GENETIKA, Vol. 47, broj 3 (2015)

 

Hasan pinar,  Mustafa unlu,  Sezai ercisli, Aydin uzun,  Mustafa bircan,  Kadir Ugurtan yilmaz
DIVERGENTNOST UZORAKA ESPARZETE (Onobrychis Mill.) KOLEKCIJE PREMA SPEKTRU REZERVNIH PROTEINA [Izvod]  [Rad]

 

Vera rakonjac, Boban djordjević, Milica fotirić akšić, Todor vulić, Dejan djurović

PROCENA VARIJABILNOSTI I KORELACIONA ZAVISNOST KOMPONENTI PRINOSA KOD SORTI CRNA RIBIZLA [Izvod] [Rad]

 

Yuksel kaya, Mehmet sahin

NEPARAMETARSKA ANALIZA STABILNOSTI SADRŽAJA PROTEINA KOD PŠENICE (T. aestivum L.) GAJENE U MULTI EKOLOŠKIM USLOVIMA SPOLJNE SREDINE  [Izvod] [Rad]

                                                                                                

Nada HLADNI, Vladimir MIKLIČ, Anto MIJIĆ, Siniša JOCIĆ, Dragana MILADINOVIĆ

KORELACIJA I PATH KOEFICIJENT ANALIZA ZA PRINOS PROTEINA KOD KONZUMNOG SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)GENA [Izvod] [Rad]

 

Josip čolo, Sanja mihajlović, Maja tolinački, Mersiha alkić, Dušanka popović, Milan kojić, Amarela terzić-vidojević

KARAKTERIZACIJA MLEČNOKISELINSKIH BAKTERIJA IZOLOVANIH IZ ZANATSKI IZRAĐENE SUŠENE FERMENTISANE KOBASICE BOSANSKI SUDŽUK TOKOM FERMENTACIJE [Izvod] [Rad]

 

Bojana petrović, Aleksandar ljubić, Milica komnenić^, Violeta joksimović, Olivera lekić miladinović

NALAZI ULTRAZVUČNIH PREGLEDA FETUSA SA TRIZOMIJOM 18 U DRUGOM TROMESEČJU TRUDNOĆE  [Izvod] [Rad]

 

Hamlet Baykishi sadigov

POLIMORFIZAM GLIADINA I GLUTENINA U DOMAĆOJ DURUM PŠENICI I OPLEMENJIVANJE SORATA AZERBEJDŽANA [Izvod] [Rad]

 

Vladislava galović, Mirjana šijačić-nikolić, Robert šafhauzer, Dijana čortan, Saša orlović

GENETIČKA DIFERENCIJACIJA SMRČE (Picea abies (L.) Karst) RAZLIČITOG TIPA KROŠNjE SA GOLIJE  [Izvod] [Rad]

 

P.SUKUMAR i R.K.GNANAMURTHY

SEGMENTACIJA I DETEKCIJA ABNORMALNIH ĆELIJA CERVIKALNOG KANCERA KORIŠĆENJEM METODA BRZOG ELM-a  [Izvod] [Rad]

 

Nenad BUKVIC, Dora VARVARA, Cesare ROSSI, Maria Felicia FAIENZA, Francesco C. SUSCA, Nicoletta RESTA

OD KLINIČKE SUMNJE DO MOLEKULARNE POTVRDE NOONANOVOG SINDROMA; dOPRINOS “best practice” genetSKOG SAVETOVALIŠTA I NOVIH TEHNIČKIH MOGUĆNOSTI  [Izvod] [Rad]

 

Susana GONZÁLEZ–PÉREZ, Cristina MALLOR, Ana GARCÉS–CLAVER, Fuencisla MERINO, Alfredo TABOADA, Antonio RIVERA, Federico POMAR, Dragan PEROVIC⁵, Cristina SILVAR

PROUČAVANJE GENETSKE DIVERGENTNOSTI I OSOBINA KVALITETA U KOLEKCIJI LOKALNIH POPULACIJA CRNOG LUKA (Allium cepa L) POREKLOM IZ SEVERNO-ZAPADNE ŠPANIJE [Izvod] [Rad]

 

Serkan dogan^*, Adna ašić, Sanida buljubašić, Larisa bešić, Monia avdić¹, Elma ferić, Mirsada hukić, Yusuf turan and Damir marjanović

GRUPISANJE EVROPSKIH POPULACIJA BAZIRANO NA 23 Y-STR LOKUSU [Izvod] [Rad]

 

Violeta ORO, Nenad MILOVANOVIĆ, Violeta PETROVIĆ, Bogdan NIKOLIĆ, Jovana BLAGOJEVIĆ

MITOHONDRIJALNI COI U FILOGENETSKIM ODNOSIMA LAIMAPHELENCHUS BELGRADIENSIS (NEMATODA: APHELENCHOIDIDAE) .)  [Izvod] [Rad]

 

Hülya SIPAHI^1*, Ayşen YUMURTACI², Zafer MERT³

RAZVOJ NOVIH MARKERA KORIŠĆENJEM KOMPJUTERSKI EKSTRAHOVANIH ClassI tip EST-SSRs, KOD GLJIVE Puccinia triticina KOJA IZAZIVA RĐAVOST LISTA PŠENICE [Izvod] [Rad]

Nevenka VELICKOVA, Misko MILEV, Tatjana RUSKOVSKA, Biljana PETROVA, Bojana NEDELJKOVIK, Pale GORGIEVA

CITOGENETIČKE ABNORMALNOST U LIMFOCITIMA MEDICINSKOG OSOBLJA IZLOŽENOG JONIZUJUĆEM ZRAČENJU MPLEKSA  [Izvod] [Rad]

 

Ivica đalović, Đorđe jocković, Yinglong chen, Goran bekavac, Srđan šeremešić, Goran jaćimović, Milka brdar–jokanović

USVAJANJE HRANIVA KOD KUKURUZA U ZAVISNOSTI OD GENOTIPA I ĐUBRENJA [Izvod] [Rad]

 

Aleksandra govedarica-lučić and Goran perković

SADRŽAJ MINERALNIH MATERIJA U LISTU SALATE (Lactuca sativa L.) U ZAVISNOSTI OD GENOTIPA I PRIMENJENIH AGROTEHNIČKIH MERA [Izvod] [Rad]

 

Victor M. salceda, Judith guzmán-rincón, Ma  esther de la rosa and Olga olvera

ČETIRI DECENIJE INVERZIONOG POLIMORFIZMA  Drosophila pseudoobscura U MEKSIKU [Izvod] [Rad]

 

Aleksandra patenković, Tatjana savić, Bojan kenig, Zorana kurbalija novičić, Marko anđelković

UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG POLJA EKSTREMNO NISKE FREKVENCIJE (50 Hz, 0.25 mT) NA FITNES KOMPONENTE I OSOBINE KRILA Drosophila subobscura [Izvod] [Rad]

 

Želmíra balážová, Andrej trebichalský, Zdenka gálová, Radomíra hornyák gregáňová

KORIŠĆENJE SSR MARKERA PŠENICE U DETEKCIJI GENETIČKOG DIVERZITETA KOD TRITIKALE (X Triticosecale Witt. ) [Izvod] [Rad]

 

Catalina dan, Adriana F. sestras, Calin bozdog, Radu E. sestras

ISTRAŽIVANJA POTENCIJALA DIVLJIH VRSTA U POVEĆANJU GENETIČKOG DIVERZITETA KORISNOG U OPLEMENJIVANJU JABUKA  [Izvod] [Rad]

 

Darshan D. doshi, Druti B. shah, Krishna M. singh and Rajesh K. patel

KOMPARATIVNA ISTRAŽIVANJA I/D POLIMORFIZMA U ACE GENU KOD PACIJENATA SA DIABETESOM  TIP – 2 I KONTROLNOJ GRUPI NEZAVISNE GUJARATI POPULACJE [Izvod] [Rad]

 

Vesna škodrić trifunović, Ivana buha, Dragana jovanović, Violeta vučinić, Mihailo stjepanović, Vesna spasovski, Marina andjelković, Miša vreća, Anita skakić, Vladimir gašić and Sonja pavlović

VARIJANTE U GENIMA VDR I NRAMP1 KAO FAKTORI PREDISPOZICIJE ZA TUBERKULOZU U SRPSKOJ POPULACIJI  [Izvod] [Rad]

 

Nidhi verma, Sudhir shukla, Kusum yadav, Brij K. mishra, Anu rastogi

BIOHEMIJSKA KARAKTERIZACIJA BAZIRANA NA SDS–PAGEANALIZI KORELACIJE IZMEĐU OSOBINA GERMPLAZME MAKA (Papaver somniferum L.) [Izvod] [Rad]

 

Gorčin CVIJANOVIĆ, Tanja ADNAĐEVIĆ, Mirjana LENHARDT, Saša MARIĆ

 NOVI PODACI O GENETIČKOM DIVERZITETU KEČIGE (Acipenser ruthenus L.) U SREDNJEM I DONJEM TOKU DUNAVA, NA OSNOVU ANALIZE MITOHONDRIJALNE DNK [Izvod] [Rad]

 

n. chandrakanth, s.m. moorthy, k.m. ponnuvel and v. sivaprasad

IDENTIFIKACIJA MIKROSATELITSKIH MARKERA POVEZANIH SA TERMOTOLERANTNOSŠĆU U SVILENE BUBE ANALIZOM BULK SEGREGANT IU SILICO MAPPING [Izvod] [Rad]

 

Vera lavadinović, Vukan lavadinović, Ilija djordjević

VARIJABILNOST KLIJAVACA provenijencija DUGLAZIJE INTRODUKOVANIH iz Kanade [Izvod] [Rad]

 

Recep dokuyucu, Bulent gogebakan, Cengiz cevik

PROMENE EKSPRESIJE AUOTFAG – GENA ERDOSTEINOM U HIPOKAMPUSU [Izvod] [Rad]

 

Slađana medić-pap, Dejan prvulović, Ana takač, Slobodan vlajić, Dario danojević, Adam takač, Stevan maširević

UTICAJ GENOTIPA PARADAJZA NA SADRŽAJ FENOLNIH JEDINJENJA I ANTIOKSIDATIVNU AKTIVOST KAO REAKCIJA PREMA PROUZROKOVAČU CRNE PEGAVOSTI Izvod] [Rad]

 

Hadi habibollahi, Zahra noormohammadi, Masoud sheidai, Farah farahani

GENETIČKA STRUKTURA GAJENOG LANA (Linum usitatissimum L.) NA BAZI RETROTRANSPOZON – ZASNOVANIH MARKERA [Izvod] [Rad]

 

Elizabeta miskoska - milevska, Zoran T. popovski, Blagica dimitrievska Katerina bandzo

ANALIZA DNA MICROSATELLITA ZA  GENETIČKU DIFFERENCIJACIJU PARADAJZAIzvod] [Rad]

 

ABU-ALMAATY, A. H. Mary WELSON ZEKRY, Yaseen A. ESSA

PRIMENA CITOGENETIČKIH ANALIZA I RAPD MARKER U ODREĐIVANJU GENETSKE VARIJACIJE ČETIRI VRSTE UKRASNIH RIBA PORODICE Poecilidae (Red: Cyprinodontiform) [Izvod] [Rad]

 

Snežana milošević, Aleksandar cingel, Angelina subotić

AGROBACTERIUM-POSREDOVANA TRANSFORMACIJA UKRASNIH BILJNIH VRSTA: PREGLED [Izvod] [Rad]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47 broj 3 (2015), str: 777-794

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.630

                           DOI: 10.2298/GENSR1503777P

                                 Orginal scientific paper

 

 

DETERMINACIJA SAMO INKOMPATIBILNOSTI KOD NEKIH TURSKIH

 GAJENIH I DIVLJIH KAJSIJA

 

Hasan pinar¹,  Mustafa unlu ¹,  Sezai ercisli²*, Aydin uzun ³,  Mustafa bircan¹,  

Kadir Ugurtan yilmaz³

 

1        Ministarstvo za hranu, poljoprivredu i stočarstvo, Direktorat Alata istraživačke stanice za

2         

3        hortikulturu 33740 Erdemli-Mersin, Turska

²  Poljoprivredni fakultet, Aaturk Univerzite, 25240 Erzurum, Turska

      ³   Poljoprivredni fakultet,  Erciyes Univerzitet, 38039 Kayseri, Turska

.

