GENETIKA, Vol. 47, broj 1 (2015)
Dragoslav MARINKOVIĆ
In memoriam prof dr Nikola Tucić (1946-2015)
Aleksandar MIKIĆ, Aleksandar MEDOVIĆ, Živko
JOVANOVIĆ, Nemanja STANISAVLJEVIĆ
BELEŠKA O NAJRANIJOJ RASPROSTRANjENOSTI,
GAJENJU I GENETIČKIM PROMENAMA UROVA (Vicia ervilia) U DREVNOJ EVROPI [Izvod] [Rad]
Hasan PINAR, Sezai ERCISLI, Mustafa UNLU, Mustafa BIRCAN, Aydın UZUN, Davut KELES, Filiz BAYSAL, Halit Seyfettin ATLI, Kadir Ugurtan YILMAZ
DETERMINACIJA GENETIČKE UDALJENOSTI MEĐU NEKIM GENOTIPOVIMA BADEMA [Izvod] [Rad]
Radica DJEDOVIĆ, Vladan BOGDANOVIĆ, Predrag PERIŠIĆ, Dragan STANOJEVIĆ, Jelena POPOVIĆ, Muhamed BRKA
POVEZANOST GENETSKOG POLIMORFIZMA Κ- KAZEINA I KVANTITATIVNIH OSOBINA MLEČNOSTI RASA I MELEZA GOVEDA U SRBIJI [Izvod] [Rad]
Aleksandar MARKOVSKI i Lenče VELKOSKA-MARKOVSKA
ISPITIVANJE MORFOMETRIČKIH KARAKTERISTIKA PLODOVA TIPOVA KINESKE URME (Zizyphus jujuba MILL.) U R. MAKEDINIJI [Izvod] [Rad]
Azra SKENDER, Tea AJDINOVIĆ, Dinko BEĆIRSPAHIĆ
KOMPARACIJA FENOTIPSKIH ODLIKA AKTUELNIH SORTI I SAMONIKLIH VRSTA IZ RODA Fragaria [Izvod] [Rad]
Dragana Ignjatovic-Micic, Danijela Ristic, Vojka Babic, Violeta Andjelkovic, Jelena Vancetovic
JEDNOSTAVNA SSR METODA ZA UTVRĐIVANJE GENETIČKOG DIVRZITETA LOKALNIH POPULACIJA [Izvod] [Rad]
Ramanuj MAURYA, Umesh KUMAR , Ratna KATIYAR Hemant KUMAR YADAV
ANALIZA KOEFICIJENTA KORELACIJE I PATH KOEFICIJENTA KOD Jatropha curcas L. [Izvod] [Rad]
Snežana MILOŠEVIĆ, Milena LOJIĆ, Dragana ANTONIĆ, Aleksandar CINGEL, Angelina SUBOTIĆ
PROMENE ANTIOKSIDATIVNIH ENZIMA U IZDANCIMA Impatiens walleriana L. KAO ODGOVOR NA GENETIČKU TRANSFORMACIJU [Izvod] [Rad]
Umakanta SARKER , Tofazzal ISLAM , Golam RABBANI i Shinia OBA
GENOTIPSKA VARIJABILNOST U SASTAVU ANTIOKSIDANT VITAMINA I MINERALA U POVRĆU ŠTIRA [Izvod] [Rad]
Milan BRANKOV, Milena SIMIĆ, Vesna DRAGIČEVIĆ, Sava VRBNIČANIN, Igor SPASOJEVIĆ
TOLERANTNOST LINIJA KUKURUZA PREMA HERBICIDIMA ZAVISI OD GENOTIPA
Ezatollah FARSHADFARi Reza AMIRI
GENETIČKA ANALIZA FIZIOLOŠKIH INDICATORA TOLERANTNOSTI NA SUŠU PŠENICE KORIŠĆENJEM DIALELNOG UKRŠTANJA[Izvod] [Rad]
Ana MILOŠEVIĆ ĐERIĆ, Susanne MÜLLER i Hans Urlich SCHAIRER
INAKTIVACIJA Stigmatella aurantiaca csgA GENA ONEMOGUĆAVA RITMIČKO KRETANJE [Izvod] [Rad]
Jegor MILADINOVIĆ, Miloš VIDIĆ, Vuk ĐORĐEVIĆ i Svetlana BALEŠEVIĆ-TUBIĆ
NOVI PRAVCI U OPLEMENJIVANJU BILAJAKA –PREMER SOJE [Izvod] [Rad]
Hongxu LONG, Xiaofeng TAN, Fangfang YAN, Lin ZHANG, Ze LI, Heping CAO
MOLEKULARNO KLONIRANJE I EKSPRESIJA PROFILA GENA KOJI KONTROLIŠE β-KETOACIL-ACP SYNTAZE KOD TUNG DRVETA (Vernicia fordii Hemsl.) [Izvod] [Rad]
Maryam Rezazadeh, Nasim Sohrabifar, Hossein JAFARI, Mojtaba MOHADDES ARDABILI i Jalal Gharesouran
ISPITIVANJA ASOCIJACIJE POLIMORFIZMA GENA Calpain10 I TCF7L2 SA TIPOM 2 Diabetes mellitus [Izvod] [Rad]
Valentina SEMENČENKO, Milica RADOSAVLJEVIĆ, Ljiljana MOJOVIĆ, Dušanka TERZIĆ, Goran TODOROVIĆ, Marija MILAŠINOVIĆ-ŠEREMEŠIĆ
GENETIČKA OSNOVA PRIMENE ZRNA KUKURUZA KAO VREDNE OBNOVLJIVE SIROVINE ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA [Izvod] [Rad]
Gengrui ZHU, Shunli WANG, Shoumin ZHEN, Xixi SHEN,Slaven PRODANOVIĆ, Yueming YAN
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I FILOGENETSKA ANALIZA NEOBIČNIH X-TIP HMW GLUTENINSKIH PODJEDINICA IZ 1SL GENOMA AEGILOPS LONGISSIMA
Zorica ŠARAC, Jelena M. ALEKSIĆ, Tanja DODOŠ, Nemanja RAJČEVIĆ, Srdjan BOJOVIĆ, Petar D. MARIN
INTER-SPECIJSKA AMPLIFIKACIJA NUKELARNIH EST-MIKROSATELITA RAZVIJENIH ZA DRUGE VRSTE BOROVA KOD Pinus nigra [Izvod] [Rad]
Srbislav DENČIĆ, Ron DePAUW, Vojislava MOMČILOVIĆ i Ankica KONDIĆ-ŠPIKA
EFIKASNOST RAZLIČITIH MARKER SISTEMA U OCENI DISTINKTNOSTI IZMEĐU SESTRINSKIH LINIJA PŠENICE [Izvod] [Rad]
Ivica BUHINIČEK, Mirko JUKIĆ, Hrvoje ŠARČEVIĆ, Jerko GUNJAČA, Zdravko KOZIĆ, Antun VRAGOLOVIĆ, Ivan ŽIVKOVIĆ, Branko PALAVERŠIĆ, Ivan PEJIĆ, Miroslav BUKAN
PROMENE U GENETIČKOM DIVERZITETU INBRED LINIJA KUKURUZA TOKOM ČETIRI DECENIJE OPLEMENJIVANJA U BC INSTITUTUTU NA OSNOVU SSR MARKERA [Izvod] [Rad]
Gordana DANILOVIĆ, Filis MORINA, Zlatko SATOVIC, Ljiljana PROKIĆ, Dejana PANKOVIĆ
GENETIČKA VARIJABILNOST POPULACIJA IZ RODA Verbascum SA LOKALITETA ZAGAĐENIH I NEZAGAĐENIH METALIMA[Izvod] [Rad]
Ezzat KARAMI, Reza TALEBI, Mehrab KHARKESH, Abbas SAIDI
MAPA UKOPČANOSTI GENA KOD LEBLEBIJE (Cicer arietinum L.) ZASNOVANA NA POPULACIJI DOBIJENOJ UKRŠTANJEM ILC3279×ILC588: LOKACIJA GENA KOJI KONTROLIŠU VREME CVETANJA, VELIČINU SEMENA, VELIČINU I VISINU BILJKE
Farnaz Goodarzi, Abbas Hassani, Reza Darvishzadeh , Hamid Hatami Maleki
GENETIČKA VARIJABILNOST I ASOCIJACIJA SVOJSTAVA KOD RICINUSA (Ricinus communis L.) [Izvod] [Rad]
Andrijana ANDRIĆ, Nataša KOČIŠ TUBIĆ, Milica RAT, Dragana OBREHT VIDAKOVIĆ
Diverzitet i genetička struktura populacija Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) - evaluacija primenom RAPD-PCR markera [Izvod] [Rad]
