tatjana Lazić i Đurđina Ružić:

Adventivna organogeneza in vitro iz lista kupine cv čačanska bestrna

Dušica Ćalić, Snežana Zdravković-Korać, Ljiljana Radojević i Branka Vinterhalter:

Sazrevanje androgenih embriona divljeg kestena (Aesculus hippocastanum L.)

Miroslava V. Veličković:

Pokazuju li složeni listovi divljeg kestena osetljivost prema sredinskom stresu kao što je zagađenje?

Radomirka Nikolić, Nevena Mitić i Slavica Ninković:

Genetička transformacija Lotus corniculatus L. pomoću Agrobacterium tumefaciens "super-binarnog" vektora i direktna regeneracija biljaka iz kotiledona

Slađana Jevremović, Milana Trifunović, Marija Nikolić, Angelina Subotić i Ljiljana Radojević:

Variranje boje cveta posle dugotrajne micropropagacije hrizantema

Semenarstvo

M. Milošević i M. Vujaković:

Stanje i perspektive semenarstva u Srbiji

D. Knežević, N. Đukić, V. Zečević, D. Mićanović, A. Paunović i M. Madić:

Seme – izvor različitosti i identiteta biljnih vrsta

M. Mirić:

Novi metodološki parametri u semenarstvu

S. Sredojević, V. Dragičević, M. Milivojević, M. Srebrić, P. Piper i M. Vrvić:

Stanje slobodne energije kod pšenice sa različitom klijavošću

M. Pavlov, P. Jovin i L. Đukanović:

Mogućnosti proizvodnje semena ZP hibrida kukuruza za domaći promet i izvoz

B. Aćimović, R. Sabovljević, D. Marković Simić, Đ. Goranović i S. Milosavljević:

Uticaj oblika i veličine semena kukuruza na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja

J. Ikanović, R. Sabovljević, Đ. Goranović, M. Davidović i D. Poštić:

Uticaj temperature na varijabilnost i korelacije promena tokom klijanja semena kukuruza šećerca

B. Marinković i J. Crnobarac:

Značaj gustine, međurednog razmaka i udaljenosti reda „majke“ od reda „oca“ u proizvodnji semenskog kukuruza

Lj. Stanisavljević i Ž. Tomanović:

Proizvodnja semena lucerke pomoću solitarne pčele Megachile rotundata (fab.) (hymenoptera: megahilidae) u Srbiji

R. Sabovljević, R. Jevđović, M. Davidović, Đ. Goranović i D. Marković Simić:

Uticaj temperature na korelacije između mase semena, klijanja i nicanja pet vrsta lekovitih biljaka

Nikolay Dimitrov Panayotov:

Uticaj folijarnog đubriva Masterbland na prinos i kvalitet semena paprike

Z. Ilić, Lj. Šunić, L. Milenković i J. Gvozdanović-Varga:

Uticaj vremena setve na prinos i kvalitet semena crnog luka (Allium cepa L.) u proizvodnji sistemom „SEME-SEME”

Z. Stanković, D. Marković, R. Sabovljević, Đ. Goranović i S. Milosavljević:

Uticaj temperature na klijanje frakcija semena duvana sorte Gilanska Jaka

Mladen Mirić, Dragojlo Selaković, Predrag Jovin i Zdravko Hojka:

Masa 1.000 semena u teoriji i praksi

Lazar Panković i Gojko Mladenović:

Semenska proizvodnja strnih žita u uslovima promene klime

Gojko Mladenović i Lazar Panković:

Semenarstvo novosadskih sorti strnih žita u periodu 1995-2005. godina

Predrag Jovin, Milovan Pavlov, Lana Đukanović, Dragiša Lopandić, Zdravko Hojka i Đalović Ivica:

Uticaj gustine setve na prinos i broj semena u semenskom kukuruzu

Ljubića Prijić, Branka Kresović, Mioljub Mišović i Mile Sečanski:

Režim sušenja i klijavost semena kukuruza

Lidija Stefanović i Milena Simić:

Reakcija roditeljskih komponenti ZP hibrida kukuruza na delovanje herbicida

Dragiša Lopandić, Jovo Stojčić, Slavko Radanović i Josif Dubovina:

Proizvodnja sjemena ZP hibrida kukuruza u Republici Srpskoj: stanje i mogućnosti

Milka Vujaković, Mirjana Milošević, Zorica Nikolić i Ksenija Taški-Ajduković:

Uticaj navodnjavanja na klijavost i životnu sposobnost semena soje (Glycine max. (L.) MERR.)

Srđan Anđelović, Radovan Sabovljević, Vladan Plazinić i Milorad Rošulj:

Uticaj gustine semenskog useva na varijabilnost komponenti rodnosti semena kod tri sorte soje

Mirjana Srebrić, Ljubiša Prijić i Irina Božović:

Lana – sorta soje (Glycine max L.) bez kunitz-tripsin inhibitora

Živoslav Marković, Jasmina Zdravković, Bogoljub Zečević, Mirjana Mijatović i Željko Radošević:

Jasmin crveni - nova sorta paradajza cherry tipa

Dejan Cvikić, Bogoljub Zečević, Nenad Pavlović i Radiša Đorđević:

Mona F₁– novi hibrid paprike (Capsicum annuum L.) centra za povrtarstvo

Milan Zdravković, Jasmina Zdravković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Dejan Cvikić:

Ispitivanje kvaliteta i klijavosti semena pasulja - boranije

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdanović-Varga i Adam Takač:

Uporedni opisi sorata pasulja po deskriptorima IPGR-u i UPOV- a

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Dejan Cvikić, Jelena Damnjanović i Milan Damjanović:

Gorostas – srednje rana sorta graška (Pisum sativu. L.), centra za povrtarstvo

Radovan Sabovljević, Dobrivoja Poštić i Predrag Jovanić:

Korelacije između promena tokom klijanja krtola semenskog krompira različitog porekla

Ljubomir Šunić, Zoran Ilić i Mihal Đurovka:

Proizvodnja semena crnog luka u zavisnosti od vremena sadnje izvodnica

Jasmina Zdravković, Ljiljana Stanković, Vesna Todorović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković:

Prinos semena salate u različitim rokovima setve

Radovan Sabovljević, Zlatoljupka Stanković, Borivoje Petrović, Đorđe Goranović, Dragan Biserčić i Saša Petrović:

Uticaj nekih postupaka u doradi na osobine semena cvekle

Dragoljub Beković:

Uticaj međurednog rastojanja i ekoloških uslova na prinos semena lucerke (Medicago sativa L.)

Lana Đukanović, Marija Milivojević, Jasna Vujinović i Batrić Radenović:

Dugovečnost semena krmne galege (Galega orientalis LAM.)

Batrić Radenović:

Gajenje krmne galege (Galege orientalis lAM) sorte Ju Margarita, Mag - 1/97 u agroekološkim uslovima Srbije i Crne Gore

Vesna Vujačić i Marija Bodroža-Solarov:

Hemijski sastav semena introdukovanih vrsta iz roda Amaranthus spp.

Gordan Zec, Slavica Čolić, Dejan Marinković, Dragan Nikolić i Zoran Janković:

Varijabilnost osobina stabla sejanaca vinogradske breskve

Vasilije Isajev i Vladan Ivetić:

Genetičko-fiziološke osnove dormantnosti semena lišćara

Vladan Ivetić i Vasilije Isajev:

Unapređenje klijavosti semena bukve (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/ CZECZOTT)

Mirjana Šijačić-Nikolić, Jelena Milovanović i Dragica Vilotić:

Varijabilnost morfoloških svojstava semena različitih matičnih stabala ginka sa zelenih površina Beograda

Radmila Knežević i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Model generativne semenske plantaže za namensku proizvodnju sadnica javorolisnog platana

Vera Lavadinović, Vasilije Isajev i Aleksandar Lučić:

Kvalitet uroda u semenskim objektima četinara Srbije, osnov za izdvajanje semenskih zona

Milka Vujaković, Janoš Berenji, Radosav Sekulić i Mirjana Milošević:

Uticaj tretiranja insekticidom na energiju klijanja i klijavost semena uljane tikve

Štampano u Zborniku abstrakta „TREĆI SIMPOZIJUM SELEKCIJE ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA DRUŠTVA GENETIČARA SRBIJE I ČETVRTI NAUČNOSTRUČNI SIMPOZIJUM IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA DRUŠTVA SELEKCIONARA I SEMENARA SRBIJE“

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE KUKURUZA – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI

Goran Drinić i Goran Stanković

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Kukuruz (Zea mays L.) se ubraja u najznačajnije gajene biljne vrste u svetu. U 2001. godini je postao prvi usev u svetu po proizvedenoj količini zrna. U poslednjih 100 godina proizvodnja kukuruza se uvećala sedam puta u svetu, a u Srbiji za poslednjih 50 godina dva i po puta. Tokom treće dekade 20. veka došlo je do uvođenja hibridnog kukuruza u proizvodnu praksu u SAD. Moderno oplemenjivanje i gajenje hibridnog kukuruza u našoj zemlji započeto je početkom 1953. godine, a prvi domaći hibrid (ZP 755) je priznat 1964. godine. Doprinos oplemenjivanja u povećanju proizvodnje kukuruza prema nizu istraživanja iznosi oko 50%. Intenzivan rad na oplemenjivanju rodnijih inbred linija tokom poslednjih 40 godina doprineo je bržem rastu njihove rodnosti per se u odnosu na hibride i do smanjenja heterozisa za oko 2% po dekadi.

Tokom 90-tih godina 20. veka informacione i tehnologija rekombinantne DNK omogućile su dalje unapređenje programa oplemenjivanja kukuruza. Početkom 21. veka nastavljen je dalji rad na povećanju genetičkog potencijala rodnosti, tolerantnosti prema abiotičkim i biotičkim stresnim faktorima, bolje prilagođenosti za gajenje u većim gustinama po jedinici površine. Jedan od novih trendova u oplemenjivanju kukuruza može biti uslovljen energetskom krizom, kao što je potreba za većom upotrebom kukuruza u proizvodnji etanola.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POLA VEKA HIBRIDNOG SIRKA

Janoš Berenji¹ i Jeff Dahlberg²

¹ Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²National Sorghum Producers, Lubbock, Texas, USA

Prve komercijalne hibridne sorte sirka za zrno su uvedene u proizvodnju u SAD 1956. godine. Proizvodnja sirka u razvijenim zemljama sveta (SAD, Australija, Evropa) praktično u celosti je bazirana na F₁ hibridnim sortama.

Heterozis se pre svega ogledava u većem prinosu zrna i boljoj adaptabilnosti. U nepovoljnim uslovima spoljne sredine hibridne sorte obezbeđuju ne samo veći već i stabilniji prinos zrna. Jedna od najvažnijih komponenti heterozisa za prinos zrna je povećanje broja zrna po biljci. Hibridi rastu intenzivnije u poređenju sa njihovim roditeljima. Procesi koji nisu vezani za intenzitet deobe ćelija (sadržaj skroba ili proteina u zrnu) ne pokazuju heterozis.

Proizvodnja hibridnog F₁ semena u komercijalnim razmerama je omogućena otkrićem citoplazmatsko-genetske muške sterilnosti (CMS). U sistemu CMS postoje tri komponente: A-linija (majčinska linija hibrida), B-linja (održivač sterilnosti) i R-linija (restaurator fertilnosti - oprašivač hibrida). Većina hibrida sirka za zrno su dvolinijski, ali su poznati i trolinijski hibridi silažnog sirka i sudanske trave. U oplemenjivanju hibridnog sirka dominira tzv. A₁ tip citoplazme. Postoje napori za uvođenje i drugih CMS sistema radi umanjenja rizika od genetičke ranjivosti. Prema iskustvu oplemenjivača, OKS igra presudnu ulogu u heterotičnim hibridnim kombinacijama ali se ne može zanemariti ni PKS. Dalje poboljšanje performansi A- i B-linija je jedan od ključeva stvaranja još uspešnijih F₁ hibridnih sorti sirka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE – DOSADAŠNJI REZULTATI I DALJI PRAVCI

Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Snežana Mezei i Nevena Nagl

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Zahvaljujući rezultatima fundamentalne nauke, mnogo češće nego kod drugih gajenih biljaka, kod šećerne repe je nekoliko puta dolazilo do kompletne promene genetičke kompozicije gajenih sorti šećerne repe. Svaka promena dovodila je do povećanja genetičkog potnecijala rodnosti za najvažnije kvantitativne karakteristike ili do povećanja ekonomičnosti i profitabilnosti proizvodnje. Oplemenjivanje šećerne repe u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo je uglavnom vrlo efikasno pratilo evropske i svetske trendove u smislu stvaranja sorti koje po svojim karakteristikama nisu zaostajale za sortama multinacionalnih kompanija. U zadnjih nekoliko dekada povećanje potencijala rodnosti koje se duguje isključivo poboljšanom genotipu iznosi 2% godišnje što pretstavlja nesumnjivo veliki uspeh genetičara i oplemenjivača šećerne repe.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE SUNCOKRETA ZA POSEBNE NAMENE

Dejan Jovanović

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Potražnja konzumnog (proteinskog) tipa suncokreta i sve veća mogućnost korišćenja proteina iz semena suncokreta u prehrambenoj i konditorskoj industriji, otvara nove pravce i ciljeve u oplemenjivanju. Postojanje značajnih tržišta u Evropi (Nemačka, Španija i dr.), povoljni klimatski i zemljišni uslovi, znanje i umeće naših ratara su dobra polazna osnova za dalje širenje i povećanje proizvodnje konzumnog tipa suncokreta. U uvodnom delu rada prikazana je proizvodnja, značaj i upotrebna vrednost suncokreta. Posebno je dat prikaz ciljeva oplemenjivanja konzumnog tipa suncokreta i rezultati ostvareni na povećanju sadržaja proteina i smanjenju sadržaja ulja u semenu, sadržaja ljuske i mase 1000 semena, kao i proizvodnja. Stvorene su inbred linije i hibridi suncokreta sa smanjenim sadržajem ulja i povećanim sadržajem proteina u semenu. Tržišni faktori imaju jak uticaj na komercijalne efekte proizvodnje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SADAŠNJI RAD NA GENETSKIM RESURSIMA POVRĆA U SRBIJI

Mirjana Vasić¹, Jelica Gvozdanović-Varga¹, Janko Červenski¹, Milan Zdravković1, Dejan Cvikić², Nenad Pavlović², Đorđe Moravčević¹ i Zoran Ilić¹

[1]Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

3 Poljoprivredni fakultet, Zemun

4 Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U okviru međunarodnog projekta u oblasti genetskih resursa SEEDNet-a konstituisana je radna grupa za rad sa povrtarskim vrstama u Republici Srbiji. Evidentirano je postojeće stanje u ovoj oblasti. Planira se inventarisanje stanja kolekcija povrtarskih biljaka. Na osnovu dosadašnjih iskustava i znanja za rad u oblasti genetskih resursa određeni su prioriteti za rad. Opstanak u prirodi divljih vrsta bliskih gajenom povrću je ugrožen, te će se, kao prvi korak, identifikovati lokaliteti na kojima se nalaze, a to je prvenstveno u Vojvodini. Najvažnije vrste kod kojih će se vršiti skupljanje starih sorti i populacija su lukovi, leguminoze (boranije, pasulji, bobovi) kupusnjače, vrežaste (tikve, dinje i lubenice), salata, plodovito (paprika, paradajz). S obzirom da je tu deo posla urađen ranije definisani su lokaliteta sa kojih još nije vršeno prikupljanje materijala i planirana ekspedicija. Pošto se rad na genetičkim resursima većinom odvija u oplemenjivačkim institucijama predviđeno je i čuvanje selekcionisanog materijala i sorata izvora gena za pojedine osobine. Poseban akcenat biće na podizanju javne svesti o značaju rada u ovoj oblasti. Stare sorte i populacije gajiće se u bašti na salašu i biće dostupne zainteresovanima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REZULTATI OPLEMENJIVANJA VOĆAKA U CENTRU ZA VOĆARSTVO

I VINOGRADARSTVO U ČAČKU

Milisav Mitrović, Dobrivoje Ogašanović, Žarko Tešović, Radunka Plazinić, Slađana Marić, Milan Lukić, Sanja Radičević, Vladan Milinković i Aleksandar Leposavić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Centar za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku ima dugu tradiciju oplemenjivačkog rada na stvaranju novih sorti jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka. Kao rezultat kontinuiranog i sistematskog rada priznate su dve sorte jabuke (Malus x domestica Borkh.), četiri sorte kruške (Pirus communis L.), jedna sorta dunje (Cydia oblonga Mill.), jedanaest sorti šljive (Prunus domestica L.), tri sorte breskve (Prunus persica var. vulgaris L.), dve sorte kajsije (Prunus armeniaca L.), dve sorte trešnje (Prunus avium L.), dve sorte višnje (Prunus cerasus L.), tri sorte oraha (Juglans regia L.), tri sorte jagode (Fragaria ananassa Duch.), tri sorte maline (Rubus ideaus L.), jedna sorta kupine (Rubus caesius L.) i jedna sorta ribizle (Ribes nigrum L.). Centar takođe poseduje i veći broj perspektivnih selekcija navedenih vrsta voćaka koje su u postupku priznavanja, kao i veliki broj selekcija koje se intenzivno proučavaju.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REZULTATI I PRAVCI OPLEMENJIVANJA VIŠEGODIŠNJIH KRMNIH LEGUMINOZA I TRAVA U CENTRU ZA KRMNO BILJE

Zoran Lugić, Jasmina Radović, Dejan Sokolović i T. Vasić

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

U radu su prikazani rezultati oplemenjivanja ekonomski najvažnijih višegodišnjih krmnih vrsta (lucerke, crvene deteline, žutog zvezdana i bele deteline) i višegodišnjih krmnih trava. Najčešće korišćene metode oplemenjivanja ovih biljnih vrsta su masovna selekcija, fenotipska rekurentna selekcija, polikros metoda i hibridizacija, odnosno kombinacije ovih ili drugih metoda. Lucerka i crvena detelina kao najvažnije leguminozne krmne biljke odlikuju se visokim potencijalom za prinos suve mase (15-17 tha^-1), dok je prinos žutog zvezdana i bele deteline niži i kreće se od 10 do 12tha^-1. Najvećim sadržajem sirovih proteina odlikuje se bela detelina 266 gkg^-1 i lucerka, dok najveći prinos proteina ostvaruje lucerka i crvena detelina (3,5 tha^-1). Višegodišnje trave su vrlo važne krmne vrste u proizvodnji kabaste stočne hrane naročito na zemljištima niže plodnosti i u brdsko-planinskim područjima. Iz domaćeg i introdukovanog početnog materijala primenom različitih metoda oplemenjivanja tokom zadnjih trideset godina kreirano je 14 sorti. Prinos krme višegodišnjih trava se u zavisnosti od vrste kreće od 12 do 15,5 tha^-1 sa sadržajem sirovih proteina od 14 do 17%. Domaće sorte su široko rasprostranjene i proizvođači im daju prednost u odnosu na inostrane sorte.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Deskripcija savremenih evropskih sorti pšenice prema UPOV

Slaven Prodanović¹, Gordana Šurlan-Momirović¹, Violeta Ranđelović¹, Marija Sovrlić¹,