 

Izvod

Vršna su ispitivanja samo inkompatibinosti kod 34 divlja genotipa kajsija poznatih kao Ssakit kajsija čiji uzorci su uzeti iz Sakit doline koja se nalazi na istočnom mediteranskom delu Turske i 9 poznatih gajenih turskih genotipova, korišćenjem molekularnih metoda. Korišćene su različite prajmer sekvence u amplifikaciji regiona drugog introna S-RNase gena. U amplifikaciji prvog introna korišćen je fluorescentno obojen (JOE) SRc-R prajmer u kobinaciji sa reverznim SRc-R prajmerom. Dobijeni rezultati pokazuju da, S_c (self-compatible) alel nije prisutan kod svih divljih i gajenih sorata. Svi divlji genotipovi imaju isti S alel (S₆S₁₉) sastav što ukazuje da oni ne nose S_C-haplotip. Ovi genotipovi,  su ranije obeleženi kao samo inkompatibilni ispitivanjem seta   plodova u polju. Mutanti koji nose S – lokus nefunkcionalan u tim genotipovima mogu da budu testirani u budućim eksperimentima. Najznčajnije sorte suve kajsije u Turskoj kao što su Hacihaliloglu, Kabaasi, i Cataloglu su identifikovane kao samo inkompatibilne.

               

                          

Autor za kontakt: Sezai Ercisli, Ataturk University Agricultural Faculty Department of Horticulture 25240 Erzurum-Turkey, Phone: 090 4422312599, Fax: 090 4422360958, e-mail: sercisli@gmail.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3(2015), str: 785 -794

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

                                                                                                                                     

UDC 575.630

                           DOI: 10.2298/GENSR1503785R

                                Original scientific paper

 

 

 

 

PROCENA VARIJABILNOSTI I KORELACIONA ZAVISNOST KOMPONENTI PRINOSA KOD SORTI CRNA RIBIZLA

 

Vera rakonjac, Boban djordjević, Milica fotirić akšić, Todor vulić,

Dejan djurović

 

Univerzitet u Peogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd – Zemun, Srbija

 

Khosro MOHAMMADI i Reza TALEBI^*

 

Poljoprivredni fakultet, Islamski Azad Univerzitet, Sanandajogranak, Sanandaj, Iran

 

 

Izvod

Stvaranje genotipova koje će karakterisati visok prinos, dobar kvalitet ploda i druge agronomski poželjne osobine je glavni cilj većine programa oplemenjivanja ribizle širom sveta. Za lakše i brže ostvarivanje ovih ciljeva kao i za identifikaciju superiornih genotipova pogodnih za korišćenje u svojstvu roditelja u budućim programima hibridizacije, proučavanje genetičkih parametara je neophodno. U tom smislu, cilj našeg istraživanja je bio da se utvrde komponente varijabilnosti i heritabilnost, i uradi korelaciona analiza za komponente prinosa kako bi mogla da se preporuči efikasne strategije za poboljšanje prinosa crne ribizle. Veoma značajne razlike između sorti su ustanovljene za sve ispitivane osobine.Visok udeo genotipske varijanse utvrđen je za širinu žbuna, broj izdanaka po žbunu, masu grozda i masu bobice što ukazuje da je znatan genetički napredak ovih osobina kroz programe oplemenjivanja ostvariv. Nasuprot tome, ekološka varijansa je bila visoka za visinu žbuna, broj grozdova po žbunu i prinos. Visoke vrednosti koeficijenataheritabilnosti (0.80-0.94) detektovane za sve ispitivane osobine odražavaju povezanost njihove fenotipske i genotipske vrednosti. Takođe, korelacionom analizom je ustanovljeno da je i na fenotipskom i na genotipskom nivou većina parova osobina korelisana na sličan način, pri čemu je prinos bio značajno, pozitivno korelisan sa visinom žbuna, brojem grozdova po žbunu i masom grozda. Dobijeni rezultati ukazuju da je kod crne ribizle moguće ostvariti značajnu dobit od selekcije.

 

Autor za kontakt: Vera Rakonjac, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, Nemanjina 6, 11080 Belgrade-Zemun, Serbia, phone: ++ 381 64 2830690, fax: ++ 381 11 2199 805, e-mail: verak@agrif.bg.ac.rs

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 795- 810

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575:630.11

                           DOI: 10.2298/GENSR1503795K

                                Original scientific paper

 

 

 

NEPARAMETARSKA ANALIZA STABILNOSTI SADRŽAJA PROTEINA KOD PŠENICE (T. aestivum L.) GAJENE U MULTI EKOLOŠKIM USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

 

Yuksel kaya^,* and Mehmet sahin

 

Bahri Dagdas Međunarodni Institut za istraživanja u poljoprivredi, Konya, Turska

 

 

Izvod

Cilj eksperimenata je bio ispitivanje stabilnosti sadržaja proteina (PC) kod pšenice koristeći 16 ne-parametarskih pokazatelja stabilnosti (YSD-PC standardna devijacija, RM- sredina ranga, RSD- Standardna devijacija ranga, RS- Suma stabilnosti ranga, R₁ i R₂-indeksi ranga, TOP - rangiranje, S_i⁽¹⁾, S_i⁽²⁾, S_i⁽³⁾, S_i⁽⁶⁾, NP_i⁽¹⁾, NP_i⁽²⁾ NP_i⁽³⁾ i NP_i⁽⁴⁾statistika ranga zajedno sa Y-PC sredine). Studija je uključila 13 genotipova pšenice, među kojima 5 registrovanih genotipova i 8 linija, odabranih iz Nacinalnog programa oplemenjivanja pšenice u Turskoj. Genotipovi su gajeni u 10 sredina sa dovoljno kiše, koji pretstavljaju glavne areale gajenja u Turskoj, u toku sezona 2011 – 2013. ANOVA je pokazala da su efekti spoljne sredine (E), genotipova (G) i GE interakcije (GEI) bili značajni (P < 0.01). Spearman’s korelacija ranga i analiza glavnih komponenata prinosa (PCA) su takođe potvrdile da su nađena dva tipa asocijacije između parametara stabilnosti: prvi tip uključuje S_i⁽¹⁾, S_i⁽²⁾, S_i⁽³⁾, S_i⁽⁶⁾, NP_i⁽¹⁾, NP_i⁽²⁾ NP_i⁽³⁾, NP_i⁽⁴⁾, RSD i YSD parametar koji se odnose na statičku stabilnost, dok se drugi tip sastojo od  Y, RM, TOP, PA, RS, R1 i R2 parametara koji se odnose na dinamički koncept stabilnosti. Među 8 linija G7 i G8 linije su bile najbolji genotipovi u smislu visokog sadržaja i stabilnosti. Zaključeno je da se dinamička neparametarska statistika stabilnosti može koristiti za odabiranje genotipova sa visokim sadržajem proteina (PC) i stabilnih kada se vrši testiranje u velikom broju uslova sredine.

 

Autor za kontakt: Yuksel kaya,,Bahri Dagdas International Agricultural Research Institute, Konya, Turkey,Office Phone: +90 332 355 12 90,Office Fax: +90 332 355 12 88,e-mail: yuksel_k@yahoo.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 811-818

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.630

                        DOI: 10.2298/GENSR1503811H

                              Original scientific paper

 

 

 

KORELACIJA I PATH KOEFICIJENT ANALIZA ZA PRINOS PROTEINA

 KOD KONZUMNOG SUNCOKRETA (Helianthus annuus L.)

 

Nada HLADNI¹, Vladimir MIKLIČ¹, Anto MIJIĆ², Siniša JOCIĆ¹,

Dragana MILADINOVIĆ¹

 

¹ Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

² Poljoprivedni institut Osijek, Osijek,Hhrvatska

 

Izvod

Najvažniji kriterijum za uvođenje novih konzumnih hibrida u proizvodnju je visok prinos proteina. Path koeficijent analiza je primenjena radi dobijanja informacija o direktnim i indirektnim efektima proučavanih svojstava (sadržaj ulja u semenu, sadržaj ulja u jezgru, prinos semena, sadržaj proteina u jezgru, mase 1000 semena, udeo jezgra i udeo ljuske) na prinos proteina suncokreta. Svojstva koja imaju najveći uticaj na povećanje prinosa proteina suncokreta će se koristiti kao selekcioni kriterijum u oplemenjivanju konzumnog suncokreta. Istraživanje je sprovedeno tokom tri vegetacione sezone sa 22 eksperimentalna konzumna hibrida suncokreta, stvorena u oplemenjivačkom programu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Između največeg broja ispitivanih svojstava postojale su jake i vrlo jake korelacije. Analiza prostih koeficijenata korelacije je pokazala da postoji slaba negativna međuzavisnost prinosa proteina sa sadržajem ulja u jezgru, sadržajem proteina u jezgru, masom 1000 semena, udelom ljuske. Uočena je pozitivna slaba korelacija prinosa proteina sa sadržajem ulja u semenu i udelom jezgra. Pozitivna veoma jaka korelacija prinosa semena (0.468^**) sa prinosom proteina. Sadržaj ulja u semenu ima jako jak direktan negativan uticaj na prinos proteina (DE=-0.734^**). Masa 1000 semena je imala slab negativan direktan uticaj na prinos proteina. Sadržaj proteina u jezgru i sadržaj ulja u jezgru su pokazali slab pozitivan direktan uticaj na prinos proteina. Path koeficijent analiza je pokazala jako jak pozitivan direktni efekat udela jezgra (DE=1.340^**), prinosa semena (DE=0.657^**) i udela ljuske (DE=0.992^*) na prinos proteina. To pokazuje da udeo jezgra, prinos semena i udeo ljuske imaju velik uticaj na prinos proteina i predstavljaju važne selekcione kriterijume kod oplemenjivanja konzumnog suncokreta.