Ahmad DADASHPOUR, Moazzam HASSANPOUR ASIL, Reza HOJJAT-ANSARI, Behrooz ALINAGHIPOUR, Yousef HAMIDOGHLI
UTICAJ TIPA REZIDBE NA GUBITAKA PRINOSA KOD DVA KLONA ČAJA [Izvod] [Rad]
Jovan PAVLOV, Nenad DELIĆ, Ksenija MARKOVIĆ, Miloš CREVAR, Zoran ČAMDŽIJA, Milan STEVANOVIĆ
ANALIZA PUTANJE MORFOLOŠKIH OSOBINA KUKURUZA (Zea mays L.) [Izvod] [Rad]
Irena VRECAR, Aleš MAVER, Zvezdan PIRTOŠEK, Dejan GEORGIEV, Zalika KLEMENC KETIŠ, Borut Peterlin
DOPRINOS PORODIČNE ISTORIJE U PREDIKCIJI RIZIKA PARKINSONOVE BOLESTI: DODATNI DOPRINOS POVEZANIH POREMEĆAJA [Izvod] [Rad]
Marija RAJIČIĆ, Tanja ADNAĐEVIĆ, Gorana STAMENKOVIĆ, Jelena BLAGOJEVIĆ, Mladen VUJOŠEVIĆ
PROVERA PRISUSTVA DVA GENA NA B HROMOZOMIMA KOD ŽUTOGRLOG MIŠA, Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia) [Izvod] [Rad]
Imen REKIK, Noureddine DRIRA, C. Douglas GRUBB, Amine ELLEUCH
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I EVOLUCIONA ISPITIVANJA SERK LIKE GENA INDUKOVANIH U TOKU TRANSKRIPCIJE U TOKU SOMATSKE EMBRIOGENEZE kod Phoenix Dactylifera L v Deglet [Izvod] [Rad]
Jelena MALETIĆ, Ninoslav DJELIĆ, Milena RADAKOVIĆ, Milan MALETIĆ, Nada LAKIĆ, Vladimir KUKOLJ, Nevenka ALEKSIĆ, Marko ANDJELKOVIĆ i Zoran STANIMIROVIĆ
PROCENA OŠTEĆENJA DNK U LIMFOCITIMA PACOVA POD DEJSTVOM TULATROMICINA IN VITRO [Izvod] [Rad]
Kalidas PATI, Anilabh Das MUNSHI ITusar Kanti BEHERA
ISPITIVANJA NASLEĐIVANJA GINECIUMA KOD KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) KORIŠĆENJEM GENOTIPA GBS-1 KAO ŽENSKOG RODITELJA [Izvod] [Rad]
Jakub Jan SKORUPSKI
70 GODINA ISTRAŽIVANJA GENETIKE AMERIČKE VIDRICE (Neovison vison SCHREB., 1777) – U KOJOJ SMO SADA FAZI? [Izvod] [Rad]
Korekcija:
Vimaladev M, .B. Kalaavathi (2014): A microarray gene expression data classification using hybrid back propagation neural network, Genetika vol46, No3, 1013-1026 [Correction]
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47 broj 1 (2015), str: 1-11
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Pregledni rad
BELEŠKA O NAJRANIJOJ RASPROSTRANJENOSTI,
GAJENJU I GENETIČKIM PROMENAMA UROVA (Vicia ervilia) U DREVNOJ EVROPI
Aleksandar MIKIĆ1*, Aleksandar MEDOVIĆ2, Živko JOVANOVIĆ3,
Nemanja STANISAVLJEVIĆ3
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
2Muzej Vojvodine, Novi Sad
3Univerzitet u Beogradu, Institut za molekularnu genetiku i
genetičko inženjerstvo, Beograd
Izvod
Urov (Vicia ervilia (L.) Willd.) bio je deo svakodnevne ishrane neandertalskog čoveka u Evroaziji, kao i savremenog čoveka u zajednicama lovaca i sakupljača krajem poslednjeg ledenog doba. Glavni kriterijumi za određivanje odomaćivanja urova i ostalih drevnih zrnenih mahunarki su nepucajuće mahune, krupnije seme i glatka semenjača. Semena urova pronađena su među najstarijim ostacima gajenih biljaka na lokalitetu Tel El-Kerh, u Siriji, iz 10 milenijuma pre današnjice. Zajedno sa žitaricama, graškom i sočivom, urov je neraskidivo povezan s početkom tzv. poljoprivredne revolucije Starog sveta. uriv je u Evropu u njenim jugoistočnim oblastima i napredovao u unutrašnjost uz Dunav. Njegovo rasprostiranje bilo je brzo, pošto postojeći dokazi ukazuju na prisustvo na međusobno udaljenim mestima u slično doba. Nedavno, ostvaren je prvi uspeh u izdvajanju drevne DNK iz ugljenisanih semena urova. Jezička svedočanstva potvrđuju činjenicu da je većina evroazijskih naroda posedovala svoje sopstvene reči za urov, što podrazumeva da se gajio pre raslojavanja njihovih prajezika.
Autor za kontakt: Aleksandar Mikić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija, (tel) +381214898376 i +381648706059, (fax) +381214898377, (e-mail) aleksandar.mikic@ifvcns.ns.ac.rs, aleksandar.mikich@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1(2015), str: 13 -22
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originalni naučni rad
DETERMINACIJA GENETIČKE UDALJENOSTI MEĐU NEKIM GENOTIPOVIMA BADEMA
Hasan PINAR1, Sezai ERCISLI2, Mustafa UNLU1, Mustafa BIRCAN1, Aydın UZUN3, Davut KELES1, Filiz BAYSAL1, Halit Seyfettin ATLI4, Kadir Ugurtan YILMAZ3
1Alata Istraživačka stanica za hortikulturu – Erdemli, Mersin, Turska
2Ataturk Univerzitet, Odelenje za hortikulturu - Erzurum, Turska
3 Erciyes Univerzitet, Odelenje za hortikulturu - Kayseri, Turska
4 Siirt Univerzitet, Odelenje za hortikulturu-S iirt, Turska
Izvod
Ova ispitivanja su vršena korišćenjem 13 RAPD i 4 ISSR markera u utvrđivanju genetičkog odnosa među 95 genotipova (26 stranih sorata i 69 nacionalnih sorata i selekcija. Ispitivani uzorci su u Repozitorijumu germplazme badema u Gaziantepu, Turska. Korišćenjem molekularnih, RAPD i ISSR markera, utvrđene su razlike sorata i selekcija badema na različitim nivoima. 17 RAPD i ISSR marker su dali ukupno 73 alela od kojih su 51 polimorfni. Prosečan ISSR marker polimorfizam je bio viši (88%) u poređenju sa RAPD markerima (74%). Rezultai ukazuju na značajnu genetičku divergentnost badema u Turskoj.