Nenad Đurić² i Dušan Stanisavljević¹

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Deskriptor po UPOV-u (International Union for the Protection of new Varieties of Plants) sadrži uputstva za sprovođenje DUS testova, koji se odnose na različitost, uniformnost i stabilnost genotipova. U ovom radu opisali smo karakteristike savremenih evropskih sorti pšenice na osnovu UPOV deskriptora koji se primenjuje za sve sorte Triticum aestivum L.. Osnovna kolekcija sastojala se od 500 sorti pšenice, od kojih je opisano 55 sorti za 12 osobina. Poljski ogledi sa ispitivanim sortama pšenice izvedeni su u Institutu „PKB-Agroekonomik” u Padinskoj Skeli, tokom 2004/05. godine. Utvrđena je velika divergencija između ispitivanih sorti: svi genotipovi imali su različite vrednosti ocena osobina. Frekvencije vrednosti ocena osobina ukazuju na dominantne pravce selekcije pšenice u evropskim zemljama. Naznačeno je koje oblike osobina favorizuje savremeno oplemenjivanje pšenice.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OTPORNOST SORTI PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

Nikola Hristov, Novica Mladenov, Borislav Kobiljski i Ankica Kondić-Špika

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Proizvodnja pšenice u različitim regionima, kao i ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa, u velikoj meri zavisi od tolerantnosti gajenih sorti na stres izazvan niskim temperaturama. Pored genetički uslovljene reakcije, od velikog je značaja postepeno prilagođavanje biljaka efektu niskih temperatura. U dvogodišnjem periodu (2004–2005), analizirano je 23 sorte pšenice iz različitih etapa oplemenjivanja. Testiranje je izvršeno u hladnim komorama na temperaturi –15˚C u trajanju od 24, 36, 48 i 60 časova. Sve sorte su podeljene u tri grupe u zavisnosti od godine priznavanja. U prvoj grupi, u kojoj se uglavnom nalaze introdukovane sorte, procenat preživelih biljaka na svim tretmanima iznosio je u proseku 87%. Različito poreklo sorti koje se nalaze u ovoj grupi, značajno je uticalo na međusobne razlike u otpornosti prema niskim temperaturama. U drugoj grupi, koju čine domaće sorte gajene na velikim površinama 70-ih godina, procenat preživelih biljaka iznosio je 88,1%. Većina sorti koje čine treću grupu, trenutno je zastupljena u velikoj meri na proizvodnim površinama u našoj zemlji. Kod ovih sorti, otpornost prema niskim temperaturama se nalazi na nivou prethodne grupe, pri čemu je procenat preživelih biljaka iznosio 87,4%. Visoke temperature u periodu kaljenja biljaka, uslovile su veća oštećenja, odnosno veći procenat izmrzlih biljaka u drugoj godini ispitivanja. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi, da li je u procesu oplemenjivanja došlo do unapređenja otpornosti pšenice prema niskim temperaturama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STRATEGIJA AKUMULACIJE GENA ZA DUGOTRAJNU OTPORNOST PREMA PATOGENU LISNE RĐE PŠENICE

JelenaBošković¹, MomčiloBošković² i ŽeljanaPrijić¹

¹Fakultet za biofarming, Sombor

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Lisna rđa koju prouzrokuje Puccinia recondita Rob. ex Desm. F. sp. tritici Eriks.&Henn je jedna od najznačajnih bolesti pšenice širom sveta. Smatra se da metod gajenja otpornih sorti predstavlja najekonomičniji način za smanjenje šteta u prinosu, a posebno sa aspekta zaštite životne sredine. Više od 50 gena za otpornost prema patogenu lisne rđe (Lr geni) izolovano je, opisano i selekcijom preneto u jednu sortu Thacher. Ovim metodom se postiže dugotrajnija otpornost posebno primenom kombinacije različitih Lr gena otpornosti. U našem selekcionom programu primenjena je strategija akumulacije gena otpornosti upotrebom nekoliko jakih gena otpornosti za dobijanje dugotrajnije otpornosti prema patogenu lisne rđe.

Posle nekoliko godina testiranja Međunarodnih rasadnika rđa pšenice, izdvojeno je osam genetički različitih izvora otpornosti i ukršteno sa rekurentnim roditeljima Princ i Starke. Hibridne kombinacije prvog povratnog ukrštanja testirane su sa tri međunarodne kulture patogena i nasleđivanje otpornosti pokazalo u hibridnim potomstvima prisustvo jednog, dva ili tri gena otpornosti. Osam najboljih hibridnih linija izdvojeno je i ukršteno ponovo sa jedino efektivnim izogenim linijama koje su sadržavale gene otpornosti Lr9, Lr19 i Lr24. Dvadeset kombinacija ukrštanja ponovo je testirano sa tri različita patotipa Puccinia recondita tritici, a odnosi cepanja su potvrdili akumulaciju upotrebljenih gena otpornosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MODELI ZA PROCENU INTERAKCIJE GENOTIP/SPOLJNA SREDINA NA HALOMORFNOM ZEMLJIŠTU

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U proceni interakcije genotip/spoljna sredina, kao i pri kvantifikovanju i analizi varijabilnosti ogleda uopšte, koristi se nekoliko modela. Najčešći modeli su analiza varijanse, model Eberhart and Russell i AMMI model. Svaki od ovih modela ima svoje specifičnosti, koje su vezane pre svega za način tretiranja izvora varijacije. Poznato je, takođe, da eko-sredine slabije produktivnosti uvećavaju pogrešku, umanjuju razlike u reakciji između genotipova i smanjuju ponovljivost uslova tokom godina. U radu je ispitivan uzorak od šest sorti pšenice u tri vegetaciona perioda na halomorfnom zemljištu tipa solonjec na lokalitetu Kumane (Banat). Interakcija genotip/spoljna sredina procenjena je ANOVA-om, modelom Eberhart and Russell i AMMI modelom i upoređeni su rezultati pojedinih komponenti prinosa na kontroli i solonjecu u uslovima melioracije od 25t i 50t fosforgipsa po hektaru.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST KOMPONENTI TEHNOLOŠKOG KVALITETA OZIME PŠENICE

Veselinka Zečević¹, Desimir Knežević², Danica Mićanović¹i Dušan Urošević¹

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

² Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U radu je ispitivana varijabilnost parametara tehnološkog kvaliteta (sedimentacija, sadržaj i kvalitet glutena i reološke osobine testa) kod deset kragujevačkih sorti pšenice (KG-56, Srbijanka, Studenica, Takovčanka, KG-56S, KG-100, Toplica, Levčanka, Gruža i Tara). Sorte su gajene na oglednom polju Centra za strna žita, Kragujevac tokom četiri vegetacione sezone. Sedimentacija je urađena po metodi Zeleny, sadržaj i kvalitet glutena po standardnoj metodi, a reološke osobine testa su određene na farinografu. Analizom varijanse je utvrđena značajna zavisnost ispitivanih komponenti kvaliteta od genotipa i ekoloških faktora. Ustanovljeno je da su sve sorte imale sedimentaciju na nivou prve kvalitetne klase, a najveća prosečna vrednost utvrđena je kod sorte KG-56S (61,8 ml). Sadržaj vlažnog glutena se kretao u rasponu od 25,6 % (KG-100) do 36,3 % (Gruža). Sorte su ispoljile vrlo dobar i stabilan reološki kvalitet brašna i testa, koji je bio na nivou A₂, B₁ i B₂ kvalitene grupe. Analizom komponenti fenotipske varijanse ustanovljeno je da, za sve ispitivane osobine kvaliteta, najmanji udeo varijanse pripada godini, a znatno veća varijansa pripada sorti i interakciji sorta x godina, što ukazuje da na ispoljavanje kvaliteta pšenice veći uticaj ima genotip, a znatno manji ekološki faktori.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI I RECIPROČNO UKRŠTANJE INBRED LINIJA ZA PRINOS I DRUGA KVANTITATIVNA SVOJSTVA KUKURUZA

Slavko Radanović

Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka

U procesu oplemenjivanja kukuruza oplemenjivač se susreće sa problemom selekcije inbred linija iz hibridnog potomstva na bazi fenotipa, ali i problemom izbora odgovarajućih inbred linija, kao roditelja sa dobrim kombinacionim sposobnostima. Zbog toga je potrebno ispitati njihove kombinacione sposobnosti metodom dialelnih ukrštanja.

U ovom radu, koristeći metod dialelne analize tokom dvogodišnjih istraživanja, ispitivane su kombinacione sposobnosti pet inbred linija kukuruza uključujući i recipročna ukrštanja. Proučavana su svojstva: prinos zrna, dužina klipa, prečnik klipa, broj redova zrna na klipu, broj zrna u redu, visina biljke i visina klipa.

Pošlo se od pretpostavke da pojedine ispitivane inbred linije kukuruza posjeduju relativno bolje opšte i posebne kombinacione sposobnosti u poređenju sa drugim linijama i da postoje razlike između direktnog i recipročnog ukrštanja nekih proučavanih svojstava.

Ustanovljene su značajne vrijednosti opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti, kod svih sedam ispitivanih svojstava, u obe proučavane godine. Recipročno ukrštanje je značajno uticalo na efekat posebnih kombinacionih sposobnosti za sva proučavana svojstva, osim za prečnik klipa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Linija x tester analiza morfoloških svojstva i njihova međuzavisnost sa prinosom i sadržajem ulja suncokreta

(Helianthus annuus L.)

Nada Hladni¹, Dragan Škorić¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Jedan od primarnih zadataka oplemenjivanja suncokreta je stvaranje inbred linija putem interspecijes hibridizacije radi dobijanja visokoprinosnih i stabilnih hibrida promenjenog izgleda koji u uslovima intenzivne agrotehnike omogućavaju povećanje broja biljaka po jedinici površine.

Za linija x tester analizu korišćeno je sedam novih divergentnih (A) citoplazmatski sterilnih inbred linija nastalih interspecijes hibridizacijom, tri Rf-restorer linije kao testeri i 21 hibrid F₁ generacije. Dobijene su značajne razlike u srednjim vrednostima za sva ispitivana svojstva. Izračunate su visoko značajne vrednosti OKS i PKS za dužinu lisne drške (DLD) i ukupne lisne površine po biljci (ULP). Glavnu ulogu u nasleđivanju oba svojstva ima neaditivna komponenta genetske varijanse. To potvrđuje i odnos OKS/PKS u F₁generaciji koji je manji od jedinice i iznosi 0,34 za DLD i 0,07 za ULP. Najveći prosečan doprinos u ekspresiji ovih svojstava imale su A-linije majke 49,89% za DLD i 57,06% za ULP. Ustanovljena je pozitivna međuzavisnost prinosa semena sa DLD (0,374*) i ULP (0,630**). Između sadržaja ulja i ULP ustanovljena je negativna međuzavisnost (-0,520**). Ova istraživanja mogu biti od značaja za stvaranje novih visoko prinosnih genotipova suncokreta na bazi interspecijes hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA VISINU PRVOG RODNOG KOLENCA KOD TRI SORTE SOJE

Vladan Plazinić¹, Srđan Anđelović¹, Radovan Sabovljević² i Milorad Rošulj³

¹SELSEM-INR Uljarice, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Ispitivanja su vršena tokom tri godine (1999, 2000. i 2001.godina) sa tri sorte soje (Dragana, Nera i Volođa), u tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru). U svakoj godini za svaku gustinu posebno i za svaku sortu ispitivano je po dvadeset biljaka iz poljskog ogleda. Merene su sledeće osobine biljaka: visina prvog rodnog kolenca, visina biljke, broj kolenca i broj grana na biljci.

Eksperimentalni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost (po varijantama istraživanja), trofaktorijalnom analizom varijanse (faktori su: sorta, gustina useva i godina-vegetacioni period) i korelacionom analizom (gde je zavisna osobina visina prvog rodnog kolenca, primena jednačine višestruke regresije). Na osnovu F-testa utvrđene su vrednosti LSD testa. Na osnovu jednačine višestruke regresije utvrđeni su koeficijenti višestruke determinacije (D), koeficijenti višestruke korelacije (R) i prosti koeficijenti korelacije (r). Korelaciona analiza urađena je za svaku sortu posebno i za svaku godinu istraživanja posebno. Varijabilnost svih ispitivanih osobina pokazuje različite vrednosti po sve tri osnove istraživanja (sorta, gustina useva, vegetacioni period) kao i različit raspored tih vrednosti. Visina prvog rodnog kolenca pokazuje izrazito visoku varijabilnost. Analiza varijanse pokazuje veoma značajan uticaj sva tri pojedinačna faktora i svih interakcija na ispoljavanje prvog rodnog kolenca. Vrednosti koeficijenata D i R menjaju se po godinama istraživanja i po sortama. Vrednosti koeficijenata R veoma su promenljive i neujednačene između osobina po sortama i godinama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OPLEMENJIVANJE LUCERKE NA VEĆI PRINOS SUVE MATERIJE

ZA RAZLIČITE INTENZITETE KOŠENJA

Slobodan Katić, Vojislav Mihailović, Dragan Milić, Đura Karagić i Sanja Vasiljević

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Intenzivnijom kosidbom dobija se ne samo veći prinosi već i bolji kvalitet suve materije. Glavni cilj oplemenjivanja lucerke je povećanje prinosa i kvaliteta suve materije. Cilj rada je bio da se oceni prinos polusrodnih porodica u različitim intenzitetima košenja.

Veći broj sorti gajen je u matičnjaku (0,5 m x 0.8 m). Najprinosnije biljke su odabrane u drugoj godini života. Dobijeno seme je korišćeno za setvu linija, a odabrano je 50 linija. Od ovih linija u drugoj godini života odabrano je 24 koje su svaka posebno ovršene. Dobijeno seme od ovih polusrodnih porodica posejano je gustoredo u ogled sa osnovnom parcelom 5 m² (5 m x 1 m) u 2 puta po 3 ponavljanja, radi ocene ranostasnosti i tolerantnosti na intenzivno košenje. Primenjen je intenzivan način košenja (5 otkosa u fazi butonizacije) i manje intenzivan (4 otkoca u fazi cvetanja). Prinosi suve materije sedam polusrodnih porodica nije zavisio od intenziteta košenja (5 košenja 12.848 kg/ha sena i 4 košenja 13.185 kg/ha sena). Međutim 15 porodica je dalo veće prinose suve materije u intenzivnijem načinu košenja (13.872 kg/ha sena). Samo dve porodice su bile prinosnije u manje intenzivnom načinu košenja, ali su one bile najmanje prinosne u celom ogledu (13.182 kg/ha sena).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

REKONSTRUKCIJA REPRODUKTIVNIH PUTEVA KOD Poa pratensis L.

Sanja Prodanović¹, Slaven Prodanović¹ i Fritz Matzk²

Poljoprivredni fakultet, Zemun

IPK, Gatersleben, Nemačka

Skrivenosemenice se razmnožavaju preko semena seksualno ili aseksualno. Aseksualno obrazovanje semena označava se kao apomiksis i ova pojava predstavlja prirodni put kloniranja biljaka preko semena. Osnovna prednost apomiksisa je da omogućava fiksiranje heterozisa. Poa pratensis je aposporična pseudogama fakultativna apomiktična vrsta. Za rekonstrukciju načina obrazovanja semena kod Poa izvršen je skrining semena pomoću protočne citometrije. Skriningom pojedinačnih semena otkrivena su 4 reproduktivna puta, a skriningom smeše semena – osam reproduktivnih puteva. Metod je omogućio klasifikaciju F₁ potomstava u 12 reproduktivnih klasa. U radu će se predstaviti novi trendovi i rezultati u ovoj oblasti, od kojih neki mogu biti od značaja za unapređenje oplemenjivanja bilja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ VRSTE PODLOGE ZA KALEMLJENJE NA KVALITET I PRINOS PARADAJZA

Anđelko Mišković, Žarko Ilin, Mihal Đurovka i Vladan Marković

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Kalemljenje paradajza predstavlja novu specijalnu agrotehničku meru, koja se izvodi sa ciljem pojačavanja intenziteta razvijenosti korenovog sistema i povećanja otpornosti na zemljišne štetočine. Tokom 2004. i 2005. godine na Poljoprivrednom fakultetu su se vršila ispitivanja uticaja nekoliko različitih podloga za kalemljenje, na kvalitet i prinos ploda paradajza. Kao podloge koriste se sledeći hibridi i vrste: Maxifort, Beaufort, Vigomax, Licopersicon esculentum var. cerasiformae, Licopersicon esculentum var. pruniformae i Licopersicon esculentum var. pyriformae. Za podlogu je izabran hibrid Jeremy, koji je predstavljao i kontrolnu varijantu.

Izmerene vrednosti pH su vrlo slične, sadržaj likopena je bio značajno veći u 2005. godini u svim posmatranim varijantama; najveći prinos u 2004. godini izmeren je u varijanti sa podlogom Vigomax, dok je u 2005. godini najveća vrednost bila u varijanti sa hibridnom podlogom Maxifort.

Na osnovu ovih rezultata može se preporučiti korišćenje hibridne podloge Maxifort i Vigomax, čijim korišćenjem će se uticati na povećanje prinosa, ali ne i na povećanje intenziteta boje. Bez obzira koju podlogu koristimo, neće doći do značajne promene pH vrednosti ploda.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІI. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA EFIKASNOST FOTOSINTESKOG APARATA

Valentina Petkova, Vesselina Nikolova, Nasya Tomlekova, Galina Antonova i Ilia Denev²

¹Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

²Paisii Hilendarski Plovdiv University, Plovdiv, Bulgaria

Fiziološka ispitivanja sorte kupusa Ditmarsko, za određivanje uticaja tretiranja semena hemijskim mutagenom etil metan sulfonat (EMS) u koncentracijama 0,5%, 0,6% i 0,7% na efikasnost fotosintetskog aparata (PSA) dobijenih biljaka u tehnološkoj i generativnoj fazi (М₁ generacija) su sprovedena u Maritsa Institutu tokom 2004. i 2005. godine.

Efikasnost PSA je okarakterisana na osnovu parametra fluorescencije hlorofila (merene po PEA, Hansatech Ltd, UK) i sadržaju pigmenta plastida (određen spektrofotometrijski).

Određen stimulativni efekat EMS na efikasnost PSA je utvrđen. Efekat je bio više vidljiv tokom generativne faze biljaka u poređenju sa fazom tehnološke zrelosti. Ukupna količina sintetisanih pigmenata plastida u M₁ generaciji u odnosu na kontrolne biljke bila je veća za 22-46%. Vrednosti parametara fluorescencije hlorofila ukazuju na isto ili bolje fiziološko stanje M₁ biljaka u poređenju sa kontrolom. Nije dobijena srazmerna zavisnost između ispitivanih svojstava i koncentracije primenjenog EMS.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EVALUACIJA AUTOHTONOG GENOFONDA CRNOG LUKA

(Allium cepa L.) U REPUBLICI MAKEDONIJI

Danail Jankulovski, Gјorgji Martinovski, Rukie Agič i Zvezda Bogevska

Fakultet za zemjodelki nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija

Korišćenje autohtonih biljnih resursa u stvaranju novih genotipova je sve aktuelnije. Kao rezultat geografsko-topografskih uslova i tradicije gajenja, Makedonija obiluje divergentnim populacijama povrća. Do sada je registrovano 43 populacije crnog luka od kojih 28 su ljuti, 13 slatke - letnje aršlame i 2 zimske aršlame.

Dužina vegetacionog perioda kod 17 populacija ljutih lukova (arpadzici) iznosi do 90 dana a kod 11 preko 90 dana. Oblik lukovice kod 20 populacija je pljosnat, 7 populacija imaju pljosnati do okrugli i jedna ima okrugli oblik. Boja pokrivnih ljuspi kod 13 je slamasto žuta, 14 imaju bakarnu a jedna ljubičastu. Masa lukovice se kreće od 90-130 g. Suva materija kod 10 populacija iznosi 9,0-14,5% a kod 18 od 15-17%.