.                                                                                                       

 

Autor za kontakt: Nada Hladni, Institute of Field and Vegetable Crops, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia, Phone: +381 21 4898 411; Fax: +381 21 6413 833; e-mail: nada.hladni@ifvcns.ns.ac.rs

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3(2015), str: 819 –832

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

 

UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503819C

                                Original scientific paper

 

 

 

KARAKTERIZACIJA MLEČNOKISELINSKIH BAKTERIJA IZOLOVANIH IZ ZANATSKI IZRAĐENE SUŠENE FERMENTISANE KOBASICE BOSANSKI SUDŽUK TOKOM FERMENTACIJE

 

Josip čolo¹, Sanja mihajlović², Maja tolinački², Mersiha alkić¹, Dušanka popović², Milan kojić², Amarela terzić-vidojević^2*

 

¹Poljoprivredno-prehrambeni fakultet, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

²Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

 

 

Izvod

Bosanski sudžuk je sušena fermentisana kobasica proizvedena u jednom seoskom domaćinstvu u blizini grada Visoko u centralnoj Bosni i Hercegovini. Ova vrsta kobasice je proizvedena na tradicionalan način od goveđeg mesa i začina, bez dodatka starter kultura. Za identifikaciju mlečnokiselinskih bakterija iz pet uzoraka bosanskog sudžuka je izolovano ukupno 160 bakterijskih sojeva u toku 28 dana fermentacije. Preliminarna identifikacija svih 160 mlečnokiselinskih bakterijskih izolata je rađena fenotipskim testovima i 16S rDNK sekvenciranjem. U ispitivanoj tradicionalno proizvedenoj bosanskoj kobasici je utvrđeno prisustvo šest rodova mlečnokiselinskih bakterija: Lactococcus sp., Enterococcus sp., Leuconostoc sp., Lactobacillus sp., Pediococcus sp. i Weissella sp.. Od identifikovanih 15 različitih vrsta, vrste Lactobacillus plantarum, Leuconostoc mesenteroides, Lactococcus lactis, Enterococcus faecalis i Enterococcus durans su bile prisutne svo vreme fermentacionog procesa. Najveća procentualna zastupljenost je utvrđena kod vrsta Leuconostoc mesenteroides, Lactobacillus plantarum i Lactococcus lactis i iznosila je 21.8%, 19.3% i 13.1% pojedinačno, u odnosu na ukupan broj izolovanih mlečnokiselinskih bakterija. Statistički značajna negativna korelacija je primećena između prisustva Weissella sp. i Lactobacillus sp., kao i između prisustva Weissella sp. i Lactococcus sp. (r = 0.892 i r = 0.829, pojedinačno). Lactobacillus plantarum, Enterococcus durans i Leuconostoc mesenteroides su bili najbolji proizvođači aromatskih komponenti, dok je 32.3% Lactobacillus plantarum i 28.6% Leuconostoc mesenteroides vrsta proizvodilo egzopolisaharide.

 

Autor za kontakt: Amarela Terzić-Vidojević,Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering, University of Belgrade,Vojvode Stepe 444a, P.O.Box 23, 11010 Belgrade, Serbia. Telephone: +381 11 397 59 60; Fax: +381 11 397 58 08; E-mail: amarela@imgge.bg.ac.rs; lab6@imgge.bg.ac.rs,http://www.imgge.bg.ac.rs

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3(2015), str: 833-838

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503833P

                                Original scientific paper

 

 

 

NALAZI ULTRAZVUČNIH PREGLEDA FETUSA SA TRIZOMIJOM 18 U DRUGOM TROMESEČJU TRUDNOĆE

 

Bojana petrović¹, Aleksandar ljubić², Milica komnenić^1, Violeta joksimović³, Olivera lekić miladinović¹

 

¹Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Klinički centar Srbije, Beograd,²Opšta bolnica MEDIGROUP,³Visoka medicinska škola strukovnih studija "Milutin Milanković", Beograd

 

Izvod

Trizomija 18 (Edwards sindrom) je letalna hromozomska aberacija, sa incidencom od 1:8000, i druga je po učestalosti trizomija autozoma. Istraživanje je sporovedeno u cilju evaluacije nalaza ultrazvučnih pregleda fetusa sa trizomijom 18. U desetogodišnjem periodu (2002-2012) analizirali smo uzorke fetalne krvi u cilju otkrivanja hromozomskih aberacija. Uzorci su uzeti kordocentezom i obrađeni standardnim tehnikama. Nakon bojenja preparata G-tehnikom traka u svakom uzorku je analizirano po šesnaest ćelija u metafazi. Pretraživanjem baze podataka citogenetičke laboratorije dobijeni su podaci o svim slučajevima trizomije 18 detektovanim u naznačenom periodu. Analizirali smo sve ultrazvučne nalaze fetusa sa trizomijom 18, dobijene nakon pregleda između 16. i 22. nedelje gestacije, a pre odluke o analizi kariotipa.  Od ukupno 2100 analiziranih uzoraka, detektovano je 16 (0,8%) sa kompletnom trizomijom 18. Nije nađen mozaicizam, niti parcijalna trizomija 18. Godine majke su bile o u rasponu od 17 do 42, a četiri su imale preko 35 godina. Od 16 fetusa sa trizomijom 18, 14 (87,5%) je imalo ultrazvučno vidljive anomalije, dok je u dva slučaja analiza urađena jer su majke bile starije od 35 godina. Najčešće ultrazvučno vidljive anomalije bile su intrauterino zaostajanje  u rastu, polihidramnion i anomalije centralnog nervnog sistema, u po 29% slučajeva. Često su detektovane i multiple anomalije (21%), što podrazumeva istovremeno anomalije centralnog nervnog sistema, srca i gastrointestinalnog trakta. Ultrazvučni pregledi fetusa su od najveće važnosti za skrining fetusa sa hromozomskim aberacijama koje nisu nasledne. Detaljni ultrasonografski pregledi fetusa omogućiće lekarima da naprave odgovarajući plan za dalju dijagnostiku i terapiju za svakog pacijenta.

 

Autor za kontakt: Bojana Petrović, Bulevar Arsenija Čarnojevića 25/23,11070 Novi Beograd, tel: 0113116810 (home), 0646178320 (mobile), e-mail: bojana.petrovic1977@gmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str:839-848

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.630.11

                           DOI: 10.2298/GENSR1503839S

                               Original scientific paper

 

 

 

POLIMORFIZAM GLIADINA I GLUTENINA U DOMAĆOJ DURUM PŠENICI

 I OPLEMENJIVANJE SORATA AZERBEJDŽANA

 

Hamlet Baykishi sadigov

İnstıtut za genetiče resurse  ANAS, Baku, Azerbedžijan

 

 

Izvod

Vršena je genotipizacija 7 domaćih sorata i 17 genotipova durum pšenice. Korišćen je metod PAGE u kiselim uslovima sredine. Ukupno je identifikovano 32 alela gliadina i 8 alela visoke molekularne težine glutenina. Doprinos B genoma (58,5 %) alelnom variranju durum sorata je bio veći od doprinosa genoma A. Klaster analizom izvršeno je grupisanje u četiri glavna klastera. Prema klsater analizi utvrđena je identifikacija distribucije botaničkih varieteta. Rezultati potvrđuju pogodnost biohemijskih markera za identifikaciju kultivara i ispitivanje genetičkog odnosa durum genotipova.

                         

 

Autor za kontakt: Hamlet Baykishi sadigov,Genetic Resources Institute of ANAS, Avadlig ave. 155, AZE 1106, Baku, Azerbaijan,E-mail: hamlet.sadiqov@yahoo.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 849 -861

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575:630

                          DOI: 10.2298/GENSR1503849G

                              Original scientific paper

 

 

 

GENETIČKA DIFERENCIJACIJA SMRČE (Picea abies (L.) Karst) RAZLIČITOG TIPA KROŠNjE SA GOLIJE

 

Vladislava galović¹, Mirjana šijačić-nikolić², Robert šafhauzer², Dijana čortan², Saša orlović¹

¹University of Novi Sad, Institute of Lowland Forestry and Environment

²University of Belgrade, Faculty of Forestry, Belgrade, Serbia

 

Izvod

Poznavanje stepena genetičke diferencijacije od velikog je značaja za uspešan proces oplemenjivanja i genetičke konzervacije. Sprovedena istraživanja imala su za cilj da utvrde genetičku diferencijaciju genotipova smrče usko piramidalanog i normalanog tipa krošnje, koji rastu na različitim nadmorskim visinama planine Golija. Za ocenu genetičke sličnosti odnosno različitosti između analiziranih genotipova korišćen je kodominantni molekularni sistem mikrosatelita koji se pokazao kao pouzdan i efikasan u genetičkoj karakterizaciji biljaka. Od ukupno testiranih 22 prajmerska seta, 16 (73%) je rezultiralo uspešnim prinosom amplifikovanih produkata. Ustanovljeno je 8.125 polimorfnih alela po lokusu, od ukupno 130. Najniži polimorfizam detektovan je kod lokusa EATC1D10, EATC1F03B i EATC2G09, a najviši nivo polimorfizma utvrđen je kod lokusa EATC2G08. Na osnovu mikrosatelitskih podataka i matrice sličnosti urađena je klaster analiza čiji dendrogram ukazuje na vertikalnu izdifirenciranost smrče, što je u skladu sa rezultatima dosadašnjih istraživanja.

                                 

Autor za kontakt: Dijana Čortan, Kneza Višeslava 1, 11000 Belgrade,011-305-3990,E-mail: dijanacortan@yahoo.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 863-876

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503863S

                               Original scientific paper

 

 

SEGMENTACIJA I DETEKCIJA ABNORMALNIH ĆELIJA CERVIKALNOG KANCERA KORIŠĆENJEM METODA BRZOG ELM-a

 

P.sukumar^1* i R.K.gnanamurthy²

 

¹ Fakultet elektronike i komunikaconog inženjeringa Nandha Inženjering koledž,

²  Glavni SKP Koledž za inženjering, Tiruvannamalai, India

Izvod

Najviše korišćeni metodi za utvrđivanje abnormalnih cervikalnih ćelija su rutinski i ne mogu da utvrde razlike normalnih i abnormalnih jedara. Predmet rada je uvođenje novih metoda koje omogućavaju utvrđivanje razlika normalnih i abnormalnih jedara. U radu su dati detalji materijala i metoda rada i detaljno prikazani rezultati. Eksperimentalni podaci su potvrdili da predložena metoda brzog PSO-ELM pokazuje 90 % pouzdanosti i vreme operacje se izračunava pomoću kalkulacije zasnovane na odnosu abnormalnih i ostalih regiona jedra. Na taj način brzogPSO-ELM metoda pomaže da se brzo detekuje kancer grlića sa maksimalnom pouzdanošću.