Autor za kontakt: Sezai Ercisli, Ataturk Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, Odeljenje za hortikulturu, 25240 Erzurum-Turska, Tel: 090 4422312599, Fax: 090 4422360958, e-mail: sercisli@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 23- 32
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
POVEZANOST GENETSKOG POLIMORFIZMA Κ- KAZEINA I KVANTITATIVNIH OSOBINA MLEČNOSTI RASA I MELEZA GOVEDA U SRBIJI
Radica DJEDOVIĆ1*, Vladan BOGDANOVIĆ1, Predrag PERIŠIĆ1, Dragan STANOJEVIĆ1, Jelena POPOVIĆ2, Muhamed BRKA3
1Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, Zemun
2Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd, Srbija
3Univerzitet u Sarajevu, Poljoprivredno-prehrambeni fakultet, Institut za zootehniku, Sarajevo, BIH
Izvod
Kvalitet i prinos mleka kao i proizvoda od mleka direktno zavisi od njegovog proteinskog sastava. Geni proteina mleka predstavljaju strukturne lokuse, koji su funkcionalno povezani sa proizvodnjom mleka. U selekciji goveda poseban značaj ima varijabilnost kapa kazeina (κ-CN) kao jednog od četiri kazeinske belančevine mleka. Genotipovi 21 krava simentalske rase, 20 krava meleza dobijenih ukrštanjem simentalca sa crvenim holštajnom i 25 krava autohtone rase buše su određene za kapa kazeina pomoću PCR-RFLP analize. Genotipske frekvencije κ-CN za simentalsku rasu bile su: 42,8; 47,6 i 9,6 % za AA, AB i BB genotip, za meleze: 75,0; 25,0 i 0,0% i za individue buše: 41,7; 50,0 i 8,3 %, respektivno. Frekvencije alela A i B, za posmatrane rase procenjene na osnovu genotipske frekvencije, imale su vrednosti 0,667 i 0,333 za simentalsku rasu, za meleze 0,875 i 0,125 i 0,667 i 0,333 za goveda autohtone rase buša, respektivno. Za utvrđivanje fenotipske varijabilnosti prinosa mleka u standardnoj laktaciji, prinosa mlečne masti i sadržaja mlečne masti po genotipovima κ-CN unutar ispitivanih rasa korisćen je fiksni model koji je obuhvatao uticaj rase, laktacije po redu i efekta genotipa κ-CN (AA, AB i BB). Genotip κ-CN statistički značajno (p ≤0.05) je uticao na prinos mleka i visoko značajno (p ≤ 0.01) na prinos mlečne masti, ali nije statistički značajno (p > 0.05) uticao na sadržaj mlečne masti ispitivanih životinja.
Autor za kontakt: Radica Djedović, Univerzitet Beograd, Poljoprivredni fakultet, 11080 Zemun,Srbija, email:genrad@agrif.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 33 -43
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
ISPITIVANJE MORFOMETRIČKIH KARAKTERISTIKA PLODOVA TIPOVA KINESKE URME (Zizyphus jujuba MILL.) U R. MAKEDINIJI
Aleksandar MARKOVSKI1 i Lenče VELKOSKA-MARKOVSKA2
1 Poljoprivredni institut, Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij”, Skopje, Makedonija
2 Fakultet poljoprivrednih nauka i hrane, Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij”, Skopje, Makedonija
Izvod
U periodu 2002-2004, u oglednim zasadima Poljoprivrednog Instituta u Skoplju proučavan je 131 tip kineske urme kao potomstvo dobijeno od šest sorti kineske urme: Žu tao czao, Da baj czao, Kitajski 2A, Divlja Srednjoaziska forma, Ja czao i Vahshski 45-2. Seme sorata je dobijeno od stabala u početku pune rodnosti, starih 7-9 godina. Ispitivane su dimenzije i masa plodova. Utvrđeno je da sorta Kitajski 2A ima najveće plodove (13.1 g), a isto tako i njeno potomstvo u proseku ima najveće plodove (8,9 g), dok potomstvo sorte sa najmanjim plodovima među sortama - Da baj czao se karakteriše najsitnijim plodovima (6.3 g). To ukazuje na mogućnost postojanja materinskog efekta u nasleđivanju krupnoće plodova kod kineske urme. Tip 21/6 ima prosečno najveće plodove (22.2 g), dok za vrstu sa sitnim plodovima se karakterizuje tip 16/4 (1.8 g). Plodovi tipa 21/6 su veći nego plodovi najkrupnije sorte kineske urme introdukovane u R Makedoniji -Ta jan czao.
.
Autor za kontakt: Aleksandar Markovski, Poljoprivredni institut, “Ss. Cyril and Methodius” Univerzitet u Skoplju, 16-th Makedonske brigade 3A, 1000 Skoplje, Makedonija, Tel fax: +389 2 323 0910, email: maraleks@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj1(2015), str: 45 -52
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
KOMPARACIJA FENOTIPSKIH ODLIKA AKTUELNIH SORTI I SAMONIKLIH VRSTA IZ RODA Fragaria
Azra SKENDER1, Tea AJDINOVIĆ1, Dinko BEĆIRSPAHIĆ1
1Biotehnički fakultet Univerziteta u Bihaću, Bihać, Bosna i Hercegovina
Izvod
Cilj ovog istraživanja je upoređivanje glavnih pomoloških i antioksidativnih svojstava plodova koji su komparativno proučavani kod samonikle jagode (Fragaria vesca L.,) uzetih iz prirodnih staništa i komercijalno značajnih sorti koje se uzgajaju na području Unsko – sanskog kantona (Bosna i Hercegovina): Marmolada, Clery, Maya, Arosa i Elsanta. Takođe se želelo ukazati na potencijalnu superiornost samoniklih formi, na to koliko su one bogate u sadržaju vitamina C, fenola i antocijana, da bi bile razmotrene kao potencijalni izvor prirodnih antioksidanata. Rezultati analize sadržaja C vitamina i ukupnih fenola ploda ukazuju na to da šumska jagoda ima signifikantno veći sadržaj ovih antioksidativnih komponenti u odnosu na sve ispitivane komercijalne sorte. Sadržaj C vitamina u plodovima šumske jagode je bio 72 mg/100g a sadržaj fenola 94,8 mg/100g. Njihovim uključivanjem u oplemenjivačke programe može se obezbediti znatan potencijal za stvaranje sorti koje će posedovati bolji kvalitet ploda sa većim sadržajem antioksidativnih komponenata. Samonikla šumska jagoda, predstavlja značajan genetički potencijal od posebnog značaja za očuvanje i biološku raznovrsnost pojedinih oblasti kao i za selekciju i oplemenjivanje gajenih voćaka. Najviši sadržaj ukupnih antocijana ploda registrovan je kod sorte Marmolada (134,7mg/100g).