Tipovi slatke - letnje aršlame imaju vegetacioni period od 170-175 dana kod 9 populacija, a kod 4, 180-190 dana. Oblik lukovice kod 10 populacija je pljosnat, a kod 3 pljosnat do okrugli. Boja lukovice je ljubičasto-crvena kod 4, slameno žuta kod 7 i 2 imaju bakarnu boju. Masa lukovice iznosi 210-230 g. Sadržina suve materije kod 8 populacija iznosi 10% a kod 5, 10-12%. Od 28 ljutih lukova u proizvodnji su 5, od slatkih 3 i od zimskih aršlama 1 populacija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRIKAZ EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA KUPUSA

(Brassica oleracea var. capitata L.)

Janko Červenski¹, Đuro Gvozdenović¹, Jelica Gvozdanović-Varga¹,

Zorica Nikolić² i Ferenc Balaž³

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena „Agro-Bio-Tech”, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Kupus zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora unapređenja ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Tokom procesa oplemenjivanja ispituju se eksperimentalni hibridi u poređenju sa aktualno gajenim sortama i hibridima u proizvodnji. U ovom radu su prikazane karakteristike 18 genotipova kupusa, (9 eksperimentalnih hibrida, 4 sorte i 5 hibrida iz šire proizvodnje). Genotipovi kupusa u ogledu su različite dužine vegetacije, kao i različite mase glavice. Analiza varijabilnosti osobina vršena je PCA metodom, gde je na osnovu scree testa, odabrano dve glavne komponente kojima je definisano 57,7% varijabilnosti. Masa glavice i prečnik glavice su osobine na osnovu kojih su ispitivani hibridi razvrstani u kvantitativno različite grupe.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH OSOBINA PET VRSTA LEKOVITIH BILJAKA

Radosav Jevđović¹, Radovan Sabovljević², Marija Davidović³i Đorđe Goranović⁴

¹Institut za lekovito bilje „Josif Pančić”, Beograd

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

³IPNP, Beograd

⁴Zavod Topčider – Jugoinspekt, Beograd

U proizvodnom poljskom ogledu ispitivane su biljke pet vrsta lekovitih biljaka (bela slačica, piskavica, heljda, neven, crni slez) iz pet botaničkih familija. Poljski ogledi izvođeni su tokom tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001. godina) na Oglednom polju u Pančevu. Vrste lekovitih biljaka bile su zastupljene sa jednom sortom - populacijom.

Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla (biljke); dužina korena (glavnog); broj grana (na stablu); broj plodova na biljci (ukupno); broj semena na biljci (ukupno); masa semena na biljci (ukupno). Eksperimentalni podaci obrađeni su korelacionom analizom primenom jednačine višestruke regresije: određeni su koeficijent višestruke determinacije (D), prosti koeficijenti korelacije (r), direktni i indirektni efekti (PATH coefficient analysis). Zavisno promenljiva osobina je broj semena (ukupan) po biljci. Korelaciona analiza urađena je za svaku godinu istraživanja posebno i svaku vrstu lekovitih biljaka posebno.

Koeficijent višestruke determinacije (D) pokazuje vrlo visoke vrednosti u sve tri godine istraživanja za vrste bela slačica, heljda, piskavica. Za vrste neven i crni slez ovaj koeficijenat ima vrlo visoke vrednosti u dve godine istraživanja dok u jednoj godini ima niske vrednosti. Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od merenih morfološko - proizvodnih osobina veoma je različita i promenljiva po godinama istraživanja i po botaničkim vrstama. Kod svih pet vrsta lekovitih biljaka, u sve tri godine istraživanja, između ukupnog broja semena na biljci i osobina visina stabla i dužina korena nema nikakve korelacije ili je to nepouzdana i slaba korelacija (pozitivna i negativna). Korelaciona zavisnost broja semena na biljci od broja grana na biljci različito se ispoljava po godinama istraživanja i vrstama lekovitih biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VREDNOVANJE BILJNIH GENETIČKIH RESURSA

Milutin Penčić

Jugoslovenska inženjerska akademija, Beograd

Genetičkim resursima se zadnjih godina poklanja sve veća pažnja u svetu. Razloga za to ima više, a najvažniji je svakako da je civilizacijska svest definitivno dokučila da očuvanje života na zemlji zavisi od očuvanja biodiverziteta, a njegova prva i najosetljivija karika je genetička raznoobraznost (genetički resursi). Iz ove konstatacije bi moglo da se zaključi, da su genetički resursi i rad na njima i pravilno vrednovani. Međutim stvari ne stoje baš tako.

Njihova vrednost može da se razmatra sa dva aspekta: 1)Utvrđivanje opštedruštvene vrednosti i 2) utvrđivanje primenjene vrednosti.

Opštedruštvenu vrednost je teško izmeriti postojećim vrednosni sistemima. Možda jedino time, koliko su države angažovane na očuvanju biodiverziteta (broj institucija, programa, uloženih sredstava i sl.). Primenjena vrednost se može relativno lakše vrednovati kroz njihovo direktno korišćenje u proizvodnji ili u oplemenjivanju biljaka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Ekološka selekcija biljaka

Alexander Kilčevski¹i Vladan Pešić²

¹Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Razvoj biljnih vrsta sa minimumom akumulacije polutanata (radionukleida, teških metala, nitrata) je najefikasniji način dobijanja ekološki bezbednog proizvoda. Specifična genetska varijabilnost unutar vrste, po pitanju sadržaja polutanata, omogućuje njihovo smanjenje,po sadržaju polutanata i po faktorima od 2 do 5 puta, kao rezultat genotipske selekcije.

Selekcioni proces čiji je cilj smanjenje akumulacije polutanata u biljnom proizvodu, treba da ima tri faze:

• procenu osnovnog materijala i odabir donora sa minimumom akumulacionih sposobnosti na kontaminiranom zemljištu;

• odabir genotipova sa visokim nivoom važnijih agronomskih karakteristika na nekontaminiranom zemljištu;

• poslednju fazu selekcije - uporedno testiranje na kontaminiranom zemljištu sa paralelnim procenjivanjem na kontrolnom (ekološkom) zemljištu.

Metod heterozisa je najefikasniji način smanjenja akumulacije polutanata - teških metala i nitrata kod paradajza.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EKOLOŠKA SELEKCIJA BILJAKA SA ASPEKTA NOVIH POTREBA I TRENDOVA

Vladan Pešić¹, Alexander Kilčevski² i Aleksandar Radojčić³

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²Institut za genetiku i citologiju BAN, Minsk, Belorusija

³Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Na samom kraju XX veka počela je da nas zaokuplja pažnja oko proizvodnje „zdrave hrane”. Izgleda da se interesovanje poklopilo sa činjenicom da način na koji smo do sada proizvodili hranu može da ima nesagledive posledice po planetu Zemlju.

Pod pojmom ekološka selekcija podrazumevamo principe i metode dobijanja sorata i hibrida s maksimalnom produktivnošću u regionalnim agroekološkim uslovima pri njihovom ekološkom gajenju i minimalnom akumulacijom polutanata u produkciji. Ona objedinjuje u sebi tri pravca oplemenjivanja:

Adaptivna selekcija

Selekcija energetski efektivnih sorti i hibrida

Selekcija sorata s minimalnom akumulacijom polutanata.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE SAMOOPLODNOSTI SORTI ŠLJIVE (Prunus domestica L.)

METODOM FLUORESCENTNE MIKROSKOPIJE

Dragan Nikolić i Dragan Milatović

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Sorte šljive (Prunus domestica L.) u pogledu odnosa oplodnje najčešće se dele na tri grupe: samooplodne, delimično samooplodne i samobesplodne. Sa aspekta proizvodnje i oplemenjivačkog rada najviše se cene samooplodne sorte, jer je prilikom gajenja delimično samooplodnih i samobesplodnih sorti potrebno obezbediti odgovarajuće oprašivače. U ovom radu ispitivana je samooplodnost kod 18 sorti šljive metodom fluorescentne mikroskopije. Na osnovu odnosa oplodnje sorte su podeljene u dve grupe: autokompatibilne i autoinkompatibilne. Kod autokompatibilnih sorti broj tučkova kod kojih su polenove cevčice stigle do plodnika varirao je od 32,00% (Ana Špet) do 91,18% (Vangenhajmova), a broj polenovih cevčica u osnovi stubića od 0,52 do 3,97. Sorte su smatrane autoinkompatibilnim ako su polenove cevčice zaustavljale rast u stubiću tučka uz formiranje karakterističnih zadebljanja na njihovim krajevima. Među proučavanim sortama 13 su se pokazale kao autokompatibilne: Vangenhajmova, Čačanska lepotica, Valjevka, Kalifornijska plava, Čačanska rodna, Italijanka, Stenli, Požegača, Herman, Blufri, Jelica, Rut geršteter i Ana Špet, a 5 kao autoinkompatibilne: Čačanska rana, Cimerova rana, Čačanska najbolja, Pacifik i Prezident.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SELEKCIJA VEGETATIVNIH PODLOGA ZA ŠLJIVU

Gorica Paunović

Agronomski fakultet, Čačak

Značajne genetske resurse u voćarstvu predstavljaju autohtone sorte vezane za tradicionalno voćarstvo. Proučavanje autohtonih sorti voćaka predstavlja početni korak ka stvaranju osnove za njihovo oplemenjivanje.

Jedan od osnovnih preduslova intenziviranja i unapređenja proizvodnje šljive u našoj zemlji je selekcija vegetativnih podloga različitog stepena bujnosti. U mnogim zemljama većim proizvođačima šljive se na ovom problemu u poslednjim godinama intezivno radi. Značajni genetski resursi za ovaj vid selekcije primarno se nalaze u germplazmi autohtonih i polikulturnih sorti šljive. S obzirom na bogatstvo domaćih sorti i genotipova šljive sa kojima raspolaže naša zemlja, rad na stvaranju vegetativnih podloga na toj osnovi je izazov nauci, a i obaveza zemlje kao jednog od najvećih proizvođača šljive u svetu.

Mogućnost selekcije vegetativnih podloga za šljivu na bazi autohtonog genetskog materijala ispitivana je kod četiri vrste roda Prunus i to: P. domestica L. (sedam genotipova), P. cerasifera Ehrh. (dva genotipa), P. spinosa L.(jedan genotip) i P. institia L. (dva genotipa).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE HIBRIDA KRUŠKE RANOG VREMENA ZRENJA

Mihajlo Nikolić¹ i Milisav Mitrović²

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

² Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Oplemenjivanje kruške je dugotrajan i naporan posao sa neizvesnim rezultatima, mnogo složeniji nego kod ostalih višegodišnjih voćnih vrsta. Većina osobina kruške kao što su vreme zrenja, krupnoća i oblik ploda, slast i kiselost, vreme zrenja i dužina čuvanja plodova i druge nasleđuju se poligenski. Ako se tome doda i relativno dug juvenilni stadijum onda je razumljiv srazmerno mali broj sorti koji se godišnje stvori u svetu.

Jedan od brojnih ciljeva u oplemenjivanju kruške je i stvaranje sorti ranog vremena zrenja (jul-avgust) kada je izražen deficit ove voćne vrste na tržištu. U Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku na oplemenjivanju kruške radi se više od četiri decenije, stvoreno je i proučeno preko 12.000 hibridnih biljaka F1 generacije. Od tog broja preko 50 je odabrano u grupu perspektivnih, a njih 10 je u drugoj fazi ispitivanja u uporednim ogledima. Među njima su i pet hibrida ranog vremena zrenja: IV/2 (sazreva krajem juna, srednje krupnoće i lepog izgleda), VI/30 (sazreva polovinom jula, krupan, lep i kvalitetan), V/15 (sredina jula, krupan, lepog izgleda i veoma rodan), IV/45 (zri početkom avgusta, vrlo rodan) i I/9 (crvene pokožice ploda, oblika viljamovke, belog mesa, veoma kvalitetan i rodan). Tri od jih su u mreži ogleda za priznavanje sorti: VI/30, V/15 i I/9.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KLONSKA SELEKCIJA BUDIMKE, AUTOHTONE SORTE JABUKE

Evica Mratinić

Poljoprivredni fakultet, Zemun

U našem radu u uslovima in situ je primenjena individualna klonska selekcija Budimke, najraširenije autohtone sorte jabuke. Proučavanja su vršena u 16 opština Republike Srbije. U 8 opština uočena je i ova sorta, vrlo često pod različitim imenima, kao i sa manjim ili većim razlikama, u zavisnosti od lokaliteta gde je klon pronađen.

Ovim radom se želi ukazati na razlike između klonova Budimke, u zavisnosti od lokaliteta. Njihovim prenošenjem u ex situ status, uporednim ogledima u drugoj fazi će se utvrditi, da li su evidentirane razlike, naslednog karaktera (mutacije) ili se radi o nenaslednim promenama (modifikacijama), a najbolji klonovi će se preporučiti proizvodnoj praksi. Razlike među klonovima uočene u uslovim in situ, su u: masi ploda (koja se kretala od 100-200g), u obliku ploda (koji se kretao u okviru okruglog, preko izduženo-ovalnog, do kupastog), u poljskoj otpornosti prema Venturia inaequalis L. (od vrlo osetljivih do relativno otpornih), u hemijskom sastavu i kvalitetu ploda (sa variranjem suve materije od 12,10% do 19,20%, ukupnih šećera od 10,23% do 16,61% i ukupnih kiselina od 0,27% do 0,62%). Ukus ploda kod tri klona odstupa od tipičnog za Budimku i bio je slatkasto-nakiseo (kod klona Krupna kisela đula), kiselkasto-sladak (kod klona Crkvena Budimka) i izrazito kiselkast (kod klona Okrugla Budimka).

Svi klonovi su ispoljili alternativnost u rađanju, sem klona Okrugla Budimka, koji je ispoljio i sveukupno najbolje osobine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STANUŠINA – MAKEDONSKA AUTOHTONA SORTA I NJENI VARIETETI

Klime Beleski¹, Zvonimir Božinović², Violeta Dimovska¹ i Krum Boškov²

¹JNU Zemjodelski institut, Skopje, Republika Makedonija

²Fakultet za zemjodelski nauki i hrana, Skopje, Republika Makedonija

Stanušina je makedonska autohtona sorta koja se u tikveškom vinogorju gaji od davnina. Na osnovu botaničkog opisa i klasifikacije sorata Vitis vinifera L., ova sorta pripada ekološkoj, geografskoj grupi crnomorskih sorata (convarietas Pontica Negr.), balkanska podgrupa (subconvarietas balcanica).

Višekratno vegetativno razmnožuvanje, dugogodišnje gajenje bez selekcije dovelo je do povećanja heterogenosti i genetske degeneracije ove stare vinske sorte. Iz ove heteregene populacije izdvojili smo pored standardnog predstavnika još i dva različita varijeteta stanušina zelena (sa neobojenim zelenim bobicama) i stanušina rehuljava (sa neoplođenim bobicama).

Na osnovu liste primarnih i sekundarnih deskriptora, varijeteti u odnosu na standard razlikuju se u više karakteristika (list, cvet, grozd, bobica). U odnosu na proizvodne osobine, varijetet sa rehuljavim grozdovima ima nizak i varijabilan prinos grožđa (2.5 kg/loza). Vino varijeteta Stanušina zelena ima nižu tehnološku vrednost (alkohol 10,1 vol%; ekstrakt 20,9 g/dm³; ukupne kiseline 7,2 g/dm³, ukupni antocijani 11 mg/dm³). Zbog ovih negativnih karakteristika ova dva varijeteta nisu pogodna za dalje širenje. Klonskom selekcijom treba izdvojiti standardnog predstavnika ove sorte i gajiti na pogodnim lokacijama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Prinos I kvalitet grožđa I vina sorte Kaberne sovinjon u agroekološkim uslovima kutinskog vinogorja

Ivana Radojević¹, Snežana Stanković², Мiloš Ristić¹, Ivana Mošić¹ i Vesna Ranković¹

¹Institut SRBIJA, Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, Niš

²Viša poljoprivredno-prehrambena škola, Prokuplje

U radu su prikazani dvogodišnji rezultati ispitivanja sorte Kaberne sovinjon. Ova sorta vinove loze vodi poreklo iz Francuske i namenjena je za proizvodnju visokokvalitetnih i vrhunskih crvenih vina. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo u svom kolekcionom zasadu ima površinu zasađenu ovom sortom. Ispitivanja su obavljena u toku 2003. i 2004. godine. Prinos grožđa po hektaru je bio 6,04 t/ha, prosečna masa grozda 112,30 g, prosečan sadržaj sećera 22,17 %, i prosečan sadržaj ukupnih kiselina je 8,62 g/l. Izvršena je mikrovinifikacija grožđa i hemijska analiza vina. Rezultati analize pokazuju da vino poseduje zadovoljavajući kvalitet.

Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja možemo reći da je sorta Kaberne Sovinjon ispoljila dobre agrobiološke i privredno-tehnološke karakteristike u Kutinskom vinogorju i da joj treba dati prioritet za masovno gajenje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILITET I OPLEMENJIVANJE BUKVE (Fagus moesiaca /DOMIN, MALY/ CZECZOTT.) U SRBIJI

Vasilije Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

Planska, genetička rekonstrukcija lokalnih populacija bukve podrazumevala je postizanje više ciljeva: uvećanje opšte snage porasta, odgajanje reproduktivnog materijala sa kvalitetnim tehnološkim osobinama; povećanje prirodne otpornosti prema bolestima i napadima insekata; povećanje otpornosti na nepovoljne abiotske faktore sredine.

U radu je dat pregled dela dobijenih rezultata pri proučvanju genetskog potencijala i varijabiliteta bukve u Evropi i Srbiji. Prikazani rezultati baziraju na višegodišnjim analizama individualne i grupne promenljivosti morfoloških i fizioloških svojstva bukve; istraživanjima putem testova provenijencija; prikazom iskustava u primeni rezultata obavljenih biohemijskih i molekularnih analiza na nivou selekcionisanih populacija i individua, iz različitih provenijencija.