 

Autor za kontakt: P.sukumar, Faculty of Electronics and Communication Engineering, Nandha Engineering College, Erode, India, sukumarnandha@gmail.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 877-884

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503877B

                                Original scientific paper

 

OD KLINIČKE SUMNJE DO MOLEKULARNE POTVRDE NOONANOVOG SINDROMA; dOPRINOS “best practice” genetSKOG SAVETOVALIŠTA I NOVIH TEHNIČKIH MOGUĆNOSTI

 

Nenad BUKVIC^1, , Dora VARVARA², Cesare ROSSI³, Maria Felicia FAIENZA⁴,

Francesco C. SUSCA², Nicoletta RESTA²

 

 

Izvod

Noonanov sindrome (NS) je autozomno dominantno oboljenje, sa varijabilnom ekspresivnošću kliničkih karakteristika, kao što su: redukcija postnatalnog rasta, kongenitalne srčane anomalije, karakteristični dizmorfizmi i zastoj u razvoju. U ~75% svih slučajeva NS, je moguće naći uzročnu germinalnu mutaciju u jednom od gena iz RAS-MAPK kaskade (“RAS-MAPK pathway genes”: PTPN11, SOS1, RAF1, KRAS, NRAS, BRAF, SHOC2, MEK1, CBL). Opisali smo slučaj trinaestogodišnje djevojčice [rodjene u 36 sedmici trudnoće - CR (Težina 3250 g (~95°), Dužina 48 cm (~75°)], koja se javila u našu ambulantu za Medicinsku Genetiku/Genetsko savjetovalište, zbog zastoja u rastu, dizmorfoloških znakova, zastoja u razvoju i učenju. Majka iznosi anamnestički podatak da je odmah nakon rodjenja, pacijentica povraćala te da je imala probleme u sukciji, dok je 5 mjeseci kasnije podvrgnuta hirurškoj intervenciji zbog obstrukcije crijeva. Terapija sa Hormonom Rasta (Growth Hormone - GH) je uvedena od treće godine starosti i provedena je sve do navršenih 11 godina. Naša pacijentica je već imala rezultate nekih gentskih testova kao što su: normalan ženski kariotip (46,XX), normalan nalaz arrayCGH i analiza PTPN11, SOS1 gena je rezultirala bez prisustva mutacija. Objektivni nalaz: Visina 138 cm, (<3°); Težina 33 kg, (<3°), bez menarche, hipertelorizam, ptoza gornjih očnih kapaka uz obostrano antimongoloidni položaj fissure palpebri, nisko usadjene i unatrag rotirane ušne školjke, visok svod nepca, mala vilica, kratak i zadebljan vrat, nisko postavljena linija kose, pectus excavatum, scolioza, hiperekstenzija zglobova,  bilateralno pes planus i prolapse mitralne valvule ustanovljen prilikom US pregleda. Nakon pregleda fenotip pacijentice, po našem mišljnju je i dalje bio vrlo sugestivan za NS, zbog čega je odlučeno da se nastavi sa molekularnim genetskim testovima u svrhu potvrde navedene sumlje. Na taj način je evidentirano prisustvo missense mutacija (heterozigoza) u exonu 2 KRAS gena (c.40G>A; p.Val14Ile). Iako su mutacije KRAS gena obično povezane sa težim fenotipskim karakteristikama koje obuhvataju i promjene na srcu (npr. hipertrofična cardiomiopatia), ovi znakovi nisu bili prisutni kod naše pacijentice

 

Autor za kontakt: Nenad Bukvic, Azienda Ospedaliero Universitaria Consorziale, Policlinico di Bari, UOC Genetica Medica. Piazza G. Cesare, 11, 70124 Bari, Italia. e-mail: nenadbukvic@virgilio.it; Tel: +39 080 5593621; Fax: +39 080 5593618

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 885– 900

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575:630

                            DOI: 10.2298/GENSR1503885G

Originani naučni rad

 

 

 

PROUČAVANJE GENETSKE DIVERGENTNOSTI I OSOBINA KVALITETA

 U KOLEKCIJI LOKALNIH POPULACIJA CRNOG LUKA (Allium cepa L) POREKLOM IZ SEVERNO-ZAPADNE ŠPANIJE

 

Susana GONZÁLEZ–PÉREZ¹, Cristina MALLOR², Ana GARCÉS–CLAVER², Fuencisla MERINO¹, Alfredo TABOADA³, Antonio RIVERA³, Federico POMAR¹, Dragan PEROVIC⁴, Cristina SILVAR^1*

¹ Departman za Animalnu i Biljnu Biologiju i Ekologiju Univerziteta u Korunji, Korunja, Španija

² Centar za istraživanje i prehrambene tehnologije u Aragonu, Saragosa, Španija

³ Centar za istraživanje i prehrambene tehnologije, Korunja, Španija

⁴ Julius Kühn-Institut (JKI), Quedlinburg, Nemačka

                                                                                                   

 

 

Izvod

Sedamnaest lokalnih populacija crnog luka poreklom iz severnozapadne Španije je proučavano korišćenjem mikrosatelitskih markera. Jedanaest polimorfnih markera detektovalo je ukupno 32 alela u celoj kolekciji sa prosečnim brojem od 2.9 alela po lokusu. Visoke vrednosti uočene (srednja od 0.45) i očekivane heterozigotnosti (0.51) su zabelezene kod najvećeg broja lokusa. Wrightov indeks fiksacije je potvrdio povećanu heterozigotnost i niske vrednosti samooplodnje u okviru kolekcije. Multivariaciona analiza je pokazala da je Oimbra genotip koji je najviše udaljen od ostalih. Preostalih šesnaest genotipova su delimično grupisani na osnovu morfoloških osobina lukovica. Oporost i rastvorljivost čvrstih komponenti su jako varirali izmedju lokalnih populacija i lukovica. Pet populacija je klasifikovano kao slatke, devet ih je bilo osrednje oporosti dok su tri populacije grupisane kao opore. Ova kolekcija crnih lukova predstavlja koristan izvor genetičke varijabilnosti koja moze biti iskorištena u oplemenjivačkim programima za stvaranje novih sorata koje mogu zadovoljiti zahteve potrosača.

                                                                                  

Autor za kontakt: Cristina Silvar, Departamento de Bioloxía Animal, Bioloxía Vexetal e Ecoloxía, Universidade da Coruña, Campus da Zapateira s/n, E–15071, A  Coruña, Spain, e-mail: c.silvar@udc.es,Tel.: + 34 881012262

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 901-908

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                            DOI: 10.2298/GENSR1503901D

Originani naučni rad

 

 

GRUPISANJE EVROPSKIH POPULACIJA BAZIRANO NA 23 Y-STR LOKUSU

 

Serkan dogan^1*, Adna ašić¹, Sanida buljubašić¹, Larisa bešić¹, Monia avdić¹, Elma ferić¹, Mirsada hukić¹, Yusuf turan¹ i Damir marjanović¹

 

¹Odsjek za genetiku i bioinženjering, Fakultet za inženjering i informacijske tehnologije, Internacionalni Burch Univerzitet, Sarajevo, Bosna i Hercegovina

 

 

Izvod

Short tandem repeat (STR) lokusi na Y hromosomu su veoma korisni za izučavanje populacija i istorijska istraživanja. U ovom radu, 23 Y-STR lokusa (DYS19, DYS389I, DYS389II, DYS390, DYS391, DYS392, DYS393, DYS385a/b, DYS437, DYS438, DYS439, DYS448, DYS456, DYS458, DYS635, GATA-H4, DYS481, DYS533, DYS549, DYS570, DYS576 i DYS643) su upoređena na uzorku od 23 evropske populacije. Alelske frekvencije su izračunate koristeći Arlequin v3.5.1.2, dok su informacije o haplotipovima za ove proračune skupljene iz prethodno objavljenih radova. POPTREE2 i MEGA 5.1 softveri su korišćeni za generisanje filogenetskog stabla i računanje genetičkih distanci. Rezultati su prikazali formiranje četiri odvojene podgrupe populacija unutar evropskog kontinenta, a to grupisanje je uglavnom uslovljeno geografskom blizinom, što je rezultiralo time da se susedne populacije nađu u istoj grupi. Dodatno poređenje sa svetskim populacijama je pomoglo da se odrede sličnosti i razlike između evropskih i populacija sa drugih kontinenata, ali i da se Evropa kao kontinent smesti u globalnu sliku nastalu upotrebom populacione genetike. Iako su rezultati ovog istraživanja u saglasnosti sa rezultatima prethodno objavljenih istraživanja autosomalnih STR lokusa, Y-STR lokusi iz ovog istraživanja su, uz kontinentalno, ponudili regionalno grupisanje populacija. Konačno, upotreba velikog broja lokusa u ovom istraživanju je dala grupisanje koje je mnogo specifičnije od onog ponuđenog u dosadašnjim istraživanjima.

                                                                      

Autor za kontakt Serkan Dogan, International Burch University, Francuske revolucije bb, Ilidža, 71210 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. Tel: +387 33 944 400 Fax: +387 33 944 500 E-mail: serkan.dogan@ibu.edu.ba

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 909 -916

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                            DOI: 10.2298/GENSR1503909O

Originani naučni rad

 

 

MITOHONDRIJALNI COI U FILOGENETSKIM ODNOSIMA LAIMAPHELENCHUS BELGRADIENSIS (NEMATODA: APHELENCHOIDIDAE)

 

Violeta ORO, Nenad MILOVANOVIĆ, Violeta PETROVIĆ, Bogdan NIKOLIĆ, Jovana BLAGOJEVIĆ

 

Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd, Srbija

²Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

 

Izvod

Nematode roda Laimaphelenchus su sitni i nežni organizmi. Neki delovi njihovog tela se mere   nanometrima. Identifikacija i klasifikacija takvih organizama je kompleksan zadatak. Ranije, glavni izvor klasifikacije je bila morfologija koja se zasnivala na anatomskim karakteristikama i merenjima. Danas, ovaj pristup se dopunjava “nano-morfologijom” koja se bazira na scanning elektronskoj mikroskopiji i molekularnim podacima i filogeniji koji imaju za rezultat molekularnu sistematiku. Laimaphelenchus belgradiensis je skoro opisana vrsta. Pošto je citohrom c oksidaza I gen bio uspešan u DNK dijagnozi vrsta, izabran je kao molekularni marker za izvođenje filogenije novootkrivene vrste. Filogenetski odnosi su bazirani na Bajesovoj inferenciji, p-distancama i sadržaju azotnih baza. Veliki genetički diverzitet je primećen između bliskih i udaljenih vrsta.

                                   

Autor za kontakt: Violeta Oro, Institute of Plant Protection and Environment, Teodora Drajzera 9,  Belgrade, Serbia, Phone: 381 11 2660 049, e-mail: viooro@yahoo.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 917– 926

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                                           DOI: 10.2298/GENSR1503917S

Originani naučni rad

 

 

RAZVOJ NOVIH MARKERA KORIŠĆENJEM KOMPJUTERSKI EKSTRAHOVANIH  ClassI tip EST-SSRs, KOD GLJIVE Puccinia triticina KOJA IZAZIVA RĐAVOST LISTA PŠENICE

Hülya sipahi^1*, Ayşen yumurtaci², Zafer mert³

 

Sinop Univerzitet, Fakultet umetnosti i nauke, Odelenje za biologiju, Sinop, Turska

²Marmara Univerzitet, Fakultet nauke i pismenosti, Odelenje za biologiju, Istanbul, Turska

³ Centralni Istraživački Institut za istraživanja žitarica, Odelenje za biljnu patologiju,  Ankara, Turska.     