Autor za kontakt: Azra Skender, Biotehniki fakultet, Univerzitet Bihać, Luke Marjanovića bb, 77 000 Bihać, Bosna i Hercegovina. Telephone number: ++ 387 37 228 059; Fax number: ++ 387 37 228 059; e-mail: skenderharun@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj1(2015), str: 53-62
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
JEDNOSTAVNA SSR METODA ZA UTVRĐIVANJE GENETIČKOG DIVRZITETA LOKALNIH POPULACIJA
Dragana Ignjatovic-Micic*, Danijela Ristic, Vojka Babic, Violeta Andjelkovic,
Jelena Vancetovic
Institut za kukuruz Zemun Polje, Beograd, Srbija
Izvod
Institut za kukuruz Zemun Polje čuva i održava kolekciju od 2217 lokalnih populacija sakupljenih na teritoriji bivše Jugoslavije. Analizirana je genetička srodnost devet uzoraka tvrdunaca i devet uzoraka zubana različitog porekla iz šest agro-ekoloških grupa, pomoću fenotipskih i SSR markera. Jedan od ciljeva ovog rada je bio da se uspostavi pouzdan set SSR markera za brzu analizu diverziteta, korišćenjem poliakrilamidnih gelova i bojenja etidijum-bromidom. U analizi principalnih komponenti (PCA) prve tri komponente su iznosile 80.86% ukupne varijabilnosti i razdvojile su većinu populacija tvrdunaca od populacija zubana. Deset SSR prajmera je dalo ukupno 56 i 63 alela u populacijama tvrdunaca, odnosno zubana, sa malim stepenom pojeve stutter traka i visokom rezolucijom alela na gelu. Visoke prosečne PIC vrednosti (0.822) takođe podupiru informativnost i upotrebljivost korišćenih markera. Veća genetička varijabilnost je nađena kod tvrdunaca, kod kojih su genetičke distance bile u opsegu od 0.11 do 0.38, dok se kod zubana taj opseg kretao od 0.22 do 0.33. I fenotipski i molekularni markeri su razlikovali tvrdunce i zubane, ali nisu mogli da razlikuju agro-ekološke grupe. Izabrani SSR markeri su dali jasne, lake za čitanje trake i mogu da se koriste za pouzdano utvrđivanje alelnih frekvencija. Rezultati analize genetičkog diverziteta ukazuju na visok stepen adaptiranosti ovih lokalnih populacija na specifične uslove spoljne sredine i specifične namene, tako da mogu biti dobar izvor genetičke varijabilnosti.
Autor za kontakt: Dragana Ignjatovic-Micic, Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajica 1, Beograd, Srbija, tel: +381113756704, fax: +381113756707, e-mail: idragana@mrizp.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 63-70
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
ANALIZA KOEFICIJENTA KORELACIJE I PATH KOEFICIJENTA
KOD Jatropha curcas L.
Ramanuj MAURYA1, Umesh KUMAR1 , Ratna KATIYAR2 Hemant KUMAR YADAV1,3*
1 CSIR-Nacionalni botanički istraživački Institut, Rana Pratap Marg, Lucknow-226001, Indija
2 Odelenje za botaniku, Lucknow Univerzotet, Lucknow, Indija
3 Akademija naučnih i inovacionih istraživanja, (AcSIR), New Delhi, Indija
Izvod
Korelacije i path analiza 80 različitih genotipova J. curcas su pokazale da su težina semena/biljci značajno i pozitivno vezane za biljke sa ženskim cvetovima, biljke sa muškim cvetovima , broj semena/biljci, težinu ploda/biljci, i negativno vezane sa sadržajem ulja. Rezultati istraživanja pokazuju da selekcija J. curcas zasnovana na ovim osobinama ima prednosti u postizanju željenog cilja u oplemenjivanju.
Autor za kontakt: Hemant Kumar Yadav, Academija nauke i inovacija (AcSIR), New Delhi, Indija, Tel.: +91-522-2297938, Fax: +91-522-2205836,email: h.yadav@nbri.res.in;
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj1 (2015),
str: 71 -84
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
PROMENE ANTIOKSIDATIVNIH ENZIMA U IZDANCIMA Impatiens walleriana L.
KAO ODGOVOR NA GENETIČKU TRANSFORMACIJU
Snežana MILOŠEVIĆ*, Milena LOJIĆ, Dragana ANTONIĆ, Aleksandar CINGEL,
Angelina SUBOTIĆ
Institut za Biološka istraživanja, Univerzitet Beograd, Beograd, Srbija
Izvod
Izdanci Impatiens walleriana L. su inokulisani sa Agrobacterium rhizogenes A4M70GUS i praćen je efekat genetičke transformacije na akivnost katalaza (CAT), superoksid dismutaza (SOD) i peroksidaza (POX) u regionu povrede izdanka kao i u nepovređenim listovima 10, 24, 240 i 720 sati nakon infekcije. Promene u aktivnosti antioksidativnih enzima biljke u zavisnosti od vremena nakon infekcije ukazuju na dinamične procese koji se odigravaju tokom interakcije biljke i Agrobakterije, transformacije biljnih ćelija i formiranja “hairy roots” (transformisanih korenova). Pojava transformisanih korenova je uočena 10 dana nakon inokulacije i učestalost njihove indukcije iznosila je 100%. Između izabranih “hairy roots” linija postojale su značajne razlike u stopi rasta i uvećanju biomase, a za transformisanu liniju korenova koja je pokazivala najbolji rast zabeležen je trostruko veći porast biomase u odnosu na netransformisane korenove. PCR analizom je potvrđeno prisustvo uidA, rolB, rolC and rolD gena u svim analiziranim linijama transformisanih korenova I. walleriana L. dok je fragment amplifikacije rolA gena detektovan kod 83.3% transformisanih linija. Efikasni protokol transformacije I. walleriana L koji je opisan u ovom radu pruža mogućnost stvaranja kultura transformisanih korenova u cilju in vitro propagacije biljnih virusa.
Autor za kontakt: Snežana Milošević, Institut za Biološka istraživanja, Univerzitet Beograd, Bul. despota Stefana 142, 11060 Beograd, Srbija, tel: + 381 11 2078393, fax: + 381 11 2761433, e-mail: snezana@ibiss.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 85-96
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
GENOTIP VARIJABILNOST U SASTAVU ANTIOKSIDANT VITAMINA I MINERALA
U POVRĆU ŠTIRA
Umakanta SARKER1 , Tofazzal ISLAM2 , Golam RABBANI3 i Shinia OBA4
1Odeljenje za genetiku i oplemenjivanje ,
Poljoprivredni fakultet , Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Agricultural
Univerzitet, Gazipur - 1706, Bangladeš
2Odeljenje za biotehnologiju, Poljoprivrednog fakulteta, Bangabandhu
Sheikh Mujibur Rahman Agricultural Univerzitet, Gazipur - 1706, Bangladeš
3Odeljenje za hortikulturu, Poljoprivredni fakultet, Bangladeš
Agricultural Univezsitet, Mimensingh -2202 , Bangladeš
4Laboratorijaza ratarstvo, Fakultet primenjenih bioloških nauka,
Univerzitet Gifu , Gifu, Japan
Izvod
Vršena su ispitvanja 25 genotipova povrća štira (Amaranth) na sastav vitamina antioksidanata, minerala i varijabilnost ovih osobina. Povrće štir (Amaranth) je bogato gvožđem, cinkom, manganom, magnezijumom i kalijumom. Deset genotipova su imali najveći ( > 5 kg) prinos zelene mase (lista). Oplemenjivanje na visok sadržaj antioksidanata, vitamina i minerala može biti ekonomski korisno sa aspekta prinosa. Osam genotipova sa višim sadržajem vitamina, antioksidanata i minerala sa prinosom zelene mase lista ispod proseka može se koristiti kao roditelji donatori za introgresiju gena koji kontrolišu sadržaj vitamina i minerala u linijama sa nedostatkom ovih supstanci. Rezultati ispitivanja genetičkih parametara kao i utvrđivanje korelacija su pokazala da izbor na osnovu Fe, Mn askorbinske kiseline i broja listova po biljci može dovesti do povećanja prinosa sveže materije lista. Visok sadržaj antioksidanat ne utiče na smanjenje prinosa. Genotipovi AA19, AA10, AA3, AA24 i AA7 mogu biti odabrani kao izvor antioksidanata u oplemenjivanju povrća štira (Amaranth).