Detaljno su prikazani rezultati dobijeni primenom sintetskih metoda oplemenjivanja bukve u Srbiji – primenom masovne i individualne selekcije, kontrolisane hibridizacije, indukovanjem mutacija i primenom heterovegetativnog razmnožavanja. Dobijeni rezultati, kao i proizveden materijal u sprovedenim aktivnostima, delom su fiksirani u osnovanim živim arhivima i u klonskoj semenskoj plantaži.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

MORFO-FIZIOLOŠKE OSOBINE SEMENA I KLIJAVACA MUNIKE

(Pinus heldreichii CHRIST) U JUGOZAPADNOJ SRBIJI

Mihailo Tošić¹ i Biljana Nikolić²

¹Dimitrija Tucovića 41, Užice

²Institut za šumarstvo, Beograd

Munika (Pinus heldreichii Christ), reliktni i subendemični bor balkanskog i apeninskog poluostrva, od prvog nalaza na Olimpu 1862. i Orjenu u Hercegovini 1863. godine, privlači pažnju botaničara i šumara. U Srbiji nju je prvi našao Pančić i to samo po jedno stablo u selima Negbini i Sjeništima na Zlatiboru i o tome pisao 1871. godine. Botaničari Beck G., Adamović L. i dr. sumnjali su da je munika ovde prirodno nastala, s obzirom na udaljenost do tada poznatih nalazišta. I Urošević K. se pitao: „od kuda (munika) tako daleko na istok bez veze?” Posle skoro 90 godina, munika je nađena i na devet lokaliteta između Sjenice i Prijepolja (Tošić M., 1959, 1960). To su isto pojedinačna stabla ili grupe, od kojih je najveća na Ozren pl. ispod vrha Revuša, gde je nađeno 55 stabala munike. Ovaj nalaz je i konačna potvrda da su stabla, na Zlatiboru nađena od Pančića, kao i ova između Sjenice i Prijepolja i ona u Kamenoj Gori, jugozapadno od Prijepolja, ostaci prirodnih šuma munike. U radu se razmatraju genetska i ekološka svojstva munike, njeno seme, klijavci i spontani podmladak u jugozapadnoj Srbiji. Predlaže se obnova ovog vrednog bora na kserotermnim staništima prirodnog areala, koja manje odgovaraju belom i crnom boru, a munika ih kao veoma skromna u zahtevima, dobro podnosi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ DOZE AZOTA NA SADRŽAJ NITRATA U VEGETATIVNIM DELOVIMA PŠENICE

Marija Kraljević-Balalić¹, Biljana Gorjanović³, Lazar Panković², Sanja Kereši⁴, Mirjana Vukosavljev⁴ i Nataša Vuković⁴

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Doktorant

⁴Postdiplomci

Neprekidno povećanje upotrebe azotnih đubriva dovodi do niza ekoloških problema, među kojima se naročito ističe povećanje koncentracije nitrata u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i biljkama. Nakupljanje nitrata pored toga što izaziva niz ekoloških problema, neposredno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Jedan od puteva za rešavanje ovih problema je stvaranje genotipova koji daju odgovarajući prinos sa ograničenom primenom mineralnih đubriva. Cilj ovog rada je da se odaberu genotipovi pšenice, koji su sposobni da usvoje i koriste azot iz zemljišta što efikasnije i da pri tome nakupljaju što manje nitrata. Genotipovi su bili poreklom iz SCG, Slovačke i Švajcarske. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 2 ponavljanja, sa tri doze N đubrenja (0-kontrola, 75, 100), na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Sadržaj nitrata u fazi klasanja određen je fotometrijski (μgNO₃^-/g suve materije).ANOVA za sadržaj nitrata u fazi klasanja je pokazala visoko značajne razlike za sve izvore varijacije. Ovo svojstvo u najvećoj meri uslovljeno dozom đubriva (78.5%), genotipom (17,4%), a u najmanjoj meri interakcijom genotip/doza (4,1%). Značajno najefikasniji genotip u usvajanju nitrata je Petrana, (634) poreklom iz Slovačke, a od naših Pobeda (1448). Ovi genotipovi bi se mogli koristiti kao roditelji u ukrštanjima, obzirom na sadržaj nitrata. Genotip sa najvećim sadržajem nitrata bila je Nevesinjka (2006). Sadržaj nitrata bio je najniži kod kontrole, a najveći pri dozi od 100. Rezultati bi trebalo da posluže u cilju oplemenjivanja novih visokoprinosnih sorti pšenice.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA KOD DURUM PŠENICE

Biljana Gorjanović¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹Doktorant, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Glavni razlog koji čini oplemenjivanje na glavne komponente prinosa teškim jeste postojanje negativnih korelacija među njima. Brojni istraživači su se bavili proučavanjem odnosa između prinosa i komponenti prinosa kao i između različitih komponenti prinosa, sa ciljem da pronađu pouzdan selekcioni kriterijum. Cilj ovog rada je da se odredi varijabilnost kao i korelacije između komponenti prinosa. Eksperiment je izveden sa dvanaest genotipova durum pšenice. Visina stabljike je u obe godine istraživanja bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem klasića po klasu, dok je sa dužinom klasa, težinom zrna po klasu, brojem zrna po klasu i žetvenim indeksom, u obe godine bila u negativnoj korelaciji. Dužina klasa je bila u pozitivnoj korelaciji sa težinom i brojem zrna po klasu, u obe godine a sa žetvenim indeksom samo u prvoj godini istraživanja. Negativna korelacija se pojavila u prvoj godini između dužine klasa i broja klasića po klasu. Broj klasića je u prvoj godini bio u negativnoj korelaciji sa masom i brojem zrna po klasu, kao i sa žetvenim indeksom u obe godine istraživanja. Masa zrna po klasu je u obe godine bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem zrna po klasu kao i žetvenim indeksom, dok su broj zrna po klasu i žetveni indeks u obe godine bili u pozitivnoj korelaciji.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KONCENTRACIJA AZOTA U BILJCI KAO INDIKATOR PRODUKTIVNOSTI SORATA PŠENICE

Slaviša Stojković, Nebojša Deletić i Vladan Đurić

Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U dvogodišnjem ogledu izučavani su pokazatelji koncentracije i akumulacije azota u biljci i njihov uticaj na prinos kod dvadeset domaćih sorti pšenice. Sorte koje su korišćene u ovim istraživanjima ispoljile su međusobne razlike u pogledu sadržaja azota u nadzemnom delu u fazi cvetanja i zrnu i slami kod zrelih biljaka. Zabeležena je značajno niža koncentracija azota u nadzemnom delu u fazi cvetanja i u zrnu zrelih biljaka u drugoj godini ispitivanja. Prosečna koncentracija azota u zrnu kretala se od 1,45% u sorte Nevesinjka do 1,78% u sorte Milica. U proseku za sve sorte koncentracija azota u slami bila je slična u obe godine. Smanjenjem koncentracije azota u slami povećava se njegovo iskorišćavanje, što utiče na poboljšanje tehnološkog kvaliteta zrna. Utvrđeno je da vrednosti akumulacije azota variraju u zavisnosti od genetske specifičnosti kao i od uslova spoljašne sredine. Jaka pozitivna korelacija između prinosa i sadržaja azota u zrnu ukazuje na mogućnost vođenja selekcije pšenice u pravcu istovremenog povećanja i prinosa i sadržaja proteina. Pokazatelji sadržaja azota u biljci pšenice u cvetanju i punoj zrelosti mogu se koristiti kao agronomski i selekcioni kriterijumi produktivnosti i kvaliteta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ MERA POPRAVKE HALOMORFNOG ZEMLJIŠTA NA OSOBINE KLASA PŠENICE

Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Pšenica je poljoprivredna kultura koja traži pogodno zemljište, u pogledu plodnosti, fizičkih osobina i hemijske reakcije. Halomorfna zemljišta, tipa solonjec, mogu da budu pogodna za gajenje pšenice jedino uz odgovarajuće mere popravke i primenu đubriva.

U radu je ispitan uticaj popravke solonjeca, uz primenu fosforgipsa u količini od 25t i 50 t/ha na broj i masu zrna po klasu različitih sorti pšenice. Dobijeni rezultati pokazuju da sorte pšenice ispoljavaju različitu reakciju na mere popravke zemljišta, koje treba nastaviti, sa ciljem da se pronađu i izdvoje genotipovi pšenice za što bolje iskorišćavanje niskoproduktivnih zemljišta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

FENOTIPSKA VARIJABILNOST KOMPONENTI PRINOSA STRNIH ŽITA NA RAZLIČITIM TIPOVIMA ZEMLJIŠTA

Sofija Petrović, Miodrag Dimitrijević, Milivoj Belić, Marija Kraljević-Balalić i Vladimir Hadžić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U Vojvodini, veliki udeo obradivih površina čini kvalitetno zemljište, tipa černozem. Međutim, značajne površine zauzimaju halomorfna zemljišta, tipa solonjec, koja imaju manju poljoprivrednu vrednost. U radu je prikazana fenotipska varijabilnost i međuzavisnost parametara klasa novosadskih sorti pšenice. Genotipovi su sejani na zemljištu tipa černozem i solonjec (kontrolna varijanta i mere popravke sa 25 i 50 t/ha fosforgipsa), sa ciljem da se ispita njihova različita reakcija na mere popravke i tip zemljišta. Dobijeni rezultati pokazuju najviše srednje vrednosti ispitivanih komponenti prinosa na černozemu, kao i različitu reakciju genotipova na meliorativne mere na zemljištu tipa solonjec.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

FENOTIPSKA VARIJACIJA PARAMETARA KLASA PŠENICE NA MELIORISANOM SOLONJECU

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Milivoj Belić, Vladimir Hadžić i Marija Kraljević-Balalić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Poljoprivrednim zemljištima niže produktivnosti, kao što je solonjec, može uz melioracione mere da se podigne upotrebna vrednost i da se time prošire površine pod odgovarajućim poljoprivrednim kulturama. U radu su dati reziltati mase zrna po klasu i ukupne biomase klasa pšenice gajene na solonjecu. Praćena je varijacija ovih osobina za šest sorti hlebne pšenice, kao i interakcija genotipa i agroekoloških uslova u tri vegetaciona perioda. Obzirom da su upoređeni rezultati na kontroli, solonjec bez primene meliorativnih mera i dva nivoa popravke (25t i 50t fosforgipsa/ha), posmatrani su efekti meliorativnih mera na ove dve komponente prinosa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SADRŽAJ AZOTA U PONICIMA PŠENICE KAO PARAMETAR ZA SELEKCIJU NA AZOTOFIKSACIJU

Danica Mićanović¹, Veselinka Zečević¹, Dušan Urošević¹ i Desimir Knežević^1,2

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Istraživanjem su testirane perspektivne linije biljne vrste Triticum aestivum L. (KG-1, KG-6, KG-3468/97) na sadržaj azota u nadzemnom delu i korenu ponika pšenice i udelu azota nedzemnog dela u ukupnom azotu ponika, kao parametra kvaliteta koji direktno utiče na prinos zrna. Ponici su gajeni u polukontrolisanim uslovima uz dodatak bezazotnog rastvora Reid-yorka. Seme je kalibrirano, sterilisano i naklijavano standardnim metodama. Klijanci su inokulisani sa 0,5 ml suspenzije u koncentraciji 10⁸ sojeva diazotrofa, kolekcije Centra za strna žita iz Kragujevca. Ponici su gajeni do pojave petog lista. Masa suve materije korena i nadzemnog dela dobijena je sušenjem uzoraka do konstantne težine, a koncentracija azota u korenu i nadzemnom delu ponika urađena je po Kjeldahl metodi. Utvrđene su značajne razlike u sadržaju suve materije i sadržaju azota kako u nadzemnom delu, tako i u korenu ponika. Sadržaj azota u ponicima bio je najniži u kontrolnoj varijanti. Rezultati pokazuju da se sadržaj azota u ponicima pšenice može koristiti kao kriterijum za selekciju pšenice na svojstvo azotofiksacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ SORTE, GODINE I N-ISHRANE NA KVALITETNA SVOJSTVA HLEBNE OZIME PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Veselinka Đurić, Miroslav Malešević i Lazar Panković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Na eksperimentalnim poljima gajene su tri sorte ozime pšenice (Triticum aestivum. L) Lasta, Sremica i Pobeda sa sledećim nivoima N-ishrane; 0, 60, 120 i 180 kgNha^-1u periodu 2000-2003. godine. Analizirani uzorci pripadaju seriji ogleda Međunarodnog društva za plodnost zemljišta; Internationale Stickstoff-Dauer-Versuche (I.S.D.V.) ogleda, koji su postavljeni na eksperimentalnom polju Rimski Šančevi, Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Poboljšanje kvaliteta pšenice sa primenjenim dozama N zavisilo je od uticaja nedovoljno razjašnjenih faktora spoljne sredine, sorte i njihove međusobne interakcije. Analizirani su sadržaj proteina (SP), sedimentaciona vrednost (SV), Hagberg - broj padanja (Hagberg falling number) (HFN), energija testa po ekstenzografu (E) i vrednosni broj sredine hleba (VBS). Visoke, statistički značajne razlike utvrđene su između godina (A), primenjenih doza azota (B) i sorti (C) za sva kvalitetna svojstva. Najveći ticaj na sadržaj proteina i sedimentacionu vrednost ispoljili su vremenski uslovi. Pored velikog uticaja spoljnje sredine na broj padanja i energiju testa, veliki uticaj je ispoljila i interakcija (A x B x C) a kvalitet gotovog hleba usključivo je zavisio od sorte.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST VISINE BILJKE I ŽETVENOG INDEKSA RAZLIČITIH GENOTIPOVA PŠENICE GAJENIH NA ČERNOZEMU I SOLONJECU

Zoran Kapor, Nemanja Beljanski, Sofija Petrović i Miodrag Dimitrijević

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Solonjec je vrsta halomorfnog zemljišta koji je u Vojvodini prisutan na 80 000 ha. Tokom vegetacione sezone 1999/2000. izvršeni su poljski ogledi u kojima je ispitivano jedanaest genotipova pšenice gajenih na solonjecu, na lokalitetu Kumane, i na černozemu, na lokalitetu Rimski Šančevi. U ovom istraživanju ispitivana je varijabilnost visine biljke i žetvenog indeksa na različitim zemljištima, kao i korelacije između ova dva parametra. Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje značajnosti efekta različitih genotipova i zemljišta na visinu biljke i žetveni indeks, kao i reakcija ispitivanih genotipova na mere popravke solonjeca.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PARAMETRI NALIVANJA ZRNA I KOMPONENTE PRINOSA PŠENICE

Milka Brdar¹, Borislav Kobiljski² i Marija Kraljević – Balalić³

¹stipendista Ministarstva nauke i zaštite životne sredine

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Prinos pšenice (Triticum aestivum L.) određuju broj zrna po jedinici površine i masa zrna, koja je rezultat dužine i intenziteta nalivanja zrna. Ogled je izveden u cilju ispitivanja veza parametara nalivanja zrna 4 genotipa pšenice različitog vremena stasavanja i komponenti prinosa. Analizirani su nelinearnom regresijom procenjeni i eksperimentalno utvrđeni parametri nalivanja zrna. Rang procenjenih odgovara rangu eksperimentalno utvrđenih parametara. Stepwise MANOVA – om su kao značajni parametri koji uslovljavaju razlike među krivama nalivanja zrna analiziranih genotipova izdvojeni masa zrna, intenzitet i dužina nalivanja zrna. Zabeležena je pozitivna korelacija prinosa i broja zrna/m², mase zrna i intenziteta nalivanja zrna, kao i negativna korelacija sa dužinom nalivanja zrna. Između mase zrna i intenziteta nalivanja zrna je utvrđena pozitivna korelacija. Dužina nalivanja zrna je bila u negativnoj korelaciji sa intenzitetom nalivanja zrna i brojem zrna/m². Najveći prinos je u trogodišnjem proseku ostvarila srednje kasna Mironovska 808, sa najvećim intenzitetom nalivanja i masom zrna i optimalnim brojem zrna/m² i dužinom nalivanja zrna.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA ANALIZA VISINE STABLA I MASE ZRNA PO KLASU KOD PŠENICE (Triticum aestivum L.)

Desimir Knežević¹, NevenaDjukić², Veselinka Zečević³, Danica Mićanović³, Gordana Šurlan-Momirović⁴, Dušan Urošević³, Gordana Branković⁴ i Srdjan Jordačijević⁵

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac

³Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

⁴Poljoprivredni fakultet, Zemun

⁴Viša Poljoprivredna škola, Prokuplje

U radu je izučavano nasledjivanje visine stable i mase zrna po primarnom klasu kod F₂ hibrida pšenice dobijenih u dialelnom ukrštanju 4 sorte pšenice (Ana Morava, Gruža, Beogradjanka i Pobeda). Izučavan je efekat gena i kombinacione sposobnosti za visinu stabla i masu zrna po klasu. Ustanovljene su značajne razlike izmedju srednjih vrednosti mase zrna po klasu kod ispitivanih hibrida. Varijansa opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti (OPKS) su visoko značajne sa preovladjujućim efektom opštih kombinacionih sposobnosti što ukazuje da preovladava aditivni efekat gena na ispoljavanje genetičke varijabilnosti za oba ispitivana svojstva. Najbolji opšti kombinator za visinu stable i masu zrna po klasu bila je sorta Ana Morava, a najbolja kombinacija za visinu stable je Gruža x Pobeda a za masu zrna po klasu je potomstvo iz ukršatanja Ana Morava x Beogradjanka.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

EVALUACIJA PEKARSKOG KVALITETA PŠENICE PRIMENOM MIKROSATELITA

Dragana Obreht¹, Srbislav Denčić², Borislav Kobiljski², Mihajla Đan¹ i Ljiljana Vapa¹

¹PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Implementacija marker asistirane selekcije (MAS) u standardne oplemenjivačke programe omogućava sagledavanje genetičkog potencijala za određena svojstva nezavisno od njihove fenotipske evaluacije. Asocijacijom markera i poželjne fenotipske varijante mogu se identifikovati genomski regioni uključeni u nasleđivanje poligenih svojstava. U ovom radu analizirana je efikasnost primene 4 mikrosatelitska markera u molekularnoj evaluaciji pekarskog kvaliteta 69 genotipova heksaploidne pšenice. Jedan od analiziranih SSR lokusa je marker za identifikaciju prisustva 1BL/1RS translokacije, lociran na 1BS hromozomu pšenice, a ostala tri SSR lokusa nalaze se u blizini poligenskog regiona za Hagberg-ov broj padanja i zapreminu hleba. Analizom varijabilnosti mikrosatelitskih markera uočeno je 28 alela u 4 lokusa, što iznosi 7 alela po lokusu, sa prosečnom PIC vrednosti od 0,5. Primenom markera za otkrivanje prisustva 1BL/1RS translokacije može se vršiti aktivna pozitivna selekcija genotipova koji ne poseduju ovu hromozomsku aberaciju. Za analizirane parametre pekarskog kvaliteta nisu utvrđene statistički značajne razlike između grupa genotipova sa i bez 1BL/1RS translokacije. Asocijativnom analizom alela ostala 3 SSR markera sa parametrima pekarskog kvaliteta utvrđena je statistički značajna veza između alela a lokusa GWM674 i parametra Hagberg-ov broja padanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NOVOPRIZNATE ZAJEČARSKE SORTE STRNIH ŽITA

Dejan Dodig, Saša Stanković, Slađana Milićević-Nikodijević i Miroslava Jović

Institut “SRBIJA”, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

U radu su prikazane glavne osobine 5 novih sorti strnih žita stvorenih u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru, a to su: Arena (ozima hlebna pšenica), Premium (ozimi pivski ječam), Tango (ozimi tritikale), Centar (jari ovas) i Balša (jari golozrni ječam). Ove sorte su priznate od strane Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije u 2004. i 2005. godini. Sorta Arena poseduje dobre pokazatelje tehnološkog kvaliteta i visok genetički potencijal rodnosti, koji uspešno održava i u sušnim godinama. Sorta Premium se pored visoke rodnosti odlikuje i vrlo niskim sadržajem proteina u zrnu, što je čini vrlo pogodnom za pivarsku industriju. Tritikale Tango je namenjen pre svega za stočnu hranu, i kao sorta Arena poseduje visoku tolerantnost na sušu. Jari ovas Centar je zaječarski prvenac kada je u pitanju ova vrsta strnih žita. Sorta Balša je prvi jari šestoredi golozrni ječam u Srbiji i Crnoj Gori. Stvaranje sorte Balše je pokušaj da se izađe u susret budućim zahtevima tržišta. Priznavanjem navedenih sorti Centar u Zaječaru je upotpunio i proširio već postojeći raznovrsni sortiment strnih žita.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA USLOVLJENOST TEHNOLOŠKOG KVALITETA Triticum durum

NevenaĐukić¹, Desimir Knežević² i Veselinka Zečević³

¹Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

²Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac

³Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

Viskozna elastičnost glutena je jedan od najvažnijih parametara za kvalitet kuvanja durum pšeničnih sorti. Ova osobina je povezana sa određenim proteinskim komponentama (γ glijadinima i LWG-gluteninima koji su pod kontrolom multiplih alela sa Gli B1 lociranom na 1B hromozomu).

U ovom radu predstavljena je analiza sadržaja glutena i kvaliteta brašna pomoću farinografa, kod genetički različitih sorti Triticum durum. Metodom acid poliakrilamidne gel elektroforeze analizirana je kompozicija komponenti glijadina. Elektroforegrami su korišćeni za identifikaciju glijadinskih alela. Kompozicija glijadinskih alela bila je karakteristična za svaku sortu.