 

Izvod

Istraživanja su fokusirana na razvoj EST – jednostavnih ponovljivih sekvenci kao markera, detekciju njihovog transfera u genomu i njihovog korišćenja u ocenjivanju diverzieta patogena koji izazivaju rđavost lista pšenice. Korišćno je ukupno 44,407 javno dostupnih EST sekvenci poreklom iz  Di – nukleotidne ponovljive sekvence, koji pokrivaju ogromnu većinu udruženih ESTs (45%). Tri-Trepetitivni motiv (TCT) i penta-repeat motiv (TTCTT) su bili najčešći repetitivni motivi. Set od 103 sekvence klase 1 sekvenci, koje sadrže jednostavne repetitivne sekvence su dalje analizirane korišćenjem BLASTX sličnosti. Devetnaest parova prajmer graničnih (flanking) regiona  EST-SSRs su označeni. Od 19 analiziranh parova 10prajmera  je uspešno umnožilo fragmente. Njihov polimorfizam je ocenjen korišćenjem 8 pojedinačnih  Puccinia triticina (Pt) uredinal izolata  sakupljenih iz različitih regiona Turske. Novi razvijeni EST-SSR parovi prajmer sekvenci mogu da se koriste kao stabilni marker u analizi diverziteta patogenosti. Takođe je pokazano da neki EST – SSR markeri rđavosti lista su bili sposobni za kros – umnožavanje kod  P. graminis f. sp. tritici.

 

Autor za kontakt: Hülya SIPAHI, University of Sinop, Faculty of the Arts and Sciences, Department of Biology, Sinop, Turkey,Telephone: 90 368 2715516/4206, e-mail: hulyasipahi@gmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3(2015), str: 927– 939

© 2015Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503927V

Originani naučni rad

 

 

CITOGENETIČKE ABNORMALNOST U LIMFOCITIMA MEDICINSKOG OSOBLJA IZLOŽENOG JONIZUJUĆEM ZRAČENJU

 

Nevenka velickova, Misko milev, Tatjana ruskovska, Biljana petrova, Bojana nedeljkovik i Pale gorgieva

 

Fakultet medicinskih nauka, Univerzitet “ Goce Delčev” Štip, Republika Makedonija

 

 

Izvod

Cilj ovih istraživanja je bio izučavanje genotoksičnosti jonizujućeg zračenja kod medicinskog osoblja koristeći mikronukleus – analizu. Istraživanja su vršena radi utvrđivanja rizika zračenjem na ljudsko zdravlje. Student’s t-test pokazuje značajne statistčke razlike između ukupnog broja binukleotidnih ćelija sa mikronukleusima unutar dve grupe (ozračene i kontrolna grupa) (t=6,812; p<0,05). Prosečna MN učestalost u ozračenoj grupi se povećava u poređenju sa prosečnom učestalošću u kontrolnoj grupi. Formiranje malih i velikih mikronukleusa ukazuje da medicinsko osoblje izloženo zračenju na random mestu ima hromozomalnu nestabilnost i rizik od pojave kancera.

 

Autor za kontakt: Nevenka Velickova, Faculty of medical science, University “ Goce Delcev” - Krste Misirkov 10-A, 2000 –Stip, R.Macedonia, nevenka.velickova@ugd.edu.mk

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3(2015), str: 941 – 950

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575:633

                                               DOI: 10.2298/GENSR153941D

Originani naučni rad

 

 

 

USVAJANJE HRANIVA KOD KUKURUZA U ZAVISNOSTI OD GENOTIPA I ĐUBRENJA

 

Ivica đalović¹, Đorđe jocković¹, Yinglong chen², Goran bekavac¹,

Srđan šeremešić³, Goran jaćimović³, Milka brdar–jokanović¹

 

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

²School of Earth and Environment and Institute of Agriculture, University of Western Australia, Crawley Australia

³Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Srbija

 

 

Izvod

Sadržaj hraniva u kukuruzu uslovljen je sa nivoom đubrenja i kvalitetom zemljišta i retko se dovodi u vezu sa svojstvima pojedinačih hibrida. Cilj ovog istraživanja je ispitivanje sadržaja Mg, Fe, Mn i Cu u listu šest hibrida kukuruza (NS 3014, NS 4015, NS 5043, NS 6010, NS 6030, NS 7020) na višegodišnjem ogledu sa kukuruzom. Uzorci biljnog materijala su prikupljeni sa dugoročnog eksperimenta na Rimskim Šančevima na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Istraživanja su obuhvatila monokulturu i dvopolje kukuruza na kojima se primenjuju NPK đubriva i stajnjak po odgovarajućoj šemi. Rezultati su pokazali da su na sadržaj Mg u listu uticali odabrani tretmani, hibridi i njihova interakcija za vrednosti od 1.77 do 2.69 g kg^-1. Na varijabilnost sadržaja gvožđa u listu značajno su uticali tretmani i interakcija (hibrid x tretmani). Prosečan sadržaj gvođa se kretao u intervalu od 103.2 do 151.9 mg kg^-1. Sadržaj mangana u listu (41.1–63.6 mg kg^-1) bio je uslovljen uticajem tretmana i hibrida, dok je sadržaj bakra (12.3–23.6 g kg^-1) značajno varirao u zavisnosti od primenjenih tretmana. U svim tretmanima, u proseku, hibrid NS 6030 je imao veće vrednosti hraniva Mg, Fe, Mn i Cu u listu, dok je hibrid NS 3014 imao niži sadržaj u poređenju sa ostalim hibridima. Ovo ukazuje da dužina vegetacije favorizuje akumulaciju hranljivih materija. Dobijeni rezultati su pokazali da čak i na produktivanom zemljištu, kao što je černozem, izbor hibrida i izbalansirano đubrenje je od ključnog značaja za obezbeđivanje ravnoteže u sadržaju hraniva pri gajenju kukuruza.

 

Autor za kontakt: Ivica đalović, Institute of Field and Vegetable Crops Novi Sad, 21000 Novi Sad, MaksimaGorkog 30, 21000 Novi Sad, Serbia

 

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 951-958

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575:633

                            DOI: 10.2298/GENSR1503951G

Originani naučni rad

 

 

SADRŽAJ MINERALNIH MATERIJA U LISTU SALATE (Lactuca sativa L.) U ZAVISNOSTI OD GENOTIPA I PRIMENJENIH AGROTEHNIČKIH MERA

 

Aleksandra govedarica-lučić, Goran perković

 

Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, Istočno Sarajevo Bosna i Hercegovina

 

Izvod

Četiri različita načina proizvodnje primenjena na tri genotipa salate (Archimeds RZ, Santoro RZ, Kibou RZ)-ocenjena su u dvogodišnjem eksperimentu koji je sproveden na Poljoprivrednom fakultetu u Istočnom Sarajevu. Eksperiment je sproveden u dve godine; salata je gajena na četiri različita malč materijala: crna PE folija, agrotekstil, kombinacija crne PE folije i agrotekstila; kontrolna varijanta (nepokriveno zemljište).Posle berbe ocenjen je sadržaj minerala (N, P, K). Vrednosti sadržaja azota imaju tendenciju porasta od nepokrivenog zemljišta (7.47%) ka pokrivenom (7.98%) zemljištu. Reakcija genotipa na varijante pokrivanja pokazuje interakcijski efekat. Vrsta materijala za pokrivanje zemljišta takođe ima uticaja i na sadržaj kalijuma. Najveći sadržaj kalijuma od 4.87% bio je na varijanti pokrivanja sa agrotekstilom ili za 18 % više u odnosu na kontrolnu varijantu.

 

Autor za kontakt: Aleksandra Govedarica-Lučić,University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, sandraklepic@yahoo.com;+38757342-701

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 959-966

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                            DOI: 10.2298/GENSR1503959S

Originani naučni rad

 

 

ČETIRI DECENIJE INVERZIONOG POLIMORFIZMA  Drosophila pseudoobscura

 U MEKSIKU

 

Victor M. salceda¹, Judith guzmán-rincón², Ma  Esther de la rosa³ and Olga olvera³

 

¹Odelenje za biologiju, Nacionalni Institut za nuklearna istraživanja

²Centar za nauku o atmosferi, Nacionalni  autonomninInstitut Meksika, Meksiko

³Penzioner

 

Izvod

Vršeno je ispitivanje hromozomalnih inverzija kod prirodnih i eksperimentalnih populacija. Prva ispitivanja D. pseudoobscura u Meksiku su započeta u toku kasnih tridesetih godina prošlog stoleća i ovde su pokazala relativnu frekvenciju 48 populacija u period od 40 godina  sa velikim brojem od 7266 analiza trećeg hromozoma. Globalno, u tim populacijama bilo je prisutno 26 inverzija,  u većini slučajeva njihova genetička struktura se sastojala od aranžiranja pet glavnih  gena, a tri do šest u minornim frekvencijama nisu dostizale više of 6 %. Studija uključuje opis i novih inverzija objavljenih ranije. Najveći deo nađenih čestih genskih aranžmana je TL, CU, SC, EP i OA što globalno pretstavlja 90 % ukupnog uzorka. Preostala 21 inverzija je utvrđena sa individualnom učestalošću koja varira od 1 do 6 % dostižući generalno preostalih 10 %. U nekim arealima dominantne inverzije su CH, AR, ST i PP. Značajan cilj ovih istraživanja je otkrivanje i opis 15 novih genskih aranžmana  kao i opis novih vrsta , D. cuauhtemoci.

 

Autor za kontakt: Victor M. salceda, Departamento de Biología, Instituto Nacional de Investigaciones Nucleares, victor.salceda@inin.gob.mx.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 967-982

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                           DOI: 10.2298/GENSR1503967P

Originani naučni rad

 

 

UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG POLJA EKSTREMNO NISKE FREKVENCIJE (50 Hz, 0.25 mT) NA FITNES KOMPONENTE I OSOBINE KRILA Drosophila subobscura

 

Aleksandra patenković¹, Tatjana savić¹, Bojan kenig¹, Zorana kurbalija novičić¹,

Marko anđelković²

 

¹ Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

² Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, Srbija

 

Izvod

Elektromagnetna polja (EMP) antropogenog porekla predstavljaju sredinski faktor kojim su živa bića u sve većoj meri izložena. Brojne studije na Drosophila kao model organizmu, izvedene u poslednjih 30 godina, pokazuju oprečne rezultate u biološkim efektima EMP. Ova studija ispituje fenotipsku varijabilnost kroz pravac i opseg promena u komponentama adaptivne vrednosti (fekunditet, preživljavanje od jaja do adulta, dinamika razvića) i u veličini i asimetriji krila isofemale linija Drosophila subobscura pod uticajem EMP od 50 Hz. Izlaganje embrionalne i rane post- embrionalne faze D. subobscura homogenom sinusoidalnom EMP od 0,25 mT i 50 Hz izazva značajno produžavanje razvića od jaja do adulta, značajno povećanje i širine i dužine krila, kao i promenu asimetrije krila u odnosu na jedinke iz kontrolne grupe. Ovi rezultati pokazuju da EMP od 50 Hz slabog intenziteta ima potencijal da kroz razvojne puteve modulira fitnes osobine, morgologiju krila kod D. subobscura, čak i nakon jedne generacije izlaganja, ukazujući da izlaganje EMP eksremno niske frekvencije ima relevantne posledice na razviće, adultnu morfologiju i fitnes.