Autor za kontakt: Umakanta Sarker, Department za genetiku i oplemenjivnaje biljaka, Poljoprivredni fakultet, Bangabandhu Sheikh Mujibur Rahman Poljoprivredni Univerzitet, Gazipur-1706, Bangladeš E-mail: umakanta_sarker@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 97-106
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.633.15
Originani naučni rad
TOLERANTNOST LINIJA KUKURUZA PREMA HERBICIDIMA
ZAVISI OD GENOTIPA
Milan BRANKOV1, Milena SIMIĆ1, Vesna DRAGIČEVIĆ1, Sava VRBNIČANIN2,
Igor SPASOJEVIĆ1
1 Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija
2 Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija
Izvod
Primena herbicida u usevu linija kukuruza zahteva posebnu pažnju zbog veće osetljivosti u poređenju sa hibridnim kukuruzom. Cilj ovog rada je bio da se ispita i definiše osetljivost/tolerantnost pet inbred linija kukuruza, na osnovu promena sekundarnih metabolite (fenola, sulfhidrilnih grupa, fitina i neorganskog fosfora). Primenjeni su triketoni (mezotrion i topramezon) i sulfoniluree (rimsulfuron i foramsufuron). Linije koje pripadaju nezavisnoj heterotičnoj grupi, koje su osetljive prema herbicidima su imale značajne fitotoksične simptome sa smanjenim prinosom, uglavnom primenom sulfonylurea. U vezi sa tim, značajno povećanje sadržaja fenola, fitina i neorganskog fosfora kao i smanjenje sadržaja sulfhidrilnih grupa je zabeleženo u njihovim listovima. Kod tolerantnih linija (Lancaster heterotične grupe) zabeleženo je smanjenje prinosa, ali ne značajno. Takođe, manja variranja sadržaja sulfhidrilnih grupa, sadržaja fitina i neorganskog fosfora, ali i povećanje sadržaja fenola je zabeleženo kod tih linija. Na osnovu svih posmatranih parametara, sadržaj fitata je glavni factor koji doprinosi tolerantnosti prema herbicidima. Zahvaljujući manjem smanjenju prinosa i variranja sadržaja sekundarnih metabolita na tretmanima sa triketonima, njihova primena u semenskom kukuruzu je bezbedna.
Autor za kontakt: Brankov Milan, Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd, Srbija, tel +381113756704, Fax: +381113756707,e-mail: mbrankov@mrizp.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 107– 118
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.11
Originani naučni rad
GENETIČKA ANALIZA FIZIOLOŠKIH INDIKATORA TOLERANTNOSTI NA SUŠU PŠENICE KORIŠĆENJEM DIALELNOG UKRŠTANJA
Ezatollah FARSHADFAR1, 2*i Reza AMIRI3
1 Oplemenjivanje biljaka, Kampus za poljoprivredu i prirodne resurse Razi Univerzitet, Kermanshah, Iran
2 Odelenje za Agronomiju i oplemenjivanje biljaka, Kermanshah Branch, Islamski Azad Universitet, Kermanshah, Iran
3Oplemenjivanje, Kampus za poljoprivredu i prirodne resurse Razi Univerzitet, Kermanshah, Iran
Izvod
Ispitivanja genetičke arhitekture fizioloških kriterijuma tolerantnosti pšenice na sušu su vršena korišćenjem šest genotipova roditelja i njihovih 15 hibrida u dialelnom setu. Analizom varianse utvrđene su značajne razlike između genotipova u relativnom sadržaju vlage (RWC), relativnog sadržaja hlorofila (RCC) , Hlorofila a (Chl a), Hlorofila b (Chl b), ukupnog hlorofila (Chl T) i koncentracije prolina (PC). Za RWC, Chl T i PC utvrđene su značajne razlike u generalnoj kombinacionoj sposobnostie,ukazujući na uključenost aditivnog efekta gena u njihovom nasleđivanju. Specifična kombinaciona sposobnost nije utvrđena ni za jednu ispitivanu osobinu zbog aditivnog efekta gena. Jedino je utvrđeno da je nasleđivanje sadržaja prolina (PC) pod kontrolom aditivnih i dominantniih gena.
Autor za kontakt: Ezatollah Farshadfar, Department za agronomiju i oplemenjivanje bilajaka, Campus za poljoprivredu i prirodne resurse, Razi Univerzitet, Kermanshah, Iran, 6715685438., Tel: +98 8330111; Mobile No: +98 9183893472; Fax No: +98 8338323731,E-mail: e_farshadfar@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str:119-130
© 2015 Društvo
genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
INAKTIVACIJA Stigmatella aurantiaca csgA GENA ONEMOGUĆAVA RITMIČKO KRETANJE
Ana MILOŠEVIĆ ĐERIĆ1, Susanne MÜLLER2 i Hans Urlich SCHAIRER3
1Ginekologija i akušerstvo, Zdravstveni Centar Užice, Užice, Srbija
2Universitet Iowa, Iowa, SAD
3Centar za molekularnu biologiju, ZMBH, Heidelberg, Nemačka
Izvod
Stigmatella aurantiaca je myxobacteria poznata po formiranju višećeliskih struktura kao odgovor na nepovoljne uslove životne sredine. U okviru višećeliskih formacija koje podsećaju na strukturu drveta vegetativne ćelije se diferenciraju u višestruko otporne spore koje preživljavaju negativne uslove spoljašnje sredine. S obzirom na neobičan životni ciklus ove bakterije, ona predstavlja dobar model sistem za proučavanje gena i proteina uključenih u međućelijsku komunikaciju. Druga myxobacteria koja je poznatija i bolje proučena je Myxococcus xanthus. Kod M. xanthus-a product csgA gena je neophodan za međućelijsku komunikaciju. U ovom radu je prikazana uloga csgA gena kao i CsgA proteina u interakciji među ćelijama Sigmatelle u toku razvoja višećeliskih struktura i formiranja visoko rezistentnih myxospora.
Autor za kontakt: Ana Milosevic-Djeric, Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo, Bolnica Uzice, Milosa Obrenovica 17, 31 000, tel +38131 561255, Uzice, Srbija, mail: ana.mdjeric@gmail.com.