U radu je izučavan stepena povezanosti pojedinih glijadinskih alela sa pomenutim komponentama tehnološog kvaliteta. Nadjeno je da su sorte sa visokim sadržajem glutena imale glijadine kontrolisane najučestalijim alelima. Takodje, u slučaju kada je kod sorti prisutan visoko frekventni alel tada su ispoljene visoke vrednosti osobina kvaliteta (moć upijanja vode, kvalitetni broj, kvalitetna klasa). Medjutim, kvalitet je kompleksno determinisano svojstvo i na njega utiču i drugi rezervni proteini, enzimi kao i kvantitativni odnosi njihovih frakcija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ANALIZA MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA KLASA PŠENICA RAZLIČITIH NIVOA PLOIDNOSTI

Jadranka Luković¹ i Marija Kraljević-Balalić²

¹PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Cilj rada je da se uporednom analizom morfoloških svojstava klasa ustanovi da li postoje značajne razlike između tetraploidnih (2n=4x=28) i heksaploidnih (2n=6x=42) pšenica, kao i da se sagleda i uporedi varijabilnost analiziranih svojstava klasa, za svaku grupu. U trogodišnjem ogledu ispitivano je 8 tetraploidnih i 8 heksaploidnih, slučajno odabranih, genotipova pšenice. Za ocenu navedenih svojstava, poslužili su: ANOVA, genotipski (GCV) i fenotipski koeficijenti varijacije (PCV). Uporednom morfološkom analizom ustanovljeno je da između ove dve grupe genotipova postoje značajne razlike u pogledu dužine klasa, mase zrna/klasu i indeksa klasa. Za većinu analiziranih parametara unutar grupa tetraploidnih i heksaploidnih pšenica ustanovljena je visokoznačajna genotipska varijabilnost. Za indeks klasa kod genotipova tetraploidnih pšenica dobijena je najveća razlika između GCV i PCV, kao i najmanji GCV (6,4%). Najmanji uticaj ekološke varijabilnosti kod tetraploidnih genotipova pšenice ispoljio se za svojstva dužinu i težinu klasa i broj klasića/klasu. Kod genotipova heksaploidne pšenice svojstva indeks klasa i broj klasića/klasu su u manjoj meri bila pod uticajem genetičke varijabilnosti (GCV=4,0%, 2,0%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ NIVOA PLODNOSTI NA STRUKTURNE KARAKTERISTIKE RAHISA PŠENICE

Jadranka Luković, Lana Krstić, Biljana Kiprovski i Miroslava Kodranov

PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

Zadatak rada je da se kod heksaploidnih i tetraploidnih genotipova pšenice, koji se nisu značajno razlikovali u dužini klasa, broju fertilnih i sterilnih klasića, broju i masi zrna II, VIII i XIII-og nodusa, izvrši analiza strukturnih karakteristika rahisa, s ciljem da se ispita da li između ovih grupa postoje značajne razlike. Za analizu rahisa poslužili su klasovi uzorkovani deset dana pre fiziološke zrelosti. Na poprečnim presecima rahisa u nivou II, VIII i XIII internodije, merenjima su obuhvaćeni: površina poprečnog preseka rahisa, ukupna površina provodnih snopića, površine ksilema i floema, kao i broj provodnih snopića. Visokoznačajna genotipska varijabilnost dobijena je za površinu poprečnog preseka i broj snopića rahisa. Za većinu genotipova, visokožnačajne razlike ustanovljene su za površine floema i poprečnog preseka rahisa između II i VIII internodusa. Za sva analizirana svojstva, između VIII i XIII internodusa, nije bilo značajnosti. Značajne razlike između heksaploidnih i tetraploidnih genotipova dobijene su za ukupnu površinu provodnih snopića i površine ksilema i floema. Kod tetraplodnih genotipova izmerene su veće vrednosti navedenih parametara.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

IN VITRO SKRINING TOLERANTNOSTI GENOTIPOVA PŠENICE PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

Ankica Kondić-Špika, Nikola Hristov i Borislav Kobiljski

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Ispitivana je tolerantnost 12 genotipova pšenice (T. aestivum L.) prema niskim temepraturama (NT) u in vitro kulturi zigotnog embriona. Izolovani embrioni gajeni su na modifikovanoj MS podlozi dva meseca. Proizvedeni kalusi izloženi su prvo dejstvu pripremnih temperatura (17˚C-7 dana, 5˚C-7 dana, -5˚C-1 dan, -10˚C-1 dan), a zatim i dejstvu NT (-15˚C-24h i 48h). Nakon tretmana, kalusi su aklimatizovani postepenim povećavanjem temperature (obrnutim redosledom pripremnih temperatura) i gajeni još mesec dana. Na osnovu razlike u porastu sveže mase kalusa, između kontrolne grupe i kalusa izloženih dejstvu NT, utvrđen je stepen tolerantnosti pojedinih genotipova pšenice. Rezultati su pokazali da je od 12 ispitivanih sorti, 6 imalo visok stepen tolerantnosti prema NT, 5 je imalo srednji nivo tolerantnosti, dok je samo jedna jara sorta (Venera) imala veoma nizak nivo tolerantnosti. Ovi rezultati su poređeni sa rezultatima standardnog in situ testa u hladnim komorama. Utvrđeno je delimično nepoklapanje rezultata samo kod dve sorte srednjeg nivoa tolerantnosti (NSR-2 i Balkan). To nam ukazuje na činjenicu da se in vitro testom mogu pouzdano razdvojiti genotipovi visoke i niske tolerantnosti prema NT, dok je za razdvajanja u okviru srednjeg nivoa tolerantnosti potrebno doraditi ovaj test.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST I NASLEĐIVANJE BOKORENJA KOD HIBRIDA JEČMA

Milomirka Madić¹, Desimir Knežević² i Aleksandar Paunović¹

¹Agronomski fakultet, Čačak

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Produktivno bokorenje je veoma značajna osobina od koje zavisi stepen otpornosti ječma prema poleganju. Pet divergentnih genotipova ozimog dvoredog ječma (Vada, Đerdap, NS-293, Jagodinac i Sladoran) je odabrano za dialelna ukrštanja da bi se ocenio način nasleđivanja, efekat gena i komponente genetičke varijanse za produktivno bokorenje u F₁i F₂generaciji.

Ocena načina nasleđivanja data je na bazi signifikantnosti srednjih vrednosti generacija u odnosu na roditeljski prosek (Kraljević-Balalić i sar. 1991), a komponente genetičke varijanse i regresiona VrWr analiza urađena je po Mather and Jinks (1971). Varijabilnost ispitivanog svojstva je bila različita pri čemu je najveći koeficijent varijabilnosti bio u kombinaciji Đerdap x Jagodinac (39,78%). Nasleđivanje bokorenja ječma u F₁generaciji ispoljilo se po tipu parcijalne dominacije, dominacije, superdominacije, a u F₂ generaciji ispoljena je parcijalna dominacija. Komponente genetičke varijanse, prosečan stepen dominacije i linija regresije ukazali su na parcijalnu dominaciju kod nasleđivanja ove osobine. Dobijene vrednosti heritabilnosti za produktivno bokorenje su bile u veoma širokom dijapazonu (0,18-0,47). Za dalji selekcioni proces odabrane su kombinacije Đerdap x Jagodinac i Vada x Đerdap.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENOTIPSKA VARIRANJA PRINOSA ZRNA JAROG JEČMA U ZAVISNOSTI OD GUSTINE SETVE

Aleksandar S. Paunović¹, Milomirka Madić¹ i Desimir Knežević²

¹Agronomski fakultet, Čačak

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Ispitivanje prinosa zrna kod pet sorti jarog pivarskog ječma obavljeno je u trogodišnjem periodu, od 1996 do 1998. godine, na imanju Centra za strna žita u Kragujevcu. U okviru svake sorte, proučavan je uticaj tri gustine setve na devet različitih osobina: visina biljke, opšte bokorenje, koeficijent produktivnog bokorenja, broj biljaka, broj klasova, dužina klasa, broj zrna po klasu, masa zrna po klasu i prinos zrna.

Na osnovu rezultata istraživanja utvrđeno je da ispitivane sorte pokazuju visoko značajan uticaj u odnosu na visinu biljke, broj zrna po klasu, masu zrna po klasu i prinos zrna.

Gustina setve, u svim godinama ispitivanja, delovala je na povećanje visine biljke, broja biljaka, broja klasova i prinosa zrna. Suprotno tome, povećana gustina setve uticala je na smanjenje opšteg bokorenja, koeficijenta produktivnog bokorenja, dužine klasa, broja zrna po klasu i mase zrna po klasu.

U pojedinim godinama utvrđeni su značajni interakcijski efekti između ispitivanih sorti i gustine setve kod opšteg bokorenja, broja biljaka, dužine klasa i mase zrna po klasu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OSOBINE NOVE SORTE OZIMOG DVOREDOG JEČMA ²GROM²

Dušan Urošević¹, Danica Mićanović¹, Veselinka Zečević¹ i Desimir Knežević²

¹Institut SRBIJA, Centar za strna žita, Kragujevac

²Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

Nova sorta ozimog dvoredog ječma GROM (Hordeum vulgare ssp. distichum var. nutans) stvorena je ukrštanjem roditeljskih linija SSK 89/90/9 x SSK 89/90/16. Odlikuje se čvrstom, elastičnom stabljikom, žute boje čija je prosečna visina za tri godine ispitivanja iznosila 92,0 cm (8,1 cm niža od standardne sorte Novosadski 293). Dobre je otpornosti prema poleganju. Sorta ima dugačak klas sa finim osjem žute boje i krupno zrno sa plevicama, žute boje. U mikroogledima jugoslovenske komisije sorta GROM dala je u toku tri godine ispitivanja prosečan prinos zrna 8746 kg/ha, što je za 545 kg/ha viši prinos od standardne sorte Novosadski 293 (8201 kg/ha). Pored visokog prinosa zrna odlikuje se i dobrim tehnološkim kvalitetom zrna. Udeo zrna I klase iznosio je 97,3 %, masa 1000 zrna s.m. 42,60 g a hektolitarska masa I klase iznosila je 77,55 kg/hl. Sadržaj belančevina u zrnu iznosio je 12,60 % s.m. Analiza slada pokazala je da je sadržaj finog ekstrakta iznosio 77,92 % s.m. , Kolbach-ov broj 45,30 % a Hartong-ov na 45⁰C 32,37 %. Sorta ozimog dvoredog ječma GROM je srednje rana, otporna je prema najvažnijim izazivačima bolesti i štetočinama i tolerantna je prema suši. Pogoduju joj intenzivni uslovi proizvodnje.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

DANI – NOVA BUGARSKA SORTA PIRINČA

Kamishev Konstantin

K. Malkov Plant Genetic Resources Institute, Sadovo, Plovdiv, Bulgaria

Sorta je kreirana u K. Malkov Institutu za Biljne genetičke resurse, Sadovo u Bugarskoj, kao rezultat međusortnog ukrštanja tokom 1987. godine između Bugarska sorta Rouza i Italijanske sorte Titanio i naknadnom individualnom selekcijom.

Centralno stablo je visine između 78 – 80 cm i visina cvasti je 72-74 cm, odnosno 65-67 cm. Cvast četvrtog i petog reda se razviju u uslovima ređe sadnje, ali njihova zrna nisu uvek zrela. Njihove grančice su kompaktne i skoro uvek uspravne dužine 18, 16 i 13 cm. Broje zrna na centralnoj osi se kreće oko 200 i često preko 250 dok kod grančica je 150 i 90. Masa 1000 zrna varira od 32 do 33 g. Prema vegetacionom periodu ova sorta pripada kasnoj grupi zrenja.

Nova sorta Dani se posebno odlikuje čvrstim stablom, otpornim prema poleganju, visokim i stabilnim prinosom i visokim kvalitetom mlevenog pirinča.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NASLEĐIVANJE I KORELACIJE OSOBINA SAMOOPLODNIH LINIJA KUKURUZA

Jelena Srdić i Zorica Pajić

Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

U radu je metodom dialelnog ukrštanja (10x10), proučavan način nasleđivanja i kombinacione sposobnosti 10 samoopoldnih linija, za osobine prinos zrna kukurza, visina biljke i visina klipa.

Analizom varijanse kombinacionih sposobnosti, utvrđene su visoko značajne vrednosti kako opštih (OKS), tako i posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS) za sve osobine. Više vrednosti PKS svih proučavanih osobina ukazuju na to da je u načinu nasleđivanja ove tri osobine presudno neaditivno delovanje gena, odnosno dominacija i epistaza.

Regresiona analiza pokazala je da je superdominacija mehanizam nasleđivanja analiziranih osobina. Delovanje epistaze uočeno je kod prinosa zrna kukuruza za tri samooplodne linije, koje su zbog toga isključene iz regresione analize.

Koeficijenti korelacije ranga između posmatranih osobina ukazali su na visoko značajnu vezu između osobina visna biljke i visina klipa (0,87**), kao što je i očekivano. Značajnost je takođe bila visoka između te dve osobine i prinosa (r= 0,63** v.biljke - prinos; r= 0,48** v.klipa –prinos), ali sa nižim vrednostima koeficijenta korelacije ranga, ukazujući na srednju, odnosno slabu zavisnost.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

SPECIFIČNE INTERAKCIJE U OGLEDU PRINOSA KUKURUZA

Vojka Babić¹, Milosav Babić¹, Mile Ivanović² i Marija Kraljevic-Balalić³

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Cilj istraživanja je bio da se upotrebi informacija koja je sadržana u interakciji genotipa i spoljne sredine kako bi se iskoristila uska adaptabilnost genotipa i postigao maksimalni prinos u datoj sredini. Takodje, sa istim ciljem, na osnovu specifičnih interakcija genotipova, izvršeno je grupisanje posmatranih spoljnih sredina u manji broj ciljnih sredina i na taj način je izvršena preporuka hibrida za gajenje u datim sredinama. U rad je uključeno 15 komercijalnih hibrida kukuruza, a ogled je izveden u 6 lokacija, dve gustine (54 900 biljaka po hektaru i 64 900 biljaka po hektaru) i jednoj godini. Na osnovu rezultata AMMI analize izdvojena su dva hibrida kao nosioci maksimalnog prinosa u ciljnim sredinama.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Interakcija u Multilokacijskim ogledima

Milosav Babić, Vojka Babić, Nenad Delić, Goran Stanković i Goran Drinić

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Neophodnost multilokacijskih ogleda sa oplemenjivačkog stanovišta jasno je sadržana u činjenici da, kod kvantitativnih osobina kao što je prinos zrna, isti genotip ne pokazuje uvek superiorne performanse u različitim uslovima spoljašnje sredine. Kompleks uslova spoljašnje sredine je veoma složen i može značajno varirati i na geografski uskom području, a dodatno je veoma zavisan od nivoa primene pojedinih agrotehničkih mera. Grupisanje spoljašnjih sredina značajno olakšava odluku o izboru test lokacija, naročito u početnim fazama ispitivanja. U cilju pravilnije odluke o izboru test lokacija hijerarhijska klaster analiza je primenjena za grupisanje 31 test lokacije. Rezultati grupisanja, zavisno od cilja oplemenjivanja (uska ili široka adaptabilnost), omogućuju pravilniji izbor test lokacija.

U analizi multilokacijskih ogleda suma kvadrata genotipova najčešće ne prelazi 10%, a suma kvadrata interakcije genotip x spoljašnja sredina obično je dva do tri puta veća. Uobičajenom analizom varijanse praktično se zanemaruje ovaj bitan momenat. Patern analiza delom omogućuje i korišćenje informacije vezane za interakciju genotip x spoljašnja sredina i posledično omogućuje veću efikasnost selekcionog procesa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI DUŽINE KLIPA SILAŽNOG KUKURUZA

Mile Sečanski¹ i Tomislav Živanović²

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Procenjena je varijabilnost dužine klipa šest inbred linija i njihovih dialelnih hibrida, heterozis u odnosu na boljeg roditelja, opšte i posebne kombinacione sposobnosti metodom Griffing, 1956. Na osnovu dobijenih rezultata dvogodišnjeg istraživanja može se zaključiti da na varijabilnost ove osobine značajno utiču genotip i interakcija genotip x godina. Hibridi su u odnosu na linije ispoljili veće prosečne vrednosti za dužinu klipa što je i očekivano obzirom da pri inbridingu dolazi do depresije ove osobine kod linija. Najviša prosečna vrednost heterozisa za dužinu klipa je utvrđena za hibrid ZPLB402 x ZPLB406. Za nasleđivanje dužine klipa utvrđen je veći značaj neaditivnih gena. Najbolji opšti kombinatori su bile linije ZPLB401 i ZPLB406, a hibridne kombinacije ZPLB401xZPLB403, ZPLB401xZPLB 402, ZPLB 401 x ZPLB 406 i ZPLB403 x ZPLB406 su sa značajnim efektima PKS. Ove hibridne kombinacije uključuju oba roditelja sa dobrim OKS ili jednog roditelja sa dobrim OKS i drugog sa lošijim OKS. Hibridne kombinacije ZPLB403 x ZPLB405 i ZPLB404 x ZPLB405 koje su u obe godine ispitivanja imala značajne efekte PKS, uključujući roditelje sa lošim OKS vrednostima. Ovo je verovatno posledica delovanja aditivnog tipa (aditivni x aditivni) interakcije među roditeljima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ KOMPONENTI PRINOSA NA PRINOS ZRNA U RAZLIČITIM CIKLUSIMA REKURENTNE SELEKCIJE KUKURUZA

Nebojša Deletić, Slaviša Stojković i Vladan Đurić

Poljoprivredni fakultet, Priština-Lešak

U radu je ispitivana 31 SSD linija iz ZP-Syn-1 C₀ i 37 iz ZP-Syn-1 C₃ populacije kukuruza. Nakon odabira i umnožavanja semena linija u 2000, ogledi su obavljeni u periodu 2001-2002 u Kruševcu i Zemun Polju, po RCBD metodi sa tri ponavljanja. Nakon izračunavanja koeficijenata aditivne korelacije, na osnovu njih su izračunati koeficijenti putanje i koeficijenti višestruke determinacije. Koeficijenti putanje izračunati na bazi koeficijenata aditivne korelacije su, kod linija nultog ciklusa, bili značajni samo za direktan uticaj broja redova zrna (0,409**) i broja zrna u redu (0,446**). Kod linija izvedenih iz trećeg ciklusa rekurentne selekcije, aditivni “path” koeficijenti su bili značajni za direktne uticaje visine klipa (0,318**), broja zrna u redu (0,843**) i mase 1000 zrna (0,526**). Direktni uticaji ostalih svojstava, kao i svi indirektni uticaji, nisu bili značajni kod oba ispitivana ciklusa. Nisu bili nađeni ni značajni negativni uticaji ispitivanih svojstava na prinos zrna. Koeficijenti višestruke determinacije su bili značajni za većinu kombinacija nezavisno promenljivih u oba ciklusa. Veliki broj kobinacija od svega par svojstava je pokazao združeni uticaj skoro jednak uticaju svih sedam ispitivanih svojstava.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Kombinacione sposobnosti za prinos zrna šest samooplodnih linija kukuruza

A. Radojčić, Goran Drinić i Snežana Drinić Mladenović

Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun Polje

U radu su ispitivane kombinacione sposobnosti i materinski efekti za prinos zrna između šest samooplodnih linija kukuruza. Pomoću Griiffing-ove metode diallelnog ukrštanja procenjen je prinos zrna i kombinacione sposobnosti roditelja u F₁ generaciji. Roditeljske samooplodne linije, F₁ hibridi i recipročne kombinacije su testirani po slučajnom blok dizajnu sa četiri ponavljanja u dve gustine useva (44.640 i 64.935 biljaka·ha^-1) na lokalitetu Zemun Polja tokom 2003 i 2004. godine.