                       

Autor za kontakt: Aleksandra Patenković, Department of Genetics of Populations and Ecogenotoxicology, Institute of Biological Research “Siniša Stanković”, University of Belgrade, Bul. despota Stefana 142, 11060 Belgrade, Serbia;Phone number: +381 11 20 78 328; Fax number: +381 11 27 61 433;E-mail: aleksandra@ibiss.bg.ac.rs

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 983-992
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633.11

                            DOI: 10.2298/GENSR1503983B

Originani naučni rad

 

 

KORIŠĆENJE SSR MARKERA PŠENICE U DETEKCIJI GENETIČKOG DIVERZITETA KOD TRITIKALE (X Triticosecale Witt. )

 

Želmíra balážová^*, Andrej trebichalský, Zdenka gálová, Radomíra hornyák gregáňová

 

Slovački Univerzitet za poljoprivredu, Nitra, Slovačka Republika

 

 

Izvod

Vršena su ispitivanja korisnosti 14 specifičnih SSR markera pšenice u utvrđivanju genetičkog diverziteta 59 kultivara Tritikale i novih linija iz različitih zemalja Evrope i SAD. Marker Xwmc429 je dao uniforman spektar. Set od 14 polimorfnih markera je obezbedio 94 alela sa prosečnom učestalošću 6,71 alel po lokusu. Broj alela je bio u rangu od 2 (Xbarc 195) do 10 (Xbarc 137). Vršena su izračunavanja indeksa divergentnosti (DI), sadržaja informacija polimorfizma (PIC) i verovatnoće identiteta (PI). Prosečna vrednost PIC za 14 markera je bila 0,640 a najveća vrednost je izračunata za SSR marker pšenice Xgwm 46 (0.809). Na osnovu algoritma konstruisan je dendrogram. Izvršeno je razdvajanje 57 od 59 kultivara (96,6%). Američka nova linija NE-422T se značajno izdvajala od svih kultivara i linija. Samo dva francuska kultivara se nisu razdvajala jedan od drugog. Generalno, dendrogram formiran na osnovu izračunatih genetičkih indikatora PIC, PI i DI ukazuje da su SSR markeri kako značajno informativni tako i koristan pristup u ispitivanjima genetičkog diverziteta između blisko srodnih vrsta.

 

Autor za kontakt: Želmíra Balážová, Slovak University of Agriculture in Nitra, Faculty of Biotechnology and Food Sciences, Department of Biochemistry and Biotechnology, Tr. A. Hlinku 2, Nitra, phone: +421376414327, e-mail: zelmira.balazova@uniag.sk

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 993-1011
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

UDC 575.630

                           DOI: 10.2298/GENSR1503993D

Originani naučni rad

 

 

ISTRAŽIVANJA POTENCIJALA DIVLJIH VRSTA U POVEĆANJU GENETIČKOG DIVERZITETA KORISNOG U OPLEMENJIVANJU JABUKA

 

Catalina dan¹, Adriana f. sestras^1,*, Calin bozdog^1,2, Radu e. sestras¹

 

¹ Univerzitet pojoprivrednih nauka i veterinarske medicine Cluj-Napoca, Romania

²  Stanica za istraživanje voćaka,, Cluj-Napoca, Romania

 

Izvod

 

Vršena su ispitivanja uticaja divljih vrsta na potomstvo i njihov kapacitet u povećanju genetičkog diverziteta. Međuvrstni klijanci su ispitivani u pet parova ukrštanja kod kojih su Malus vrste ukrštane sa različitim kultivarima u ciju dobijanja half-sib familija. Broj F₁ potomstva po kombinaciji je varirao od 1 (Cluj 218/2 × M. floribunda) do 142 (Reinette Baumann × M. floribunda), sa ukupnim brojem od 1650 F₁ hibrida. Juvenilni period je varirao od  6.00 (M. zumi × Jonathan) do 9.31 godina (Cluj 218/2 × M. floribunda). U zavisnosti od roditeljske formule aditivni efekat gena može biti inferioran kada se vrši poređenje genetičkog efekta dominantnosti i epistaze. Iako su M. zumi i M. floribunda ostvarile istu genetičku dobit (0.31), M. zumi je imao viši očekivani odgovor na selekciju za veličinu ploda. Dobijeni rezultati potvrđuju da su divlje vrste pogodni izvori genetičke varijabilnosti kako za dezertne tako i za hortikulturne vrste jabuka

 

Autor za kontakt: Adriana F. Sestras,Faculty of Horticulture, University of Agricultural Sciences and Veterinary Medicine Cluj-Napoca, 3-5 Manastur St., 400372 Cluj-Napoca, Romania, Phone 04+264-596384 int.176, Fax 04+264-593792, e-mail adriana.sestras@usamvcluj.ro.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1013-1019

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575.633

                                  DOI: 10.2298/GENSR1503013D

Originani naučni rad

 

KOMPARATIVNA ISTRAŽIVANJA I/D POLIMORFIZMA U ACE GENU KOD PACIJENATA SA DIABETESOM  TIP – 2 I KONTROLNOJ GRUPI NEZAVISNE GUJARATI POPULACJE

 

Darshan D. doshi¹, Druti B. shah¹, Krishna M. singh² I Rajesh K. patel³*

 

¹ Odelenje za Geenetiku,  Ashok  and Rita Patel Institut integrisanih studija i istraživanja u Biotehnologiji i drugim naukama (ARIBAS), New Vallabh Vidyanagar- 388 121 INDIA

²  Xcelris Labs Limited, Ahmedabad-380 054, India.(trenutna adresa)

³ Sandor Biogeniks kod životinja Pvt Ltd., Hyderabad- 500034 India (trenutna adresa)

 

 

Izvod

U cilju utvrđivanja validnosti asocijacije I/D polimorfizma u ACE genu vršena su ispitivanja kod normalnih – bez dijabetesa i pacijenata sa dijabetesom tipa 2 u nesrodnoj Gujarati populaciji. Uzeti su slučajnim izborom uzorci od 36 zdravih i 36 pacijenata sa dijabetesom tipa 2, starosti oko 45 godina, korišćenjem ACE specifičnog prajmera. Učestalost gena i genotipa je utvrđena za različite allele u obe ispitivane grupe pacijenata Utvrđena su sva tri genotipa ( I/I (477bp), I/D (477/190bp), D/D (190bp) u uzorcima normalnih i pacijenata sa dijabetesom. Od svih genotipova ID (58.3%) je imao maksimalnu genotipsku frekvencu. Frekvencija genotipa DD (27 %) je veća kod individua bez dijabetesa. nego kod individua sa dijabetesom (22.22%). Dobijeni rezultati nisu u saglasnosti sa rezultatima mnogih ranijih studijja. Međutim, skorašnji rezultati dobijeni u različitim etničkim grupama su slični našim rezultatima koji ne podržavaju da je I/D polimorfizam udružen sa tipom-2 diabetesa.

 

Autor za kontakt: Rajesh K. patel, Sandor Animal Biogenics Pvt Ltd., Hyderabad- 500034 India (present address), rkpatel46@yahoo.com

 

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1021-1028

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                                   DOI: 10.2298/GENSR1503021S

Originani naučni rad

 

 

 

 

VARIJANTE U GENIMA VDR I NRAMP1 KAO FAKTORI PREDISPOZICIJE ZA TUBERKULOZU U SRPSKOJ POPULACIJI

 

Vesna škodrić trifunović^1,2, Ivana buha^1,2, Dragana jovanović^1,2, Violeta vučinić^1,2, Mihailo stjepanović^1,2, Vesna spasovski³, Marina andjelković³, Miša vreća³, Anita skakić³, Vladimir gašić³ and Sonja pavlović³*

 

¹ Klinika za plućne bolesti, Klinički centar Serbije, Beograd, Srbija

² Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

³ Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

 

Tuberkuloza je granulomatozna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis (MTB). Trećina svetske populacije inficirana je MTB, te je stoga veoma značajno odrediti faktore koji dovode do individualne osetljivosti na ovaj bakterija. Obzirom da od ukupnog broja zaraženih osoba samo 5-10% razvije bolest, pretpostavlja se da u osnovi individualne osetljivosti leže genetički faktori. Veliki broj gena kandidata proučavan je u ovom kontekstu, a većina je vezana za funkcionisanje makrofaga, odnosno imunskog sistema. Predmet ovog istraživanja bio je da ispita genske varijente u genima VDR (FokI) i NRAMP1 (INT4, D543N, 3’UTR) u cilju povezivanja ovih genetičkih faktora sa predispozicijom za TB u srpskoj populaciji. Studija je obuhvatila 110 pacijenata obolelih od tuberkuloze i 67 zdravih kontrola. Plućna TB dijagnostifikovana je na osnovu kliničkih simptoma, radioloških nalaza i bakterioloških kriterijuma (pozitivan nalaz u kulturi/pozitivan razmaz sputuma). Genske varijante su detektovane koršćenjem metode PCR-RFLP i potvrđene metodom sekvenciranja po Sangeru. Naši rezultati su pokazali statistički značajnu razliku u distribuciji genotipa ff i varijantnog alela f u okviru genske varijante FokI VDR kod pacijentata u odnosu na kontrolnu grupu. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da nosioci genotipa ff imaju pet puta veći rizik za nastanak tuberkuloze od nosilaca genotipova FF i Ff u našoj populaciji. Analizom genskih varijanti gena NRAMP1 nisu pronađene statistički značajne razlike u distribuciji genotipova niti alela između ispitivanih grupa. Naši rezultati jasno ukazuju da je gen VDR važan faktor koji doprinosi osetljivosti na MTB, a time i razvoju TB u srpskoj populaciji.

                       

Autor za kontakt: Pavlovic Sonja, Laboratory for Molecular Biomedicine,Institute of Molecular Genetics and genetic Engineering, University of Belgrade,Vojvode Stepe 444a, 11010 Belgrade, Serbia,Fax: +381 11 3975 808,e-mail: sonya@sezampro.rs

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1029-1050
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

.

UDC 575.630

                                 DOI: 10.2298/GENSR1503029V

Originani naučni rad

 

 

 

BIOHEMIJSKA KARAKTERIZACIJA BAZIRANA NA SDS–PAGE ANALIZI KORELACIJE IZMEĐU OSOBINA GERMPLAZME MAKA

(Papaver somniferum L.)

 

Nidhi verma¹, *Sudhir shukla¹, Kusum yadav², Brij K mishra¹ i Anu rastogi¹

 

¹ Genetika i oplemenjivanje biljaka, nacionalni botanički istraživački Instiut, Lucknow-226001, U.P., India

² Odelenje za biohemiju, Univerzitet  Lucknow, Lucknow-226020, U.P., India

 

 

Izvod

Cilj ovih istraživanja je spiivanje genetičkog diverziteta među 124 linije germplazme, zasnovanog na  elektroforegramu rezervnihb proteina zrna i uspostavljanje korelacije između sadržaja alkaloida i rezervnih roteina zrna maka (Papaver somniferum L.). Dobijeno je 27 polipeptidnih traka molekulske težine od 6 do 205 kD. Indeks sličnosti je izračunat korišćenjem Jaccard’s indeksa sličnosti a analiza klastera preko UPGMA modela. Utvrđen je polimorfizam u tri različita regiona; visoke, srednje i male molekulske težine  čije trake težine 10.4, 20, 22, 24, 30, 32, 33, 49 i 205 kDa’s su bile zajedničke kod svih germplazmi ali su ostale trake pokazale varijabilnost. Sve su široko grupisane u 13 klastera zasnovanih na meetodi prosečne ukopčanosti. Ni jedna od osobina nije pkazala  značajne korelacije sa sadržajem proteina.Razlčiti profili proteina germplazme potvrđuju široku varijabilnost i diverzitet između ispitivanih germplazmi, što može dalje da se koristi u programima hibridizacije da bi se ostvarila maksimalna dobit.