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 131 -142
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633
Originani naučni rad
NOVI PRAVCI U OPLEMENJIVANJU BILAJAKA – PREMER SOJE
Jegor MILADINOVIĆ, Miloš VIDIĆ, Vuk ĐORĐEVIĆ i Svetlana BALEŠEVIĆ-TUBIĆ
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija
Izvod
Oplemenjivanje soje je kontinuiran process, čiji je cilj povećanje prinosa i poboljšanje otpornosti prema biotičkom i abiotičkom stresu. Oplemenjivači soje su konvencionalnim metodama stvorili veliki broj sorti, a najčešće korišćena metoda oplemenjivanja je potomstvo jednog zrna. U prethodnom periodu razvijene su različite metode transformacija biljnog genoma. Otpornost prema glifosatu je metodom povratnih ukrštanja unešena sorte soje i ovo je jedina komercijalno prihvaćena transformacija kod soje. Oplemenjivanje fizioloških osobina predstavlja svojvrstan izazov, počevši od uspostavljanja ciljeva oplemenjivanja pa sve do razvoja pogodnih tehnika. Upotrebom modernih tehnika daljisnke detekcije fizioloških procesa, otvaraju se široke mogućnosti prikupljanja velike količine podataka u realnim uslovima životne sredine. Tehnike molekularne genetike su konceptualni deo ozbiljnih oplemenjivačkih programa. Kao najčešće primenjivana tehnika je marker asistirana selekcija, kao dodatak konvencionalnim metodama oplemenjivanja.
Autor za kontakt: Jegor Miladinović, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija; tel: +381214898110, Fax: +3814898131;E-mail: jegor.miladinovic@nsseme.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 143– 159
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
MOLEKULARNO KLONIRANJE I EKSPRESIJA PROFILA GENA KOJI KONTROLIŠE β-KETOACIL-ACP SYNTAZE KOD TUNG DRVETA
(Vernicia fordii Hemsl.)
Hongxu LONG 1, 2, Xiaofeng TAN 1, 2*, Fangfang YAN 1, 2, Lin ZHANG 1, 2,
Ze LI 1, 2 i Heping CAO 3
1Ključna Laboratorija za gajenje i zaštitu nedrvenastog šumskog drveća, Ministarstvo obrazovanja, Centralni južni Univerzitet šumarstva i tehnologije, Kina
2 Kooperativni inovacioni centar kultivacije i korišćenja nedrvenastih šuma, Provincija Hunan, Centralni južni Univerzitet šumarstva i tehnologije, Changsha, Kina
3 SAD Depatman za poljorivredu, Poljoprivredni istraživački servis, Južni regionalni istraživački centar, istraživačka jedinica upotrebe, New Orleans, Louisiana, SAD
Izvod
Tung drvo(Vernicia fordii) je značajno drvenasto uljano stablo, čije seme sadrži 50 – 60 % ulja - sa oko 80 mola is an important woody oil tree. Tung tree seeds contain 50-60% oil with approximately 80 mole α-elostearinske kiseine (9 cis, 11 trans, 13 trans octadecatrienolna kiselina). Multienzimatski sisstem za sintezu masnih kiselina je katalizovan usklađenom acetyl-CoA carboxylase i sintaze masnih kiselina, uključujući β-ketoacil –acil - nosač proteina sintaze (KAS). Cilj ovih istraživanja je bio kloniraanje KAS gena i analiza ekspresije njihovih profila u tung stablu. Izolovana je cDNK kompletne dužine, koja kodira KAS III i parcijalna cDNK, koja kodira KAS IIA full-length cDNA encoding KAS III and a partial cDNA encoding KAS II iz tung stabla PCR kloniranjen, uz korišćenje degenerativnih prajmera i RAPID amplifikacije krajeva cDNK sistema. Dužina celog lanca cDNK VfKAS III je 1881 bp (baznih parova) sa jednim okvirom otvorenog dešifrovanja (open reading frame) dužine 1212 bp. Izolovan je i sekvencioniran VfKAS III genomske DNK, koji sadrži 8 egzona dužine 5403 bazna para (bp) Dedukcijonom analizom je utvrđeno da protein VfKAS III ima oko 80% identičnosti sa homologom KAS IIIs drugih biljaka. Kvantativnom PCR analizom je utvrđeno da KAS II i KAS III imaji ekspresiju u svim ispitivanim tkivima i organima ali imaju različitu ekspresiju kod tung stabla. Nivo ekspresije KAS II je bio mnogo niži u mladim tkivima u poređenju sa zrelim tkivom , dok je najviši nivo ekspresije KAS III utvrđen u mladim listovima i mladim stabljikama.
Autor za kontakt: Xiaofeng Tan, Šumarski fakultet, Centralni Južni Univerzitet Šumarstva i tehnologije, Changsha, 410004, Kina. Tel: +86-0731-85623416; Fax: +86-0731-85623406; E-Mail: tanxiaofengcn@126.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1(2015), str: 161– 170
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
ISPITIVANJA ASOCIJACIJE POLIMORFIZMA GENA Calpain10 I TCF7L2 SA TIPOM 2 Diabetes mellitus
Maryam Rezazadeh1,2, Nasim Sohrabifar1, Hossein JAFARI1, Mojtaba MOHADDES ARDABILI1 i Jalal Gharesouran1
1 Odelenje medicinske genetike Medicinskog fakulteta, Univerzitet medicinskih nauka, Tabriz, Iran
2 Genetički istraživački centar, Univerzitet nauka za socialnu pomoć i rehabilitciju, Tehran, Iran
Izvod
Polimorfizam gena Calpain10 i TCF7L2 su identifikovani kao mogući genetički markeri tipa 2 diabetesa. Izvršena je evaluacija odnosa između SNP43 calpain-10 , rs12255372 i rs7903146 u TCF7L2 slučajevima tipa 2 diabetes u severozapadnom Iranu. Vršena su ispitivanja distribucije Calpain10 i TCF7L2 polimorfizma (SNP43, rs12255372 I rs7903146) kod ukupno 202 pacijenta uključujući i zdrave pacijente kao kontrole, korišćenjem PCR – RFLP metoda. Utvrđeno je da je razlika distribucije alela kod obolelih i kontrolnih pacijenata statistički značajna ukazujući da je G alel vezan sa tipom 2 diabetesa kao i mogućnost asosijacije rs12255372 (G/T) sa tipom 2 diabetesa
Autor za kontakt: Jalal Gharesouran, Department za medicinsku genetiku, Medicinski fakultet, Golghasht St, Tabriz Univerzitet za medicinske nauke, Tabriz, Iran, Tel/Fax: ++98-41-33371587, E-mail: Gharesouranj@tbzmed.ac.ir
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1(2015), str: 171 – 184
© 2015Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630.15
Originani naučni rad
GENETIČKA OSNOVA PRIMENE ZRNA KUKURUZA KAO VREDNE OBNOVLJIVE SIROVINE ZA PROIZVODNJU BIOETANOLA
Valentina SEMENČENKO1, Milica RADOSAVLJEVIĆ1, Ljiljana MOJOVIĆ2, Dušanka TERZIĆ1, Goran TODOROVIĆ1, Marija MILAŠINOVIĆ-ŠEREMEŠIĆ1
1Institut za kukuruz „Zemun Polje“, Beograd-Zemun,Srbija
2Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Izvod
Kukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih žitarica, a svrstava se i u veoma važne obnovljive ugljenohidratne sirovone za proizvodnju energije i mnogobrojnih proizvoda različite namene. Brojna istraživanja su pokazala da na sastav zrna i strukturu kukuruznog skroba u velikoj meri utiče i genetička osnova kukuruza. Kukuruzno zrno u proseku sadrži oko 70% skroba zbog čega je veoma pogodna sirovina za proizvodnju bioetanola. Cilj ovog istraživanja bio je da se što bolje razjasni na koji način genetičko poreklo utiče na prinos bioetanola i druge fermentativne karakteristike odabranih genotipova kukuruza u procesu proizvodnje bioetanola. Dvadeset sedam hibrida kukuruza različite genetičke osnove Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ korišćeno je u ovom istraživanju. Najniži prinos bioetanola nakon 48h fermentacije (7.25% w/w) ostvario je hibrid ZP 611k a najviši ZP 434 (8.96% w/w). Utvrđena je veoma značajna pozitivna korelacija između sadržaja skroba u zrnu i prinosa bioetanola nakon 48h fermentacije (r=0.67). Između sadržaja brašnastog endosperma i prinosa bioetanola takođe je ustanovljena veoma značajna pozitivna korelacija (r=0.66). Visok prinos bioetanola ostvaren je na genotipovima kukuruza koji sadrže više skroba kao i niži udeo proteina i ulja u zrnu.