Razlike u prinosu zrna između ispitivanih genotipova, gustina i spoljnih sredina su bile statistički značajne. Opšte kombinacione sposobnosti (OKS), kao i posebne kombinacione sposobnosti (PKS) su bile statistički značajne za obe ispitivane gustine useva i obe godine. Razlike između recipročnih ukrštanja su bile značajne u gustini sa 44.640 biljaka·ha^-1 u obe godine (P<0.01) i u 2003. godini pri gustini od 64.935 biljaka·ha^-1 (P<0.05). Posebne kombinacione sposobnosti su se pokazale važnijim za prinos zrna od opštih kombinacioni sposobnosti, što potvrđuje hipotezu da je prinos zrna kukuruza kontrolisan ekspresijom ne-aditivnih gena u F₁ generaciji.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

POPULACIJA BELOG ZUBANA „BELI RANI BRZAK“ IZ BANKE GENA INSTUTUTA ZA KUKURUZ „ZEMUN POLJE“ SADRŽI Ga GEN

Jelena Vančetović, Snežana Mladenović Drinić, Dragana Ignjatović-Micić i Dušan Stanisavljević

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Nađeno je da slobodnooprašujuća populacija belog zubana iz Kolekcije populacija sa teritorije bivše Jugoslavije sadrži dominantan Ga gen. Ovaj gen je verovatno poslužio kao zaštita od introdukcije polena okolnog žutog kukuruza, tako da je ova populacija zadržala svoju specifičnost, kao i recesivnu boju zrna. U radu se spekuliše da bi ova populacija mogla da posluži kao izvor za stvaranje inbred linija belog zubana koje već sadrže dominantni Ga gen.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PONAŠANJE SREDNJERANIH HIBRIDA KUKURUZA RAZLIČITOG TIPA ZRNA U RAZLIČITIM USLOVIMA GAJENJA

Milomir Filipović, Snežana Mladenović Drinić i Milena Simić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje

Srednje rani hibridi kukuruza FAO 300-400 grupe zrenja, mogu se uspešno gajiti i u područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Manji habitus omogućuje gajenje ovih hibrida u većim gustinama zbog čega se često ostvaruju veći prinosi u odnosu na hibride kukuruza sa dužom vegetacijom.

Cilj ovog rada je bio, da se utvrdi koji srednje rani hibrida u pogledu tipa zrna najviše odgovaraju u područjima sa dužom i u područjima sa kraćom vegetacionom sezonom. Kao materijal za ovo proučavanje odabrano je 8 nesrodnih inbred linija kukuruza i to četri linije sa zrnom tipa zubana i četri linije sa zrnom tipa tvrdunca. Dialelnim ukrštanjem dobijeno je 6 hibrida sa zrnom tipa zubana, 6 hibrida sa zrnom tipa tvrdunca i 16 hibrida sa zrnom tipa poluzubana-polutvrdunca.

Dobijeni rezultati pokazuju da u područjima sa dužom vegetacionom sezonom srednje rani hibridi sa zrnom tipa zubana daju veće prinose zrna i imaju bolje otpuštanje vlage iz zrna od hibrida sa zrnom tipa tvrdunca. U područjima sa kraćom vegetacionom sezonom hibridi sa zrnom tipa tvrdunca imali su približno iste prinose zrna i sadržaj vlage u zrnu kao hibridi sa zrnom tipa zubana, što ih čini pogodnijim za gajenje u ovim uslovima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ODNOS RODNOSTI I ZAPREMINE KOKIČAVOSTI HIBRIDA

KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)

Zorica Pajić, Jelena Srdić i Milomir Filipović

Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

Pored prinosa, ekonomski važne osobine, podjednako je važna zapremina kokičavosti koju selekcionari kokičara poboljšavaju selekcinim postupcima. To je i glavna osobina koja odvaja kokičar od drugih tipova kukuruza. Da bi se obezbedio uspeh u selekciji kokičara na određena osobine potrebni su i specifični postupci radi ocenjivanja tih svojstava na koja se vrši oplemenjivanje (pr. određivanje stepena kokičavosti i kvaliteta kokica). Oplemenjivanje kokičara na poboljšanje prinosa nije primarna osobina oplemenjivanja. Ako hibrid kokičara ne proizvodi visoku zapreminu kokičavosti i visok kvalitet kokica, neće biti korišćen u proizvodnji, bez obzira koliko je rodan.

U ogledu sa hibridima kokičara koji je sejan na dve lokacije, određivan je prinos, zapremina kokičavosti i odnos ove dve podjednako važne osobine. Na osnovu srednjih vrednosti za obe ogledne lokacije rangirane su ispitivane hibridne kombinacije za osobine prinos zrna i zapremina kokičavosti. Dobijeni rangovi iskorišćeni su za izračunavanje Spearman-ovog koeficijenta korelacije ranga. Dobijena vrednost nije statistički značajna, ali ipak ukazuje na slabu negativnu zavisnost između ovih osobina. Ovi rezultati još jednom su potvrdili težinu zadatka koji se nalazi ispred oplemenjivača kukuruza kokičara, a to je da izaberu hibridnu kombinaciju koja će se istovremeno odlikovati visokim prinosom, ali i dobrom zapreminom kokičavosti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

STRUKTURNI ODGOVOR TKIVA LISKE ŠEĆERNE REPE NA USLOVE KRATKOTRAJNOG VODNOG DEFICITA

Milorad Perčić¹, Jadranka Luković² i Ivana Maksimović¹

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad

Suša je abiotički faktor koji značajno ograničava proizvodnju šećerne repe u našim agroekološkim uslovima. Jedan od ciljeva oplemenjivanja je stvaranje genotipova sa povećanom tolerantnošću prema nedostatku vode. U radu je prikazan uticaj kratkotrajnog vodnog deficita na anatomske karakteristike listova 10 genotipova šećerne repe koji su u poljskim uslovima ispoljili različitu tolerantnost prema vodnom deficitu. Ogledi su izvedeni u polukontrolisanim uslovima, na biljkama starim 90 dana. Debljine liske, palisadnog i sunđerastog tkiva su se značajno povećale kod 5 genotipova a kod 2 su se vrlo značajno smanjile. Promene u debljini liske i debljini fotosintetskog tkiva su rezultat promena veličine ćelija a ne promena broja slojeva ćelija palisadnog i sunđerastog tkiva. Genotipovi kod kojih je došlo do smanjenja ili manjeg povećanja debljine tkiva liske pokazali su veću tolerantnost prema nedostatku vode.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORIŠĆENJE in vitro METODA U ODRŽAVANJU OČEVE KOMPONENTE

TRIPLOIDNE HIBRIDNE SORTE ŠEĆERNE REPE

Nikola Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nevena Nagl i Milorad Rajić

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Multigermni tetraploidi oprašivači šećerne repe su populacije, jer njihova autosterilnost onemogućava stvaranje inbred linija. U toku održavanja populacije oprašivača ne sme doći do promene frekvencije gena koja bi mogla uzrokovati neželjene promene u proizvodnim karakteristikama sorte. Pri održavanju populacije oprašivača, odabir genotipova vrši se na osnovu proizvodnih karakteristika ili PKS njihovih potomstava. U istraživanjima je korišćen sorta Crvenka mz. Od odabranih genotipova formirane su dve populacije: A od semena superiornih genotipova dobijenog u slobodnoj oplodnji (half sib); B od biljaka superiornih genotipova dobijenih vegetativnom propagacijom (full sib).Ukrštanjem izvorne populacije oprašivača i populacija A i B sa cms linijom A-0401 dobijena su 3 F₁ hibrida koji su sa roditeljima (3 oprašivača i 1 cms linija) uključeni u poljski mikroogled u cilju ispitivanja proizvodnih karakteristika. Populacije A i B su ispoljile bolje kombinirajuće sposobnosti od izvorne populacije oprašivača. F1 hibrid populacije A imao je za 2.51 t/ha veći prinos korena i za 0.28 t/ha veći prinos kristalnog šećera od F1 hibrida izvorne populacije oprašivača. F1 hibrid populacije B imao je za 3.11 t/ha veći prinos korena, i za 0.04 % veći sadržaj šećera pa je u prinosu kristalnog šećera za 0.50 t/ha nadmašio F1 hibrid izvorne populacije oprašivača.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA PRINOS KORENA I SADRŽAJ ŠEĆERA KOD ŠEĆERNE REPE

Živko Ćurčić i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Cilj rada je bio da se ispitaju opšte kombinacione sposobnosti (OKS) roditelja i posebne kombinacione sposobnosti (PKS) dobijenih hibrida šećerne repe. Materijal za istraživanje se sastojao od 8 inbred linija, 3 CMS testera kao majčinske komponente i 24 F hibrida. Analizirana su sledeća kvantitativna svojstva: prinos korena i sadržaj šećera. Opšte i posebne kombinacione sposobnosti su utvrđene metodom linija x tester. Linije sa pozitivnim OKS dale su hibride sa visokim PKS. Pozitivne vrednosti PKS utvrđene su kod kombinacija nastalih ukrštanjem roditelja kod kojih jedan ima dobre, a drugi loše vrednosti OKS. Linije sa pozitivnim vrednostima OKS za prinos korena imale su niske ili negativne vrednosti OKS za sadržaj šećera i obrnuto. Linija L3 i linija L6 imale su pozitivne vrednosti i za prinos korena i za sadržaj šećera. U cilju dobijanja hibrida visokog prinosa korena sa visokim sadržajem šećera prednost bi trebale imati linije sa pozitivnim vrednostima OKS i za prinos korena i za sadržaj šećera. U nasleđivanju prinosa korena veći značaj ima neaditivna genotipska varijansa, dok u nasleđivanju sadržaja šećera značajan udeo ima i aditivna genotipska varijansa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KAKO POVEĆATI POTENCIJAL ZA PRINOS ŠEĆERNE REPE UPOTREBOM

NS-BETAFIXINA

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei, Nikola Čačić i Lazar Kovačev

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Mikrobiološko đubrivo za šećernu repu, NS-Betafixin, pretstavlja rezultate višegodišnjih istraživanja. U sastav ovog preparata uključeni su selekcijom dobijeni sojevi roda Azotobacter, a izolovani iz rizosfere šećerne repe i sa sposobnošću fiksacije azota iz atmosfere. Takav mikrobiološki preparat može da se nanosi na seme šećerne repe ili se primenjuje inkorporacijom u zemljište pre ili u setvi.Cilj naših istraživanja bio je da utvrdimo efekat dva naćina primene NS-Betafixina kod šećerne repe. U radu su korišćene tri hibridne sorte šećerne repe stvorene u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i smeša sojeva Azotobacter chroococcum (NS-Betafixin-priznato mikrobiološko đubrivo za šećernu repu iz 2003). Ogledi su postavljeni na tri lokaliteta (Novi Sad, Sombor, Kikinda) po slučajnom blok sistemu u četiri ponavljanja i sa dva načina primene NS-Betafixina: 1.inkorporacijom u zemljište neposredno pre setve i 2. nanošenjem na seme tečne kulture Azotobacter chroococcum (gustina 10 ⁹ po cm ³). Rezultati naših ispitivanja pokazali su da je broj Azotobactera u rizosferi šećerne repe bio povećan od 14-86% inkorporacijom NS-Betafixina u zemljište na tri lokaliteta u Vojvodini. Takođe dobijeno je povećanje prinosa korena šećerne repe 3-4 t/ha kod inokulisanih varijanti.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Održavanje oprašivača sorte LARA rekurentnom selekcijom

Snežana Mezei, Lazar Kovačev, Nikola Čačić, Nevena Nagl i Željka Stojaković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Metodom prezervacije in vitro moguće je dugi niz godina sačuvati genotipove u neizmenjenom stanju. Ova metoda kod autosterilnih genotipova omogućuje primenu rekurentne selekcije u identifikaciji genotipova sa boljim kombinacionim sposobnostima od proseka populacije. Rekombinacijom odabranih superiornih genotipvoa moguće je stvoriti novu populaciju sa poboljšanim kvantitativnim svojstvima. Cilj rada je bio da se od potomstava superiornih genotipova čuvanih u in vitro uslovima formira nova populacija oprašivača sorte Lara. Monogermna hibridna sorta Lara nastala je ukrštanjem majčinske komponente, monogermne muško sterilne familije uske genetičke osnove, dobrih kombinacionih sposobnosti, tolerantna na cerkosporu i sa Holly genom otpornosti prema rizomaniji. Oprašivač je diploidna multigermna populacija koja se odlikuje tolerantnošću prema cerkosori, a poseduje Rizor gene tolerantnosti prema rizomaniji U radu su korišćeni fenotipski superiorni genotipovi populacije oprašivača od odabranih pojedinačnih biljaka iz populacije. Stvorena je homogena klonska populacija koja je čuvana u banci genotipova. Visok procenat stope umnažanja dobijen je stimulacijom aksilarnih pupoljaka na vegetativnom tkivu cvasti. Na bazi proizvodnih karakteristika hibida superiorni genotipovi su razmnoženi vegetativno i od njih je stvorena nova populacija oprašivača Lare.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

CITOGENETSKA ISPITIVANJA CITOPLAZMATSKE MUŠKE STERILNOSTI KOD ULJANE REPICE

Jovanka Atlagić, Ana Marjanović-Jeromela i Radovan Marinković

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

U oplemenjivačkim programima na uljanoj repici intenzivno se radi na stvaranju hibrida. To podrazumeva iznalaženje novih izvora CMS-a, kao i njihovo prenošenje u genotipove koji poseduju poželjne gene za ostala agronomski važna svojstva. U istraživanjima su korišćeni različiti tipovi CMS-a, koji su povratnim ukrštanjima preneti u inbred linije. Izučavanje svojstva CMS-a je izvršeno kroz procenu razvijenosti prašnika – antera, ocenu prisustva polena u anterama, odredjivanje vitalnosti polena i analizu mejoze – mikrosporogeneze. Najčešće su kod muško sterilnih cvetova antere bile slabo razvijene i bez polena. Mejoza se odvijala normalno (pahiten, dijakineza, metafaza I, anafaza I, anafaza II, telofaza II). Razlike u tipovima CMS-a su postojale u prekidu mikrosporogeneze u različitim fazama. Najčešće je to bilo posle faze tetrada, ali su zabeleženi slučajevi formiranja mikrospora, pa čak i polenovih zrna, ali deformisanih i sterilnih.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA DIVERGENTNOST GENOTIPOVA SOJE (Glycine max L.) ZA SADRŽAJ FENOLNIH JEDINJENJA

Sanja Kereši³, Marija Kraljević-Balalić¹, Đorđe Malenčić¹ i Jegor Miladinović²

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

³Postdiplomac, stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, ev. br. projekta 6852

Fenolna jedinjenja prisutna u semenu soje imaju višestruku ulogu - povećavaju njegovu otpornost na napade bolesti i štetočina i deluju kao efikasni antioksidanti čime dodatno uvećavaju nutritivnu vrednost soje kao namirnice u ishrani ljudi i životinja. Cilj istraživanja bio je da se odredi sadržaj ukupnih fenola i flavonoida u semenu 14 domaćih i stranih genotipova soje, i da se primenom klaster analize utvrdi stepen njihove divergentnosti za date biohemijske parametre. Sadržaj fenola i flavonoida je određen iz 70% acetonskog ekstrakta semena spektrofotometrijskom metodom, a dobijeni podaci su obrađeni u statističkim programima MSTAT-C i Statistica 7.0. Prema sadržaju fenola, genotipovi se izdvajaju u tri klastera, a među pojedinim genotipovima su utvrđene značajne, odnosno visoko značajne razlike. Po sadržaju flavonoida genotipovi su ujednačeni i grupisani takođe u tri klastera, dok značajno manji sadržaj flavonoida ima samo domaća sorta Sava. Kao genotip sa najvišim sadržajem flavonoida i fenola izdvaja se kineska linija LN92 - 7369, koja se zato može preporučiti za dalje uključivanje u program hibridizacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA DIVERGENTNOST RODITELJSKIH LINIJA SOJE I PRINOS ZRNA U POTOMSTVU

Vesna Perić, Iva Erić, Snežana Drinić-Mladenović i Mirjana Srebrić

Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun Polje

Glavni zadatak oplemenjivanja samooplodnih biljaka je dobijanje i identifikacija superiornih genotipova, koji su rezultat transgresivne segregacije roditeljskih alela. Verovatnoća za dobijanje ovakvih genotipova raste ukoliko su roditelji genetički divergentni i razlikuju se u što većem broju alela za određeno svojstvo. Genetički markeri su korisno sredstvo za procenu genetičke udaljenosti roditeljskih komponenti i predviđanje osobina njihovog potomstva.

Cilj ovog rada bio je da se ispita genetička distanca (GD) izmedju genotipa ZPS 015 i genotipova L 91-3103, Ravnica, Shine, L 90-14 and ZPS 107 i uporedi sa prinosom semena i brojem superiornih linija u potomstvu. Genotip ZPS 015 korišćen je kao roditelj u ukrštanjima sa ostalih pet genotipova. Svi genotipovi su dobrih agronomskih osobina i pretpostavka je da će dati superiorno potomstvo. RAPD analizom ovih genotipova izvršenom pomoću 18 prajmera dobijeno je ukupno 75 fragmenata, od čega je 20% bilo polimorfno. Koeficijenti sličnosti po Jaccard-u kao i Simple Matching Coefficient ukazuju na malu genetičku udaljenost roditelja. Podaci o prinosu potomstva F4 generacije svake kombinacije ukrštanja upoređeni su sa GD roditelja pomoću Spearman-ove korelacije ranga i dobijena je negativna i nesignifikantna vrednost koeficijenta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA NA KORELACIJE MORFOLOŠKO-PROIZVODNIH OSOBINA TRI SORTE SOJE

Radovan Sabovljević¹, Vladan Plazinić², Srđan Anđelović² i Milorad Rošulj³

¹Poljoprivredni fakultet, Zemun

²SELSEM-INR Uljarice, Beograd

³Institut za kukuruz «Zemun Polje», Zemun Polje

U poljskim ogledima ispitivan je uticaj nekontrolisanih ekoloških uslova (meteorološke prilike tokom vegetacionog perioda) i kontrolisanog ekološkog činioca (gustina useva) na korelacionu povezanost u ispoljavanju morfološko - proizvodnih osobina biljaka tri domaće sorte soje. Ogledi su bili u tri vegetaciona perioda (1999, 2000. i 2001. godina) sa tri gustine useva (300.000, 400.000 i 600.000 biljaka po hektaru) i tri sorte soje (Dragana, Nera i Volođa).

Na biljkama su merene sledeće morfološko - proizvodne osobine: visina stabla (biljke); broj kolenaca; broj mahuna na biljci (ukupan); broj semena na biljci (ukupan); broj grana na biljci; broj mahuna na granama; broj semena na granama. Utvrđeni su koeficijenti korelacije (r) između svake osobine. Korelacije su utvrđene za svaku godinu (vegetacioni period) posebno i svaku sortu soje posebno. Vrednosti koeficijenata korelacije (r) vrlo su razlličite (po godinama, sortama i između osobina) ali se mogu utvrditi i tendencije grupisanja tih koeficijenata. Gustina useva uzeta je u rastućem nizu pri postavljanju korelacija.