.                                  

Autor za kontakt: S. Shukla, National Botanical Research Institute, Rana Pratap Marg, Lucknow-226001, U.P., India Tel: 91-522-2297936; Fax: 91-522-2205836; e-mail: s_shukla31@rediffmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1051-1062

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                          DOI: 10.2298/GENSR1503051C

Originani naučni rad

 

 

 

NOVI PODACI O GENETIČKOM DIVERZITETU KEČIGE (Acipenser ruthenus L.)

 U SREDNJEM I DONJEM TOKU DUNAVA, NA OSNOVU ANALIZE MITOHONDRIJALNE DNK

 

 

Gorčin cvijanović¹*, Tanja adnađević², Mirjana lenhardt², Saša marić³

¹ Institut za multidisciplinarna istraživanja, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

² Institut za biološka istraživanja ‘’Siniša Stanković’’, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

³ Institut za zoologiju, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

 

 

Izvod

Neki od najznačajnijih faktora koji utiču na ugroženost populacija kečige širom sveta su loše regulisano ribarstvo, zagađenje, gubitak i fragmentacija staništa. U srednjem i donjem toku Dunava ova vrsta predstavlja vrstu koja se privredno eksploatiše, dok je prisustvo prirodnih populacija u gornjem toku Dunava zavisno od programa poribljavanja. Cilj ovog istraživanja je prikaže raznovrsnost gena kečige u srednjem i donjem toku Dunava, kao i donjem toku Tise, kako bi se primenile efikasnije mere njihove zaštite. Analiza izuzetno varijabilnog fragmenta D-petlje mitohondrijalne DNK pokazala je da postoji pet novih haplotipova, uz osam haplotipova koji su ranije opisani a pronađeni na novim lokalitetima. Genska varijabilnost je skoro u potpunosti raspoređena na nivou jedinki, dok populaciona struktura nije detektovana. Negativne vrednosti testa neutralnosti ukazuju na skorašnje širenje populacija na nekim lokalitetima. Analiza protoka gena između srednjeg i donjeg toka Dunava ukazuje na intezivno kretanje jedinki između ovih oblasti, dok je na protok gena između populacija iz Tise i drugih delova Dunava primetan uticaj brane na Tisi. Naša istraživanja ukazuju na neophodnost pažljivog planiranja programa poribljavanja kečiga, kao i korišćenje demografskih podataka i statistika ulova ribe.

 

Autor za kontakt:  Gorčin cvijanović, Institute for Multidisciplinary Research, University of Belgrade, Kneza Višeslava 1a, 11000 Belgrade, Serbia, mitrandir@imsi.rs, tel. +381112078477, fax. +381113055289

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 2 (2015), str: 1063-1068

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                          DOI: 10.2298/GENSR1503063C

Originani naučni rad

 

 

IDENTIFIKACIJA MIKROSATELITSKIH MARKERA POVEZANIH SA TERMOTOLERANTNOSŠĆU U SVILENE BUBE ANALIZOM BULK SEGREGANT IU SILICO MAPPING

 

n. chandrakanth, s.m. moorthy^*, s.k. ashwath, k.m. ponnuvel¹,  s. nirmal kumar² and v. sivaprasad

 

1Genomics divizija, Seribiotech istraživačkoj laboratoriji, Bangalore (Karnataka), India
2 Centralna Sericultural istraživanje i obuku institut, Berhampore (West Bengal), India

 

 

Izvod

Rast i razvoj svilene bube, kao poikilotermnog insekta, je pod uticajem faktora sredine, posebno, temperature. U tropskim zemljama kao što su India, ima značajan uticaj na proizvodnju svili zbog preovlađujućih toplih klimatskih uslova. Prethodni pokušaji da se razviju  hibridi svilene bube tolerantni na visoke temperature tradicionalnim metodama uzgoja nisu dale željene rezultate. Otuda primena novih strategija, kao što su selekcija na osnovu markera (MAS), mogu biti najefikasniji za razvoj termo-tolerantne bivoltine svilene bube za održivu proizvodnju svile u Indiji. Cilj ove studije je da se identifikuju SSR markeri blisko povezani sa termotolerancijom svilene bube. 20 kukuljica su procenjeni na visokoj temperaturi (36°C), a na osnovu procenta ppljenja dva  (Nistari i Kambodža) i dva bivoltines (SK4C, BHR3) identifikovani su kao termo-tolerantni i jedan bivoltine (CSR2) je identifikovan kao osetljiva rasa. Od 85 SSR markera samo 11 markera(12.9%) je pokazala jasan polimorfizm između termo-tolerantni i osetljivim rasa. Dalje, segregant analiza (BSA) je izvedena korišćenjem 11 polimorfnih SSR prajmera, upoređivanjem SSR profila od tolerantnog (Nistari) i osetljivih (CSR2) roditelja, njihove F₁ i F_2. Samo pet markera generišu jasne razlike Rezultati dobijeni analizom BSA su dodatno potvrđeni genotipizacijom sa 5 SSR markera koristeći 140 individualno F₂ potomstvo. Od 5 markera, najviši koeficijent je pokazao S0816 ukazuje na visok stepen bliskosti između genotipova i fenotipa varijacija u F₂ populaciji. Osim toga mi smo takođe pokušali da lociramo gene blizu S0816 In siliko pristupom i ishod je da 3 gena su bliže sekvenci na B. mori genomu. BGIBMGA005249 gen je utvrđeno da se nalaze najbliže S0816 na udaljenosti od 14.8 KB. Međutim, dalja istraživanja su potrebna da s eodredi odnos između termotolerantnosti i funkcionalne uloge identifikovanih gena tako da identifikovani markeri mogu da se koristiti za razvoj termo-tolerantne svilene bube kroz MAS.

 

Autor za kontakt: S.M. Moorthy,Silkworm Breeding and Molecular biology Laboratory, Silkworm Crop Improvement Division,Central Sericultural Research and Training Institute, Srirampura, Manandavadi Road, Mysore 570008, Karnataka, India, Phone: +91-9481821244,Fax: +91-821-2362845,e-mail: moorthysm68@gmail.com

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str:1079-1090
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575:630

                          DOI: 10.2298/GENSR1503079L

Originani naučni rad

 

 

VARIJABILNOST KLIJAVACA provenijencija DUGLAZIJE INTRODUKOVANIH iz Kanade

 

Vera lavadinović ¹, Vukan lavadinović ², Ilija djordjević¹.

 

 1- Institutza šumarstvo, Bograd

2- Šumarksai fakultet, Bolgrad

 

 

Izvod

Jedan od metoda ispitivanja gen-ekološke distance transfera semena introdukovanih vsrta je putem provenijeničnog testa. Transfer semena introdukovanih vrsta nosi sa sobom rizika da li će  vrsta u novim stanišnim uslovima potvrditi svoju produktivnost kao i u prirodnim populacijama porekla semena, tj svoju genetičku stabilnost u ekološkoj interakciji. Transfer semena introdukovanih vrsta podrazumeva testiranje svih karakteritika duglazije. U radu je ispitivana zavisnost dužine klijavaca duglazije, poreklom iz Kanade, različitih provenijencija od geografskih karakteristika porekla semena. Za analizu podataka korišćen je metod analize varijanse i metod regresione i korelacione analize. Zaključeno je da je statistički značajan uticaj geografske širine na dužinu klijavaca provenijencije, dok je nešto manji uticaj nadmorske visine a najmanji uticaj geografske dužine, odnosno da se uticaji geografskih karakteristika provenijencija ispoljavaju i kod ispitivanja semena u laboratorijskim uslovima. U programu introdukcije duglazije, ovo svojsvo, treba uzeti u obzir pri izboru najperspektivnijih genotipova provenijencija poreklom iz Kanade. 

                                                          

Autor za kontakt: Vera Lavadinović, Institute of Forestry, Kneza Višeslava 3, Belgrade, 11030, Serbia. Phone: + 381-11-355-33-55. Email: veralava@eunet.rs

 

Povratak na sadržaj

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1091-1098

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                          DOI: 10.2298/GENSR1503091D

Originani naučni rad

 

 

PROMENE EKSPRESIJE AUOTFAG – GENA ERDOSTEINOM U HIPOKAMPUSU

 

Recep dokuyucu^1,2,*, Bulent gogebakan², Cengiz cevik³

 

¹ Odlenje medicinske fiziologije, Medicinska škola, Mustafa Kemal Universitet, Hatay, Turska

² Odelenje molekularne biohemije i genetike, Medicinska škola ,Mustafa Kemal Univerzitet, Hatay, Turska

³ Odelenje medicinske biologije, Medicinska škola, Mustafa Kemal Univerzitet, Hatay, Turska

⁴  Odelenje Otorinolaringologije, Medicinska škola, Mustafa Kemal Univerzitet, Hatay, Turska

 

Izvod

U ispitivanjima pacovi su izloženi tretmanu oksimetazolin hidrohlorida i uspostavljen je medikamentozni model lečenja rinitisa (RM). Nivoi ekspresije autofag gena su determinisani posle primene antioksidansa Erdosteina (ED). Pacovi su podeljeni u tri grupe: Grupa br. 1 – kontrolna grupa, Grupa 2 (RM) i grupa 3 (RM+ED). Pacovi u grupi br.2   (RM) i u grupi br. 3 (RM+ED) su bili tretirani 0.05% oxymetazoline sprejom u nosnim kanalima tri puta dnevno u toku 8 nedelja. Posle determinacije RM kod pacova grupa 2 je ubijena. Pacovi u grupi tretiranoj erdosteinom (ED+RM) je primila 10 mg ED suspenzije. Posle tretmana od sedam dana pacovi su takođe ubijeni. Tkivo hipokampusa je uzeto od pacova svih grupa i vršeno je merenje ekspresije autofag gena. U grupi lečenoj od rinitisa, ekspresija Atg5, Atg7 i Atg10 gena je bila redukovana u levoj strani hipokampusa u poređenju sa kontrolnom grupom (p=0.01, p>0.05, p=0.01). Tretmanom erdosteinom izvršena je restoracija mRNK ekspresije autofag gena. U desnom hipokampusu lečenih pacova ekspresija Atg5 i Atg10 gena je bila smanjena u poređenju sa kontrolnom grupom (p>0.05 i p<0.05). Ekspresija BECN1 i ULK gena je bila redukovana u levom kampusu lečenih pacova. Tretmanom erdosteinom izvršeno je obnavljanje ekspresije tih gena (p=0.03 I, p=0.03). Pore toga u desnom hipokampusu primenom erdosteina je izvršena restoracija ekspresije ULK gena (p=0.01).

Ovo su prvi objavljeni rezultati koji su potvrdili ekspresiju autofag gena u lečenju rinitisa kod pacova, kao i o promenama dobijenim posle primene erdosteina.