Autor za kontakt: Valentina Semenčenko, Institut za kukuruz, Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11185 Beograd-Zemun, Srbija, Tel: +381 11 3756 704; Fax: + 381 11 3754 994; e-mail: vsemencenko@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 185-203
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575.630
Originani naučni rad
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I FILOGENETSKA ANALIZA NEOBIČNIH X-TIP HMW GLUTENINSKIH PODJEDINICA IZ 1SL GENOMA AEGILOPS LONGISSIMA
Gengrui ZHU1, Shunli WANG1,2, Shoumin ZHEN1, Xixi SHEN1,
Slaven PRODANOVIĆ3, Yueming YAN1,4
1Bioloski fakultet, Capital Normal Univerzitet, Peking, Kina
2Institut za povrće i cveće, Kineska Akademija Poljoprivrednih Nauka,
Peking, Kina
3Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
4Hubei Collaborative Innovacioni Centar za semenarstvo, Jingzhou, Kina
Izvod
Srodnik pšenice, diploidna vrsta Ae. longissima (2n=2x=14, SlSl) karakteriše se izraženom varijabilnošću rezervnih proteina i može da predstavlja koristan izvor gena za popravku kvaliteta pšenice. U ovom radu, identifikovano je pet novih 1S1-kodiranih x-tip visoko-molekularnih gluteninskih subjedinica (HMW-GS) koje su označene kao 1Slx-123, 1Slx-129, 1Slx1-136, 1Slx2-136 i 1Slx2.2. Njihovi kompletni otvoreni okviri čitanja (open reading frames, ORFs) bili su klonirani i sekvencionirani uz pomoć AS-PCR, a sastojali su se od 2874 bp (956 aa) kod 1S1x-123, 2946 bp (979 aa) kod 1Slx-129, 2901 bp (965 aa) kod 1Slx1-136, 2982bp (991 aa) kod 1Slx2-136 i 2928 bp (974 aa) kod 1Slx2.2. Molekularna karakterizacija je pokazala da su pet neobičnih podjedinica imale veće repetitivne domene koji su posledica insercije većeg fragmenta (74-113 aa). Ističe se 1Slx-129 koji je imao poseban cisteinski ostatak na poziciji 109 usled TAT→ TGT tačkaste mutacije, što može da poboljša formiranje superiornog glutenskog makropolimera. Naši rezultati ukazuju na to da HMW-GS geni mogu da posluže kao potencijalni izvori superiornih gena za poboljšanje kvaliteta glutena kod pšenice. Filogenetska analiza je pokazala da HMW-GS geni sa Glu-1Sx genoma su imali bliske evolucione veze sa onima sa Glu-1Dx genoma, dok sekvence sa Ae. speltoides su se podudarale sa onima sa B genoma.
Autor za kontakt: Slaven Prodanovic, poljoprivredni fakultet, Univerzitet Beograd, Nemanjina 6, 11080, Beograd, Srbija, tel: +381638687246, fax: +381113161987, e-mail: slavenp@agrif.bg.ac.rs
Yueming Yan, College prirodnih nauka, Capital Normal Univerzitet, Beijing, Xisanhuan Beilu 105, 100048 Beijing, Kina, tel: +861068902777, fax: +861068902777, e-mail: yanym@cnu.edu.cn
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 205-217
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
INTER-SPECIJSKA AMPLIFIKACIJA NUKELARNIH EST-MIKROSATELITA RAZVIJENIH ZA DRUGE VRSTE BOROVA KOD Pinus nigra
Zorica ŠARAC1, Jelena M. ALEKSIĆ2, Tanja DODOŠ3, Nemanja RAJČEVIĆ3, Srdjan BOJOVIĆ4, Petar D. MARIN3
1Univerzitet u Nišu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Niš, Srbija
2Univerzitet u Beogradu, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd, Srbija
3Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Institut za botaniku i Botanička bašta "Jevremovac", Beograd, Srbija
4Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Beograd, Srbija
Izvod
U nedostatku nuklearnih mikrosatelita (simple sequence repeats – SSRs) specijalno razvijenih za crni bor, Pinus nigra, važne evropske četinarske vrste, urađena je inter-specijska amplifikacija 12 EST-SSRS razvijenih za druge vrste borova kod crnog bora da bi se detektovali lokusi koji se mogu koristiti za utvrđivanje nivoa genetičkog diverziteta i genetičke diferencijacije kod ove vrste. Odabrani lokusi su amplifikovani kod individua iz sedam populacija crnog bora iz centralnog Balkana koje pripadaju različitim infraspecijskim taksonima (ssp. nigra, var. gocensis, ssp. pallasiana i var. banatica). Suprotno očekivanoj visokoj transferabilnosti EST-SSR u srodnim vrstama, samo tri od 12 testiranih lokusa su uspešno amplifikovani kod crnog bora, ali su oni pokazali odsustvo/nizak nivo polimorfizma ili generisali multilokus amplifikacione produkte. Prema tome, utvrđene vrednosti nivoa genetičkog diveziteta (HE = 0.183) i genetičke diferencijacije (FST = 0.007) su dobijene na osnovu varijabilnosti jednog lokusa sa samo četiri alela i moraju biti uzete sa rezervom. Ova studija ukazuje na potrebu razvijanja markera visoke rezolucije na nivou jedarnog genoma, kao što su ko-dominantni genski ili genomski SSRs ili pretežno bi-alelni SNP-ovi, ili korišćenje anonimnih dominantnih AFLP markera za genotipizaciju crnog bora.
Autor za kontakt: Zorica Šarac; Univerzitet Niš; Fakultet za nauku i matematiku; Department za biologiju i ekologiju; Višegradska 33; 18000 Niš; Serbia; tel +381-18-533-014; e-mail: saraczorica@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1(2015), str: 219-232
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.11
Originani naučni rad
EFIKASNOST RAZLIČITIH MARKER SISTEMA U OCENI DISTINKTNOSTI
IZMEĐU SESTRINSKIH LINIJA PŠENICE
Srbislav DENČIĆ1,*, Ron DePAUW2, Vojislava MOMČILOVIĆ1
i Ankica KONDIĆ-ŠPIKA1
1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Serbija,
2Semiarid Prairie Poljoprivredni istraživački centar, AAFC, Swift Current, SK, Kanada
Izvod
Cilj rada je bio da se testira distinktnost (različitost) između 42 sorte ozime pšenice nastale iz 9 različitih ukrštanja. Korišćena su tri sistema markera: morfološki markeri, glijadinski alelni profili, i mikrosateliti (SSRs). Kao morfološki markeri korišćeni su UPOV deskriptori namenjeni za pšenicu. Iako su ovi markeri veoma informativni ipak pomoću njih nije mogla da se ustanovi distinktnost/različitost između dva para sestrinskih sorti Evrope 90 i Evrope te Novosadske rane 3 i Novosadske rane 2. Glijadinski alelni profili su bili najmanje efikasni u oceni distinktnosti između sestrinskih sorti. Ovaj tip markera nije čak mogao da ustanovi razliku ni imeđu pojedinih sorti nastalih iz različitih ukrštanja. Fingerprint sestrinskih sorti je urađen sa 19 mikrosatelitskih markera. U 19 mikrosatelitskih lokusa identifikovano je 106 alela što je u proseku 5,6 alela po markeru. Korišćeni broj makera je bio dovoljan da utvrdi dinstinkciju između svih sestrinskih sorti izuzev jednog para (Lozničanka i Kosovka). Upoređujući sve marker sisteme u oceni dinstinkcije (različitosti), između sestrinskih sorti pšenice, proizilazi da su najefikasniji bili mikrosateliti a najmanje efikasni glijadinski profili.