Za osobine broj mahuna na biljci (ukupno) i broj semena na biljci (ukupno) urađena je i klaster - analiza (po osnovi razlika, Euklidsko rastojanje) u odnosu na interakcije ukupnih ekoloških uslova (godina x gustina) u usevu soje. Klaster - grupisanje i korelacioni koeficijenti pokazuju podudarnost u ispoljavanju. Na osnovu klaster - analize (dendrograma) tri ispitivane sorte soje jasno se razlikuju u odnosu na uticaj ukupnih ekoloških uslova.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

І. PREŽIVLJAVANJE I VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH SVOJSTAVA M1 GENERACIJE

Galina Antonova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Nasya Tomlekova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Cilj ovih istraživanja je bilo određivanje uticaja hemijskog mutagena – etil metan sulfonata (EMS) na klijanje i preživljavanje biljaka kupusa sorte Ditmarsko u M1 generaciji, kao i određivanje promena fenotipske ekspresije morfoloških u tehnološkoj zrelosti.

Primena hemijskog mutagena EMS na seme sorte Ditmarsko u koncentracijama od 0.5%, 0.6% i 0.7% nije uzrokovala smrtnost u dozi ispod LD50 u M1 generaciji. Klijanje i preživljavanje su relativno stabilni procesi, na koje je koncentracija EMS različito uticala. Hemijski mutagen je imao inhibitorni i stimulativni efekat na ekspresiju morfoloških svojstava genotipova M1 generacije. To je rezultiralo u širokoj fenotipskoj raznovrsnosti u odnosu na ispitivani indeks.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІII. EFEKAT ETIL METAN SULFONATA NA MIKROSPOROGENEZU I FERTILNOST POLENA

Vesselina Nikolova, Antonova Galina, Nasya Tomlekova i Valentina Petkova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Cilj istraživanja je bio izučavanje uticaja različitih koncentracija (0,5, 0,6 i 0,7%) etil metan sulfonata na mikrosporogenezu i fertilnosti muških gameta u M₁ biljkama dobijenih od tretiranog semena sorte kupusa Ditmarsko.

Ustanovljeno je da povećanje koncentracije EMS rezultira u smanjenju fertilnosti polena i povećanju procenta biljaka sa niskom vrednošću ovog svojstva. Citološka analiza biljaka sa niskom fertilnošću polena pokazuje da EMS ima negativan efekat na konjugaciju homologih hromozoma i takođe na njihovo pravilno deljenje i migraciju ka polovima vretena, što rezultira u poremećaju mikrosporogeneze i formiranju neredukovanih i neizbalansiranih gameta.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

HEMIJSKA MUTAGENEZA KUPUSA Brassica oleracea var capitata L.

ІV. DNK POLIMORFIZAM

Nasya Tomlekova, Vesselina Nikolova, Valentina Petkova i Galina Antonova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Korišćen je ISSR-PCR metod za detekciju indukovane varijabilnosti na nivou DNK u M₁ generaciji posle hemijskog tretmana semena sorte kupusa Ditmarsko sa EMS u koncentracijama 0,5, 0,6 i 0,7%.

Primenom slučajno odabranih primer sekvenci između tandem ponavljanja dobijeni su različiti uzorci biljaka mutanata proučavane vrste. Utvrđen je polimorfizam između kontrolnih i M₁ biljaka. Identifikovani su različiti DNK profil biljaka mutanta. Kao rezultat predselekcionog pregleda M₁ biljaka promenjeni genotipovi su izabrani i seme za sledeću M₂ generaciju je sakupljeno.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

NENA – SORTA OZIME ULJANE REPICE

Radovan Marinković, Dragan Škorić i Ana Marjanović-Jeromela

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Novostvorena sorta ozime uljane repice koja je bila u ogledima Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse u periodu od 2002. – 2004. godine pod brojem 9346/01., a prijavljena pod oznakom NS-L-15 priznata je 19. januara 2005. godine pod brojem 320-09-39/14/1-2005-06. Novopriznata sorta je upisana u Registar novostvorenih sorata pod komercijalnim imenom NENA.

Nena je sorta ozime uljane repice, iz grupe "0", priznata 2005. Ima zeljasto stablo, plavičasto zelene boje, visine 95-125 cm sa 6-9 bočnih grana koje se pojavljuju na visini iznad 45 cm. Na jednoj biljci se nalazi 9-12 listova i oko 520 plodova (ljuski) sa 10-30 semenki. Masa 1000 semena je 4,0g. Dužina vegetacije je od 283 - 288 dana. Poseduje visok genetski potencijal za prinos semena – preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47%. Dobro podnosi niske temperature. Zbog niskog sadržaja eruka kiseline (ispod 1%) ulje joj je pogodno za ljudsku ishranu (Marinković i sar., 2003).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINIRAJUĆE SPOSOBNOSTI LINIJA ULJANE REPICE (Brassica napus L.)

Ana Marjanović-Jeromela, Radovan Marinković i Dragana Miladinović

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Površine pod uljanom repicom u svetu su u stalnom porastu. Uljana repica se gaji za dobijanje ulja za humanu konzumaciju, za proizvdnju stočne hrane i biodizela. Za brži napredak u oplemenjivanju neophodno je poznavanje varijabilnosti i kombinacionih sposobnosti selekcionog materijala, odnosno načina nasleđivanja pojedinih svojstava.

U radu su analizirane opšte (OKS) i posebne (PKS) kombinacine sposobnosti pet sorata uljane repice i način nasleđivanja visine biljke, visine prve bočne grane, broja bočnih grana i prinosa semena po biljci. Pozitivni heterozis ispoljio se za visinu biljke i broj bočnih grana kod jedne kombinacije ukrštanja, a za visinu prve bočne grane i prinosa semena kod dve kombinacije ukrštanja.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PRINOS ZRNA I ULJA SUNCOKRETA U ZAVISNOSTI OD ROKA SETVE

Igor Balalić¹, Nenad Dušanić¹ i Jovan Crnobarac²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

S obzirom na činjenicu da je suncokret u nizu zemalja, među koje spada Srbija i Crna, osnovna biljna vrsta za proizvodnju jestivog ulja, stvaraju se hibridi koji će omogućiti visoku proizvodnju semena, odnosno ulja sa jedinice površine. Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj rokova setve, hibrida i godine na prinos semena i ulja kod suncokreta. Odabrana su tri hibrida (Miro, Rimi, Pobednik), koji su zasejani u 8 različitih rokova (počev od 20. marta do 1. juna sa intervalom od 10 dana). Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 4 ponavljanja na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, u toku dve vegetacione sezone. Prinos semena izražen je u kg/ha, a prinos ulja (kg/ha) je dobijen kao proizvod prinosa zrna i sadržaja ulja. Podaci su obrađeni u programu STATISTICA 7.0. Analiza varijanse je pokazala da je prinos zrna i ulja u najvećoj meri bio uslovljen godinom (83.5% tj. 91.5%), mada su i ostali izvori varijacije bili značajni, osim interakcije hibrid x godina za obe ispitivane osobine. Ni prinos ulja nije značajno varirao u zavisnosti od hibrida. Udeo rokova iznosio je 3.72% za prinos zrna i 4.27% za prinos ulja. Prinos zrna i prinos ulja bio je značajno veći u 2004. nego u 2005. godini, uzimajući u obzir prosek za sve rokove setve i hibride.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

CITOGENETSKA ISPITIVANJA HEKSAPLOIDNE VRSTE Helianthus tuberosus I NJENIH F₁ I BC₁F₁ HIBRIDA SA GAJENIM SUNCOKRETOM, H. annuus

Jovanka Atlagić i Sreten Terzić

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

H.tuberosus predstavlja potencijalni izvor otpornosti prema mnogim prouzrokovačima bolesti. U istraživanjima su korišćene tri populacije vrste H.tuberosus koje su ukrštane sa gajenim suncokretom. Dobijeno je 6 hibridnih kombinacija F₁ i 2 BC₁F₁ gen. Izvršena je analiza mejoze acetokarmin metodom (Georgieva-Todorova, 1976) i vitalnosti polena bojenom metodom (Alexander, 1969). Mejoza kod gajenog suncokreta proticala je normalno, a vitalnost polena bila visoka (96,8-98,9%). Kod vrste H. tuberosus mejoza je proticala uz nizak % nepravilnosti tipa neuključenih hromozoma. Vitalnost polena je bila visoka (97,2-98,7%). Kod F₁ hibrida najčešće je bilo normalno parenje hromozoma (34 bivalenta), a zabeležene su mejocite sa 28-32 bivalenta uz pojavu uni- i kvadrivalenata. Procenat mejocita sa izbeglim hromozomima u metafazi I je bio 24,6-87,2, sa izostalim hromozomima u anafazi I 10,5-81,0, a u telofazi 25,0-33,3. Hromozomski mostovi su detektovani u 0-9.9% anafaznih mejocita. Vitalnost polena kod F₁ hibrida se kretala od 27,0-47,9%. Kod BC₁F₁ hibrida broj bivalenata je bio od 16-25, univalenata od 2-18, a multivalenata od 0-1. Iako je očekivan triploidan broj hromozoma (51) kod BC₁F₁hibrida broj hromozoma je bio od 45-57. Vitalnost polena se kretala 0-54,3%.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROVERA USPEŠNOSTI MEĐUVRSNOG UKRŠTANJA POPULACIJA DIVLJE VRSTE Helianthus annuus L. SA GAJENIM SUNCOKRETOM

Sreten Terzić, Jovanka Atlagić i Dejana Panković

Naučni i nstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Radi provere uspešnosti ukrštanja, posmatrane su promene u fenotipu, mejozi i vitalnosti polena F₁ hibrida u odnosu na roditelje, kao i polimorfnost mikrosatelitskih sekvenci DNK (SSR) u međuvrsnom ukrštanju divlje vrste Helianthus annuus L. sa gajenim suncokretom.

Osobine fenotipa F₁hibridnih biljaka su bile ili bliže divljoj vrsti ili intermedijarne. U mejozi F₁hibrida je bio prisutan mali broj mejocita (0 do 10%) sa nepravilnostima u parenju hromozoma. Primenom SSR markera potvrđeno je da su hibridne kombinacije dobijene međuvrsnim ukrštanjem. U većini hibridnih kombinacija su nađeni aleli kojih nije bilo kod roditelja što je dodatni dokaz da one nisu nastale samooplodnjom.

Dobijeni rezultati ukazuju da se SSR markeri mogu efikasno koristiti za proveru uspešnosti ukrštanja filogenetski bliskih vrsta, kod kojih u F₁generaciji nisu prisutne značajne promene u fenotipu, mejozi i vitalnosti polena.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIKA PREČNIKA GLAVE I MASE 1000 SEMENA: HERITABILNOST, BROJ DELUJUĆIH FAKTORA I KORELACIJE

Radovan Marinković, Dejan Jovanović i Ana Marjanović – Jeromela

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Kod dva dvolinijska hibrida nastala ukrštanjem između četiri inbred linije suncokreta analiziran je uticaj gena sa aditivnim i dominantnim efektima kao i njihova interakcija u nasleđivanju mase 1000 semena i prečnika glave. Proučavana je heritabilnost u užem i širem smislu (h_a i h_b) kao i broj faktora (k) koji uslovljavaju razlike kod navedenih svojstava. Pojedinačni (scaling) testovi i procene efekata aditivnih, dominantnih i epistatičkih gena rađeni su po modelu Generation Mean Analysis (Mather, 1949 i Mather i Jinks, 1982). Heritabilnost u širem smislu (h_b) računata je prema Mahmud i Kramer (1951), Briggs i Knowles (1967), Mather (1949), Burton (1951), Weber i Moorthy (1952) i Lawrence i Jinks (1973), a u užem smislu (h_a) prema Warner (1952). Standardna greška za izračunavanje heritabilnosti računata je kao što su predložili Pesek i Baker (1971). Izračunavanje broja efektivnih faktora koji uslovljavaju razlike u masi 1000 semena i sadržaju ljuske rađena je prema Weber (1950) i Burton (1951). Regresioni i korelacioni koeficijenti izračunati su za svaku liniju posebno prema Briggs i Knowles (1967). Aditivno dominantan model nije bio adekvatan za masu 1000 semena kod drugog (C₂), a za prečnik glave kod oba ukrštanja (C₁ i C₂). Model je bio adekvatan za masu 1000 semena kod prvog (C₁) ukrštanja. Aditivni genski efekti bili su značajniji od neaditivnih u nasleđivanju mase 1000 semena kod oba, a u nasleđivanju prečnika glave kod drugog (C₂) ukrštanja. Epistatički genski efekti aditivan x dominantan (j) i dominantan x dominantan (l) bili su značajno uključeni samo u nasleđivanju mase 1000 semena i to kod drugog ukrštanja. Tip epistaze bilo je moguće odrediti samo za masu 1000 semena kod drugog ukrštanja. Ispoljila se duplikatna epistaza između dominantnih gena sa negativnim predznakom. Heritabiolnost u širem smislu se kretala od 47,57% do 50,20% - u proseku 48,54% za masu 1000 semena i od 0,0% do 60,39% - u proseku 34,80% za prečnik glave. Heritabilnost u užem smislu za masu 1000 semena bila je u proseku 13,94%, a za prečnik glave 34,87%. Jedan gen je kontrolisao razliku za oba proučavana svojstva kod korišćenih linija.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISPITIVANJE KOMPONENTI PRINOSA U SELEKCIONOM MATERIJALU KROMPIRA

Emiliya Nacheva

Institute of Vegetable Crops, Maritza, Plovdiv, Bulgaria

Tokom perioda 2003-2005 godina u Institut za povrtarstvo Maritza, Plovdiv ispitivane su komponente prinosa sedam srednje-ranih sorata i linija (E 28, E 30, E 68, E 102, E 199, E 330, Sante) krompira. Cilj istraživanja je utvrđivanje efekta uslova ekoloških regiona, godine, genotipa i interakcije između njih na variranje broja izdanka po biljci, broj krtola po izdanku, standardni i nestandardni broj krtola po biljci, standardnu težinu krtola. Linije E 68 (5,6) i E 30 (4,9) imaju veći broj izdanaka po biljci, a linije E 102 (118,9g) i E 199 (90,2g) veću standardnu težinu krtola. Najveći prinos su imale (g/bokoru) linije Е 102 (808,5g) i Е 199 (775,7g).

Fenotipska varijabilnost glavnih komponenti prinosa (broj izdanaka po biljci, broj krtola po izdanku i težina standardnih krtola) je uslovljena pre svega razlikama u između genotipova ispitivanih linija i sorata, dok varijabilnost njihovih derivata (broj krtola i težina po bokoru) u mnogome zavisi od interakcije genotipa sa faktorima spoljašnje sredine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

ISKORIŠĆAVANJE MUTANATA (NOR I RIN GENA) U OPLEMENJIVANJU PARADAJZA (Licopersicon esculentum MILL.)

Dejan Cvikić¹, Bogoljub Zečević¹, Nenad Pavlović¹ i Slaven Prodanović²

¹Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

Metodom punog dialela (bez recipročnih ukrštanja) izvršena su ukrštanja dve linije paradajza sa normalnim periodom sazrevanja plodova (NR-1 i NR-2) i dve mutantne linije (NR-10 i NR-12) kod kojih je period sazrevanja odložen (shelf life). Izvršena je determinacija mutantnih gena pomoću χ² testa na uzorku od 100 plodova F₂ generacije.

Praćeno je propadanje ubranih plodova do 60-og dana nakon berbe, a podaci su uzimani u intervalima na svakih 10 dana na roditeljskim linijama i potomstvu F₁ i F₂ generacije. Plodovi su čuvani u kontrolisanim uslovima (u mraku, na temperaturi od 5^oC.).

Možemo reći da genotipovi paradajza sa nor ili rin genom poseduju poželjne osobine (odloženo sazrevanje, mogućnost dugog čuvanja, kao i veliku čvrstinu ploda) koje zahtevaju savremeni pravci selekcije, te ih s toga treba uključiti u selekcione programe koje za cilj imaju stvaranje komercijalnih F₁ hibrida.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

RUBIN – NOVA SORTA PAPRIKE ZA MLEVENJE

Velichka Todorova i Galina Pevicharova

Maritsa Vegetable Crops Research Institute, Plovdiv, Bulgaria

Nova sorta je stvorena u Maritsa Institutu za povrtarstvo, Plovdov, Bugarska. To je visoko prinosna sorta paprike pogodna za mlevenje i uljane smole.

Biljke formiraju grm neograničenog rasta srednje visine 46 – 65 cm sa 20-25 cm dugim stablom, 2-3 poredane dobro olistale grane i sa prosečno 9-16 crvenih plodova. Listovi su zeleni, ovalni, zašiljeni na vrhu sa srednjom dužinom i širinom.

Rubin se ističe visećim plodovima i lakšim branjem u odnosu na druge dve bugarske sorte Gorogled 6 i Buketen 50. Plodovi su sa oštrim vrhom, uskom osnovom i pokrivenom čašicom. Plod je prosečne dužine 9-11 cm i prečnika oko 2 cm. Površina ploda je relativno glatka sa veoma tankim uzdužnim udubljenjima i bez ožegotina. Težina ploda je prosečno 8-15 g i iskorljistivi deo ploda čini 85-90%.

Rubin prevazilazi sortu Gorogled 6 u prinosu suve materije za 10 - 15 % i Buketen 50 za 15 - 20 %. Sadržaj suve materije u optimalnom vremenu berbe je oko 22% i pigment je između 170 - 220 ASTA. Nova sorta se ne razlikuje po kvalitetu i količini pigmenta od Gorogled 6 i Buketen 50. Sorta Rubin zadržava visok nivo pigmenta tokom jednogodišnjeg čuvanja u skladištima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROIZVODNE KARAKTERISTIKE EKSPERIMENTALNIH HIBRIDA PAPRIKE

Todor Tudžarov

Zemjodelski Institut, Skopje

Paprika je jedna od vodeќih povrtarskih kultura u Makedoniji koja pokriva 7-9000 ha i sve više ima izvoznu orientaciju. U izvozu pored papriku za industrisku preradu nameќe se rana proizvodnja. Podem plasteničke proizvodnje koja svakodnevno se usovršava zahteva i soodvetne visokorodne i kvalitetne sorte i hibride. To je pobudilo interes za stvarenje sopstvenih hibrida, adaptirane na agroekoloških uslova koje posedujemo, koji bi bili nosioci proizvodnje. U ovom radu ispitali smo14 hibrida uz 4 standarda i to: 10 sa lutim i 4 sa slatkim plodovima. Ispitivanja su izvedena u plastenike bez zagrevanje u toku dve godineu Skoplju i Prilepu sa po 20 biljaka bez ponavljanja. Produktivnost hibrida kretala se od 84,7 do 112,4 t/ha kod lutih i od 75,5 do 101,8 t/ha kod slatkih hibrida. Ranozrelost pojedinih hibrida bila je od 47,1 do 57,1 % kod lutih i od 42,8 do 62,8 % kod slatkih. Masa ploda kreќe se od 37 do 59 grama kod lutih i od 45 do 99 grama kod slatkih u proseku . Ispitivani hibridi imaju glavno žutu boju ili su sa žuto belu ili žuto zelenu nijansu. Forma plodova uglavnom je rogovidna kod lutih do tip kapija kod slatkih hibrida. Imajuќi u vidu rezultate koje smo dobili treba da se više radi na 5-6 lutih hibrida i na dva slatkih sa ciljem unošenje u sortnoj listi.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST I KOEFICIJENT HERITABILNOSTI PROSEČNOG SADRŽAJA SUVE MATERIJE U LUKOVICAMA CRNOG LUKA (Allium cepa L.)