 

Autor za kontakt: Recep Dokuyucu, Assist. Prof. Dr., Department of Medical Physiology, Mustafa Kemal University, 31100, Hatay, Turkey,E-mail: drecepfatih@gmail.com, Phone: +90 555 267 0267,Fax: +90 326 224556

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1099-1110

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575:630

                         DOI: 10.2298/GENSR1503099M

Originani naučni rad

 

 

UTICAJ GENOTIPA PARADAJZA NA SADRŽAJ FENOLNIH JEDINJENJA I ANTIOKSIDATIVNU AKTIVOST KAO REAKCIJA PREMA PROUZROKOVAČU CRNE PEGAVOSTI

 

Slađana medić-pap¹, Dejan prvulović², Ana takač², Slobodan vlajić^2*, Dario danojević¹,

Adam takač¹, Stevan maširević²

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Srbija

 

Izvod

 

Crna pegavost čiji je prouzrokovač Alternaria solani, spada u najčešće i najdestruktivnije bolesti paradajza. Cilj ovog rada je bio da se utvrde razlike u reakciji deset genotipova paradajza (kolekcija Instituta za ratarstvo i povrtarstvo) prema crnoj pegavosti u uslovima prirodne infekcije. Ispitivani genotipovi su pokazali značajne razlike u pojavi oboljenja na listu. Intenzitet zaraženosti plodova nije se značajno razlikovao među testiranim genotipovima. Međutim, biohemijskom analizom plodova utvrđene su značajne razlike u sadržaju ukupnih fenola, tanina, flavonoida i antioksidativnoj aktivosti. Na razlike u sadržaju sekundarnih metabolita u antioksidativnoj aktivnosti uticali su genotip, zaraženost plodova i interakcija ova dva faktora. Značajne razlike između zdravih i zaraženih plodova u svim ispitivanim parametrima zabeleženi su kod genotipova Beefsteak, Aniko, Robura. Na osnovu dobijenih rezultata, sadržaj sekundarnih metabolita može se koristiti kao jedan od parametara u oceni otpornosti genotipova paradajza prema crnoj pegavosti.

 

Autor za kontakt: Slađana Medić-Pap, Institute of field and vegetable crops, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Serbia phone +381 21 4898 352 e-mail: sladjana.medicpap@nsseme.com, ** PhD grant student of Ministry of education science and technological development

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str:1111-1122

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                          DOI: 10.2298/GENSR1503111H

Originani naučni rad

 

 

GENETIČKA STRUKTURA GAJENOG LANA (Linum usitatissimum L.) NA BAZI RETROTRANSPOZON – ZASNOVANIH MARKERA

 

Hadi habibollahi¹, Zahra noormohammadi¹, Masoud sheidai², Farah farahani³

 

¹ Odelenje za biologiju, nauku i istraživanje, Islamik zad Univerzitet, Teheran, Iran

² Fakultet bioloških nauka, Shahid Beheshti Univerzitet, Teheran, Iran
³ Odelenje za mikrobiologiju,islamik  Аzad Univerzitet, Qom, Iran

 

Izvod

 

U ispitivanju genetičkog diverziteta unutar i između populacija lana korišćeno je šest inter – retrotranspozon (IRAP) markera i 15 kombinovanih IRAP markera Ispitivano je 30 slučajno odabranih biljaka u tri populacije na različitim lokacijama. AMOVA testom su dobijene značajne genetičke razlike (PhiPT = 0.40, P = 0.010) između ispitivanih populacija. Utvrđeno je da 40 % ukupne genetičke varijabilnosti otpada na varijabilnost unutar populacija, a 60 % se odnosi na razliku između populacija. Gst (0.78, P = 0.001), Hedrick, standardizovan indeks fiksacije (G'st = 0.83, P = 0.001), potvrđuje da su ispitivane populacije genetički različite. Dobijeni rezultati su pokazali da, iako se genetički jako razlikuju, u ispitivanim populacijama postoje isti aleli. Koristeći LFMM analizu identifikovani su adaptivni IRAP lokusi koji nisu prisutni u svim populacijama. Dobijeni podaci mogu da se koriste u programima oplemenjivanja i hibridizacije lana.

 

Autor za kontakt: Hadi habibollah, Department of Biology, Science and Research Branch, Islamic Azad University, Tehran, Iran, Email: marjannm@yahoo.com , z-nouri@srbiau.ac.ir, Phone No: +982144865939, Fax No: +982144865939

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1123-1130

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                         DOI: 10.2298/GENSR1503123M

Originani naučni rad

 

 

PRIMENA CITOGENETIČKIH ANALIZA I RAPD MARKERA ANALIZA DNA MICROSATELLITA ZA  GENETIČKU DIFFERENCIJACIJU PARADAJZA

 

Elizabeta miskoska - milevska¹, Zoran T. popovski ¹,

Blagica dimitrievska¹, Katerina bandzo²

 

UniverzitetSs.”Ćirilo i Metodije“ u Skoplju

¹Poljoprivredni fakultet – Skolpje, Makedonija

            ²Poljoprivrendi Institut – Skoplje, Makedonija

 

Izvod

Najčešče korišćen metod za određivanje genetičke raznovrsnosti među populacijama je test genetičke diferencijacije. Cilj ovog istraživanja je bio ispitivanje primenljivosti osam DNK mikrosatelitskih lokusa (LECH13, LE21085, LEMDDNa, LEEF1Aa, LELEUZIP, LE20592, TMS9 i LE2A11) za genetičke diferencijacije šest morfološki različitih varieteta paradajza (var. grandifolium iz subsp. cultum; var. cerasiforme - crven i žut, var. pruniforme i var. pyriforme iz subsp. subspontaneum; i var. racemigerum iz subsp. spontaneum).  Fragment analiza je izvedena koriščenjem Applied Biosystems DNA analyzer (ABI 3130) i GeneMapper® softverskog programa. Podaci su analizirani korišćenjem specifičnog programa Power Marker Software. Prosečan broj utvrđenih alela bio je 3.625. Takođe, prosečna PIC vrednost za svih osam mikrosatelitskih lokusa bila je 0,3571. Dobijeni podaci iz testa za genetičku diferencijaciju ispitivanih varieteta paradajza pokazali su malu diferencijaciju za lokus LELEUZIP (- 0,0009), umerenu diferencijaciju za lokus LECH13 (0.0896), lokus LEMDDNa (0,0896) i lokus LE21085 (0,0551) i veliku diferencijaciju za lokus LE2A11 (0.7633), lokus LEEF1Aa (0.6167), lokus TMS9 (0,4967) i lokus LE20592 (0,4263). Kod ispitivanih varijeteta paradajza, lokus LE21085 (0,0297), lokus LECH13 (0,0256) i lokus LELEUZIP (0,0005) su pokazali malu diferencijaciju, lokus LEMDDNa (0,1333) je pokazao umerenu diferencijaciju, dok lokus TMS9 (0,5929), lokus LEEF1Aa (0,5006), lokus LE2A11 (0,4013) i lokus LE20592 (0.2606) su pokazali veliku diferencijaciju. Na osnovu dobijenih rezultata, ovi mikrosatelitski lokusi mogu se koristiti u daljim proučavanjima populacione genetike kod paradajza.

 

Autor za kontakt: Elizabeta Miskoska – Milevska, University Ss.”Cyril and Methodius”, Faculty of Agricultural Sciences and Food, Blvd. Edvard Kardelj bb. 1000 Skopje, R. Of Macedonia, Phone: +38923255161, Fax: +38923134310, e-mail: miskoska@yahoo.com

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str: 1131-1148

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                         DOI: 10.2298/GENSR1503131A

Originani naučni rad

 

 

PRIMENA CITOGENETIČKIH ANALIZA I RAPD MARKERA

U ODREĐIVANJU GENETSKE VARIJACIJE ČETIRI VRSTE UKRASNIH RIBA PORODICE Poecilidae (Red: Cyprinodontiform)

                                                       

ABU-ALMAATY, A. H.¹; Mary WELSON ZEKRY²and Yaseen A. ESSA²

 

¹Odsek za zoologiju, Fakultet za nauku, Port Said Univerzitet, Egipat.

²Odsek za zoologiju, Fakultet za nauku, Suec Univerzitet, Egipat

Iran

²   Odelenje  RDCC, medicinski fakultet, Tabriz Univerzitet Medicinskih nauka, Tabriz, Iran

³   Odelenje opšte hirurgije, medicinska škola, Tabriz Univerzitet medicinskih nauka, Tabriz, Iran

³  Istraživački centar za hematologiju i onkologiju, Tabriz Univerzitet medicinskih nauka, Tabriz, Iran

 

Izvod

Kariološka i molekularna analiza, kao i međusobni genetski odnosi četiri slatkovodne vrste riba, familije Poecilidae, bile su predmet proučavanja u ovom radu.  Vrste Xiphophorus maculates i Xiphophorus hellerii imaju isti diploidan broj hromozoma 2n=48, ali se razlikuju njihovi kariotipi. Poecilia sphenops i Poecilia reticulata imaju isti diploidan broj hromozoma 2n=46 i takođe isti kariotip. Devet RAPD prajmera sa monomorfnim trakama, korišćeno je za konstrukciju dendrugrama i matrice sličnosti. Ukupno je dobijeno 65 traka, od toga 39 monomorfnih. Sličnost ispitivanih uzoraka je varirala od 21% do 38%. Visok nivo sličnosti je dobijen između Xiphophorus maculates i Xiphophorus hellerii. (38%), dok je nizak nivo sličnosti (21%) dobijen između vrsta Xiphophorus hellerii and Poecilia reticulate.RAPD analiza je potvrdila da se ispitivane vrste genetički razlikuju. Dobijeni citogenetski rezultati mogu biti primenjeni u daljim istraživanjima u oblasti citotaksonomije I evolutivnih odnosa riba.

 

Autor za kontakt: Ali Hussein Abu -Almaaty, PhD., Biotechnology Program, Department of Zoology, Faculty of Science, Port Said University, Port Said, 42521, Egypt,Tel:  00201093041699, E-mail: ali_zoology_2010@yahoo.com

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 3 (2015), str:1149-1164

© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun

Srbija

 

 

UDC 575

                         DOI: 10.2298/GENSR1503149M

                                              Originani naučni rad

 

 

AGROBACTERIUM-POSREDOVANA TRANSFORMACIJA UKRASNIH BILJNIH VRSTA: PREGLED

 

Snežana milošević*, Aleksandar cingel, Angelina subotić

 

Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu, Beograd

 

Izvod

Uvođenje korisnih osobina u komercijalne ukrasne biljke primenom tehnika genetičkog inžinjeringa je moćno oruđe savremene biotehnologije. Ipak ove tehnike imaju ograničenu primenu u hortikulturi, posebno u cvećarstvu. Promena boje, građe ili mirisa cvetova, kao i poboljšanje tolerantnosti/rezistentnosti biljaka na abioički i biotički stres primenom tehnika genetičke transformacije je još uvek u povoju. Ovaj pregled je fokusiran na primenu Agrobacterium-posredovane transformacije, glavnog pristupa genetičkog inženjeringa biljaka, u proizvodnji ukrasnih vrsta i uticaju koji je, na ovu oblast, imao do sada.

 

Autor za kontakt: Snežana Milošević,Institute for Biological Research, University of Belgrade,  Bul. despota Stefana 142, 11060 Belgrade, Serbia, tel: + 381 11 2078393, fax: + 381 11 2761433, e-mail: snezana@ibiss.bg.ac.rs

 

Povratak na sadržaj