Nenad Pavlović¹, Dejan Cvikić¹, Milan Zdravković¹, Radiša Đorđević¹ i Slaven Prodanović²

¹Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

U cilju ispitivanja varijabilnosti prosečnog sadržaja suve materije u lukovicama crnog luka, postavljen je ogled na oglednom polju Centra za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u toku 2000. i 2001. godine. Ogled je izveden po slučajnom blok sistemu u pet ponavljanja. Za istraživački materijal korišćeno je deset sorata, različitog geografskog porekla. Utvrđene vrednosti ispitivanih svojstava su obrađene analizom varijanse dvofaktorijalnog ogleda-model 2. (Hadživuković, 1991). Komponente fenotipske varijanse, genotipski i fenotipski koeficijent varijacije i heritabilnost u širem smislu izračunate su prema Singh i Chaudhary (1976).

Značajna varijabilnost je dobijena za prosečni sadržaj suve materije u lukovicama tokom obe godine istraživanja. Ispitivana osobina imala je varijansu genotipa veću od varijanse faktora spoljašne sredine i koeficijent fenotipske varijacije veći od koeficijenta genetičke varijacije.

Veći udeo genetičke u ukupnoj fenotipskoj varijabilnosti potvrđuje visoka heritabilnost.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ AFILA GENA NA VISINU FORMIRANJA

PRVIH MAHUNA KOD GRAŠKA Pisum sativum L.

Radiša Đorđević, Bogoljub Zečević, Jelena Damnjanović, Nenad Pavlović i Milan Zdravković

Institut SRBIJA, Centar za povrtarstvo, Smederevska Palanka

Gen af u homozigotnom recesivnom stanju kod graška uslovljava modifikaciju lista biljke, tako da se umesto normalne građe lista (parno-perast), formira vitice sa zaliscima. Sorta Filigreen afila tipa ukrštena je sa 12 sorti normalne građe lista, sa ciljem utvrđivanja uticaja afila genotipova na visinu formiranja prvih mahuna graška u potomstvu. Ova osobina ima veliki značaj kod industrijskih sorti koje se mehanizovano ubiraju. Genetička analiza F₁ i F₂ generacije (odnos razdvajanja 3:1, normalni list : afila) utvrdila je monogenetski karakter ove osobine. Visina stabljike do prvih mahuna F₁ generacije (koja je normalnog lista) viša je nego kod roditelja oba tipa za 14% prosečno, i javlja se kao uticaj superdominacije i heterozisa. U F₂ generaciji kod biljaka sa normalnom građom došlo je do smanjenja visine stabljike do prvih mahuna u odnosu na F₁ za 8%, a kod afila biljaka za 12% u odnosu na F₁ generaciju. Visina formiranja prvih mahuna F₂afila populacije bila je na nivou visine kod viših roditelja (očeva).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMBINACIONE SPOSOBNOSTI ZA MASU PLODA LUBENICA

Jelica Gvozdanović-Varga, Mirjana Vasić i Janko Červenski

Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Lubenica zauzima značajne površine u setvenoj strukturi povrća, i jedan od faktora unapređenja ove proizvodnje je odgovarajući sortiment. Oplemenjivanje uključuje stvaranje čistih linija i ispitivanje kombinacionih sposobnosti različitim metodama ukrštanja. U radu je korošćeno 6 linija lubenica, na kojima su izvedena ukrštanja po metodi potpunog dialela. Analizirana je masa ploda jer je to jedna od osobina koja direktno utiče na visinu prinosa, a ujedno i tržišna karakteristika ploda. ANOVA kombinacionih sposobnosti ispitivanih linija ukazala je da postoje visoko značajne razlike za OKS i PKS. Kao dobri opšti kombinatori za krupnoću ploda pokazale su se linije P-2 i P-4, koje su imale i visoke vrednosti PKS u direknim i recipročnim ukrštanjima. Frekvencija dominantnih alela bila je veća od recesivnih, ali je vrednost prosečnog stepena dominacije manja od jedinice te se u nasleđivanju krupnoće ploda lubenica radi o parcijalnoj dominaciji uzevši u obzir sve kombinacije.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMPONENTE PRINOSA SEMENA POPULACIJA ENGLESKOG LJULJA

(Lolium perenne L.)

Dejan Sokolović, Jasmina Radović, Zoran Lugić, Zorica Tomić i Snežana Babić

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Nakon dugotrajnog procesa selekcije i dobijanja određene količine osnovnog semena nove sorte engleskog ljulja predstoji dug put za umnožavanjem semena sorte. Novokreirani genotipovi moraju posedovati mogućnost dobre produkcije semena da bi proces umnožavanja bio isplativ i da bi postojalo interesovanje semenara za proizvodnjom istog. Usled toga, tokom kreiranja novih sorti engleskog ljulja, pored oplemenjivanja na agronomski najbitnije osobine, treba posebnu pažnju posvetiti oplemenjivanju na prinos semena.

U radu su proučavane komponente prinosa semena početnih oplemenjivačkih populacija engleskog ljulja koje su prikupljene u centralnoj Srbiji. Najveći broj generativnih izdanaka po biljci zabeležen kod populacije Jastrebac (502), koja je pokazala i najveći prinos semena (8,12g po biljci). Takođe su proučavane sledeće osobine: dužina klasa, broj klasića na klasu, dužina klasića, masa hiljadu semena i zametanje semena. Utvrđena je visoka genetička varijabilnost u okviru populacija i vrlo značajna razlika između populacija za sve proučavane osobine. Proučavajući međuzavisnost komponenti prinosa semena utvrđeni su značajni koeficijenti korelacije između dužine klasa i broja generativnih izdanaka, kao i između zametanja i vremena klasanja, odnosno broja klasića na klasu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

GENETIČKA VARIJABILNOST ZA KOMPONENTE PRINOSA SEMENA LUCERKE (Medicago sativa L.)

Jasmina Radović, Zoran Lugić, Goran Jevtić i Ratibor Štrbanović

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Cilj rada je odredjivanje genetičke varijabilnosti poboljšane populacije lucerke za komponente prinosa semena. Potomstvo je dobijeno ručnim ukrštanjem slučajno odabranih biljaka po proceduri koju su za ksenogamne biljke predlozili Comstock i Robinson. Ogled je postavljen po Nested dizajnu I sa setovima u okviru ponavljanja. Proučavano je ukupno 48 half-sib (HS) potomstava podeljena u dva seta. U toku dvogodišnjeg perioda iskorišćavanja na pojedinačnim biljkama su praćene sledeće osobine: visina biljaka, broj izdanaka po biljci, broj mahuna po stabljici, broj zrna po mahuni i prinos semena po biljci.

Rezultati pokazuju visoku varijabilnost za praćene osobine u obe godine istraživanja. U prvoj godini, zbog povoljnih meteoroloških uslova, ostvarene su znatno veće vrednosti za sve praćene osobine. Utvrđeni pokazatelji varijabilnosti ukazuju na visok genetički potencijal ispitivane populacije. Visoka varijabilnost je utvrđena za prinos semena po biljci i broj stabljika, dok je niži koeficijent varijacije dobijen za visinu biljaka i ostale praćene osobine. Varijabilnost pojedinačnih biljaka u okviru HS potomstava je takođe bila visoka. Rezultati ukazuju na značajnu genetičku varijabilnost unutar populacije za praćene osobine.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIONI ODNOSI KOMPONENTI PRINOSA SEMENA LUCERKE

Olivera Ilić i Dragan Đukić

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

U radu je dat prikaz rezultata istraživanja korelacionih odnosa komponenti prinosa semena 10 genotipova lucerke u uslovima slobodne oplodnje (polycross). Istraživanja su obavljena u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u Rimskim Šančevima od 2000. do 2002. godine. Na osnovu rezultata istraživanja, ustanovljene su visoko značajne korelacione veze između broja mahuna po cvasti i broja zrna po cvasti (r= 0,645), kao i broja zrna po mahuni i broja zrna po cvasti lucerke (r= 0,685). Takođe, odnos između broja cvasti po stabljici i prinosa semena bio je značajno pozitivan (r= 0,589). Nasuprot tome, utvrđena je negativna korelacija između broja ovula po ovarijumu i prinosa semena (r= –0,614), kao i broja ovula po ovarijumu i broja cvasti po stabljici lucerke (r= −0,598).

Najveći prinos semena lucerke ostvaren je sa sortom Europe (651,40 kg ha^-1), a najmanji sa genotipom Le-6 (426,25 kg ha^-1 semena), pa su razlike bile visoko značajne (CV=14,93%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

OSOBINE DOMAĆIH SORTI CRVENE DETELINE (Trifolium pratense L.) PREMA PROTOKOLU UPOV-A

Sanja Vasiljević¹, Aleksandar Miki^ć1, Vojislav Mihailović¹, Slobodan Katić¹, Zoran Lugić²,

Gordana Šurlan-Momirović³, Tomislav Živanović³, Dragan Milić¹ i Imre Pataki¹

¹Naučni institut za ratrstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

³Poljoprivredni fakultet, Zemun

Crvena detelina je druga po značaju višegodišnja krmna leguminoza. U Srbiji i Crnoj Gori se gaji na oko 123.000 ha. Na domaćem tržištu najveća je potražnja za sortama stvorenim u našim naučnim institutima (Centar za krmno bilje - Kruševac i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad). S obzirom na sve veću potražnju semena naših domaćih sorti crvene deteline u inostranstvu, a u cilju uključivanja u međunarodnu trgovinu od naročitog je značaja pristupanje naše zemlje međunarodnoj organizaciji UPOV, sa sedištem u Ženevi. Konvencijom UPOV o zaštiti biljnih sorti koja je 1961 god. doneta u Parizu, a sa revizijama izmenjena 1972, 1978 i 1991 godine, definisana su prava oplemenjivača, a svaka biljna sorta se može zaštiti ako je originalna, uniformna i stabilna. U cilju registracije i zaštite domaćih sorti crvene deteline najpre su prikupljeni priznati međunarodni standardi, a potom je 2005. god. u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu postavljen ogled po protokolu UPOV-a za crvenu detelinu iz 1985. i 2001. godine. Sorte su ispitivane u odnosi na sledeće osobine: boja semenjače, ploidnost, visina biljke u godini setve, boja lista u godini setve, tendencija cvetanja u godini setve, vreme cvetanja, dužina stabljike, debljina stabljike, broj internodija, maljavost stabljike, oblik srednje liske, dužina srednje liske, širina srednje liske, učestalost pege na listu, forma rasta u jesen u godini setve. Pomoću multivarijacione analize određene su sličnosti i razlike između ispitivanih sorata.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

UTICAJ MORFOLOŠKIH OSOBINA NA PRINOS ZRNA PROTEINSKOG GRAŠKA (Pisum sativum L.)

Vojislav Mihailović¹, Aleksandar Mikić¹, Slobodan Katić¹, Đura Karagić¹, Pero Erić² i Branko Ćupina²

¹Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

²Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Mikroogled sa sortama proteinskog graška (Pisum sativum L.) izveden je na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim Šančevima tokom 2003, 2004. i 2005. godine, obuhvatajući tri sorte tzv. divljeg tipa (genetske strukture Det Le Fa Fas Af Det), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i običnog tipa lista (det le Af), tri sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista (det le af), dve sorte fascijantnog stabla (fa fas) i tri sorte veoma razvijenog funikulusa (def). Sorte tzv. divljeg tipa odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima visine biljke (92 cm) i broja članaka po stablu (23,7). Najveći prosečan broj mahuna po biljci (8,0) i najveći prosečan broj zrna po biljci (28,5) utvrđen je kod sorti sa fascijantnim stablom. Sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i običnog tipa lista, kao i sorte ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista, odlikovale su se najvećim prosečnim vrednostima mase hiljadu zrna (243 g i 230 g) i najvišim prinosima zrna po biljci (5,55 g i 5,64 g) i jedinici površine (5612 kg ha^-1 i 5524 kg ha^-1). Najviši prosečan žetveni indeks (0,51) određen je kod sorti ograničenog rasta stabla, skraćenih članaka i afila tipa lista i sorti veoma razvijenog funikulusa.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KORELACIJE IZMEĐU KOMPONENTI PRINOSA ZELENE KRME LUCERKE

(Medicago sativa L.) U ZAVISNOSTI OD GODINE ŽIVOTA

Vladanka Mikić, Jasmina Radović, Zoran Lugić i Dragi Lazarević

Institut SRBIJA, Centar za krmno bilje, Kruševac

Mikroogled sa varijabilnošću agronomskih osobina lucerke (Medicago sativa L.) vezanih za zelenu krmu izveden je tokom 2001, 2002. i 2003. godine na oglednom polju Centra za krmno bilje u Mačkovcu i uključio je osam genotipova nastalih iz razičitih populacija nastalih ukrštanjem. Praćene su visina biljke (cm), broj izdanaka po biljci, broj bočnih grana po biljci, dužina srednje liske (mm), širina srednje liske (mm) i masa biljke u svežem stanju (g). U prvoj godini života bilo je tri otkosa, dok je u drugoj i trećoj godini života bilo po četiri otkosa. U prvoj godini života, najviša pozitivna korelacija postojala je između broja izdanaka po biljci i mase biljke (r=0,76), dok je umerena pozitivna korelacija postojala između broja izdanaka po biljci i broja bočnih grana po biljci (r=0,48). U drugoj godini života, masa biljke bila je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa visinom biljke (r=0,74), kao i u umerenoj pozitivnoj korelaciji sa dužinom srednje liske (r=0,58), dok je visina biljke bila u pozitivnoj korelaciji sa brojem bočnih grana po biljci (r=0,63) i dužinom srednje liske (r=0,55). U trećoj godini života, utvrđene su pozitivne korelacije između mase biljke i visine biljke (r=0,69) i mase biljke i broja izdanaka po biljci (r=0,59).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

VARIJABILNOST MORFOLOŠKIH I POMOLOŠKIH OSOBINA GENOTIPOVA BADEMA IZ POPULACIJE SLANKAMENAČKOG BREGA

Slavica Čolić, Gordan Zec, Dejan Marinković i Snežana Đurović

Institut PKB Agroekonomik, Padinska Skela

Proizvodnja badema u Srbiji daleko zaostaje za potrebama i mogućnostima, a njegovo gajenje se ograničava na okućnice. Badem se odlikuje kratkim periodom biološkog mirovanja i ranim cvetanjem, zbog čega se može uspešno gajiti samo na pojedinim lokalitetima u Srbiji. Jedan od takvih lokaliteta je Slankamenački breg, na kome se sejanci badema masovno gaje na okućnici. Spontana populacija badema na području Slankamenačkog brega odlikuje se velikom genetičkom varijabilnošću u pogledu morfoloških i pomoloških osobina. Višegodišnjim obilaskom ovog lokaliteta i evaluacijom preko 300 stabala sejanaca badema izdvojen je 21 genotip koji se odlikuje dobrom i redovnom rodnošću. Ispitivani su oblik krune, bujnost i razgranatost krošnje, vreme cvetanja, boja i veličina cveta, veličina i oblik ploda. Opis je dat na osnovu deskriptora za badem (IBPGR, 1985). Cilj rada je proučavanje, selekcija i kolekcionisanje genotipova badema i njihovo korišćenje u oplemenjivačkim programima.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

BIOLOŠKO-POMOLOŠKE OSOBINE NEKIH SELEKCIJA ORAHA IZ PRIRODNE POPULACIJE

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Ivana Glisić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Populacija oraha u Srbiji, a posebno u pojedinim regionima je veoma bogata i heterogena. Uz to orah je anemofilna vrsta, te se potomstvo odlikuje velikim polimorfizmom. Samim tim, osnov selekcije oraha čini raspoloživi fond gena u populacijama. To je ujedno i potencijal koji omogućava kvalitetnu selekcijiju u cilju stvaranja novih sorti. Iz ovih razloga selekcija se u in situ uslovima permanentno sprovodi. U radu su prikazane važnije biološko–pomološke osobine za izdvojene selekcije oraha u periodu od 2002-2005. godine. Stabla izdvojenih selekcija su vitalna, bujna, sa različitim vremenom početka i završetka vegetacije. Zadovoljavajuće su otpornosti prema niskim zimskim temperaturama i parazitu Gnomonija leptostyla izazivaču bolesti sive pegavosti lišća oraha. Odlikuju se visokom i redovnom rodnošću i potencijalom rodnosti. Plodovi su kvalitetni i po mnogim osobinama prevazilaze opšte poznate standardne sorte oraha.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

PROUČAVANJE POPULACIJA I KLONSKA SELEKCIJA ŠUMSKE I

MEČJE LESKE

Milisav Mitrović, Rade Miletić, Milan Rakićević, Miladin Blagojević i Žaklina Karaklajić-Stajić

Institut SRBIJA, Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak

Po značaju i zastupljenosti iz grupe jezgrastih vrsta voćaka, leska je odmah posle oraha. Njeni plodovi su veoma kvalitetnii aromatični zbog čega je posebno zainteresovana konditorska industrija. Postojeće forme šumske i mečje leske u prirodi su generativnog porekla i predstavljaju veoma bogat genfond, značajan za selekciju. Ciljevi selekcije leske su očuvanje postojeće germplazme, oplemenjivanje i formiranje komercijalnih zasada. Noviji zahtevi prerađivačke industrije leske su i stvaranje sorti okruglastog i nešto sitnijeg ploda. U radu su prikazane važnije karakteristike izučavanih populacija i osobine izdvojenih selekcija. Posebno su analizirani žbunovi i stabla koja se odlikuju bujnošću, vitalnošću, visokom i redovnom rodnošću, otpornošću prema niskim temperaturama i prema štetočini leskotočac (Curculium nucum). Pored ovih osobina posebna pažnja je poklanjana krupnoći, obliku, masi plodova i jezgre kao i hemijskom sastavu.

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

KOMPONENTE VARIJABILNOSTI I HERITABILNOST POMOLOŠKIH

I HEMIJSKIH OSOBINA KLONOVA VIŠNJE SORTE MONTMORENSI

Milica Fotirić, Dragan Nikolić i Vera Rakonjac

Poljoprivredni fakultet, Zemun

Kod 12 klonova višnje sorte Montmorensi ispitivano je 5 pomoloških (dužina ploda, širina ploda, masa ploda, masa koštice i dužina peteljke ploda) i 4 hemijske osobine (sadržaj rastvorljivih suvih materija, sadržaj ukupnih šećera, sadržaj invertnih šećera i sadržaj ukupnih kiselina). Na osnovu rezultata analize varijanse za sve ispitivane osobine izračunate su komponente varijabilnosti, koeficijenti genetičke i fenotipske varijacije i koeficijent heritabilnosti u širem smislu. Za sve pomološke osobine ustanovljene su veoma značajne razlike između ispitivanih klonova, dok razlike u pogledu hemijskih osobina nisu bile značajne. Veoma značajan uticaj godine utvrđen je za većinu proučavanih osobina osim za sadržaj ukupnih kiselina. Od komponenti ukupne varijabilnosti upravo godina je predstavljala komponentu koja je u najvećem procenutu uslovila varijabilnost većine proučavanih osobina. Koeficijenti genetičke varijacije pokazuju da je kod proučavanih klonova najmanje varirao sadržaj ukupnih kiselina (CV_g=1,79%), a najviše masa ploda (CV_g=11,41%). Najmanje fenotipsko variranje ustanovljeno je za dužinu ploda (CV_f=4,01%), a najveće za masu ploda (CV_f=13,86%). Koeficijent heritabilnost bilo je najveći za masu koštice (h²=70,27%), a najmanji za sadržaj ukupnih kiselina (h²=7,73%).

Povratak na sadržaj

Zlatibor, 16–20. maja 2006

Uticaj genotipa roditelja na osetljivost hibridnih sejanaca breskve prema prouzrokovaču kovrdžavosti lista

Taphrina deformans (Berk.) Tul.