Autor za kontakt: Srbislav Denčić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija; tel: 381214898233; Fax: 381214898227 E-mail: srbislav.dencic@nsseme.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015),
str: 233-243
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
PROMENE U GENETIČKOM DIVERZITETU INBRED LINIJA KUKURUZA TOKOM ČETIRI DECENIJE OPLEMENJIVANJA U BC INSTITUTUTU NA OSNOVU SSR MARKERA
Ivica BUHINIČEK1, Mirko JUKIĆ1, Hrvoje ŠARČEVIĆ2, Jerko GUNJAČA2, Zdravko KOZIĆ1, Antun VRAGOLOVIĆ1, Ivan ŽIVKOVIĆ1, Branko PALAVERŠIĆ1, Ivan PEJIĆ2, Miroslav BUKAN1*
1Bc Institut za oplemenjivanje i proizvodnju useva, Rugvica, Dugo Selo, Hrvatska
2Univerzitet Zagreb, Poljoprivredni fakultet, Zagreb, Hrvatska
Izvod
U ovom radu pomoću SSR markera proučavana je promena genetičkog diverziteta najvažnijih inbred linija kukuruza korišćenih za proizvodnju hibrida Bc Instituta u 1970-tima, 1980-tima, 1990-tima i 2000-tima. Prosečan broj alela po SSR lokusu za linije iz 1970-tih, 1980-tih, 1990-tih i 2000-tih iznosio je 3.14, 3.43, 3.07 i 3.25, dok je broj jedinstvenih alela iznosio 8, 4, 0 i 6. Prosečna genetička udaljenost između inbred linija unutar dekada blago se smanjila sa 0.64 u 1970-tima na 0.57 u 2000-tima, no uočene razlike nisu bile signifikantne. Grupisanje proučavanih linija upućuje na korišćenje poznatog heterotičkog paterna BSSS x LSC u oplemenjivačkom programu kukuruza Bc Instituta. Ukupni rezultati pokazali su da tokom zadnjih 40 godina nije došlo do smanjenja genetičke varijabilnosti recikliranih inbred linija.
Autor za kontakt: Miroslav Bukan, Bc Institut za oplemenjivanje i produkciju useva, Rugvica, Dugoselska 7, 10370 Zagreb, Hrvatska, miroslav.bukan@bc-institut.hr
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015),
str: 245-251
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
GENETIČKA VARIJABILNOST POPULACIJA IZ RODA Verbascum
SA LOKALITETA ZAGAĐENIH I NEZAGAĐENIH METALIMA
Gordana DANILOVIĆ1, Filis MORINA2 Zlatko SATOVIC3, Ljiljana PROKIĆ4,
Dejana PANKOVIĆ1*
1 Fakultet zaštite životne sredine, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica
2Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Univerzitet u Beogradu, Beograd
3Agronomski fakultet, Univerzitet u Zagrebu, Zagreb, Hrvatska
4Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Izvod
Divizma (Verbascum) je široko rasprostranjena i može da raste u različitim uslovima životne sredine. U ovom radu je ispitana genetička varijabilnost na potomstvu populacija biljaka divizme koje su sakupljene sa četiri lokaliteta, dva zagađena metalima i dva nezagađena. Rezultati dobijeni sa RAPD i SSR markerima, kao i UPGMA analizom ukazuju na veću genetičku sličnost između populacija sa nezagađenih, u odnosu na populacije sa zagađenih lokaliteta. Genetička diferencijacija između ispitivanih populacija ukazuje da ove populacije predstavljaju pogodan model sistem za dalja ispitivanja mehanizama adaptacije biljaka na povećane sadržaje metala.
Autor za kontakt: Dejana Panković, Fakultet za zaštitu životne sredine, Educons Univerzitet, 21208 Sremska Kamenica, Srbija; tel: +381214893667; Fax: +381214893618; E-mail: dejanapankovic@yahoo.co.uk; dejana.pankovic@educons.edu.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 253-263
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
MAPA UKOPČANOSTI GENA KOD LEBLEBIJE (Cicer arietinum L.) ZASNOVANA NA POPULACIJI DOBIJENOJ UKRŠTANJEM ILC3279×ILC588: LOKACIJA GENA KOJI KONTROLIŠU VREME CVETANJA, VELIČINU SEMENA, VELIČINU I VISINU BILJKE
Ezzat KARAMI1*, Reza TALEBI1 , Mehrab KHARKESH2, Abbas SAIDI2
1Odelenje za oplemenjivanje biljaka, Islamski Azad Univerzitet, Sanandaj ogranak, Sanandaj, Iran
2Odelenje za biotehnologiju, Fakultet novih tehnologija i inženjeringa, Shahid Beheshti Univerzitet, GC, Tehran, Iran
Izvod
Vršena su ispitivanja kvantativnih osobina: veličina semena, visine biljaka i trajanja perioda do cetanja u intraspecijskih F3:4 linija unutar populacije dobijene ukrštanjem genotipova ILC3279×ILC588. Karakterizacija linija je vršena metodma RAPD, korišćenjem univerzalnog prajmera pirinča (URP) i STMS markera. Genetička mapa je konstruisana od 7 grupa ukopčanih genas (LGs) koje pokrivaju 285.3 cM. QTLs za tri osobine su detektovani u LG2,LG3 i LG4 Dva od QTLs za broj dana do cvetana su detektovana u LG2 i LG3T. Ova dva lokusa kontrolišu 58% ukupnog fenotipskog variranja broja dana do cvetanja. QTL za visinu biljaka je lociran u LG3 i objašnjava oko 42% variranja. Pokazano je da se ova osobina nalazi pod kontrolom major gena. QTL za težinu 100 zrna, lociran u LG objašnjava oko 37 % fenotipskih varijacija. Ove informacije mogu da se koriste za formulisanje efikasne strategije oplemenjivanje leblebija na poboljšanje vremena cvetanja u uslovima kratkog dana, visine biljaka sa više reproduktivne biomase i povećanje prinosa sa povećanom veličine zrna.
Autor za kontakt: Ezzat Karami, Odeljenje za oplemenjivanje biljaka, Islamic Azad Univerzitet, Sanandaj Branch, Sanandaj, Iran, email:ezzatut81@yahoo.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 265-274
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
GENETIČKA VARIJABILNOST I ASOCIJACIJA SVOJSTAVA KOD RICINUSA
(Ricinus communis L.)
Farnaz Goodarzi1, Abbas Hassani1, Reza Darvishzadeh2,3,
Hamid Hatami Maleki*4
1 Odelenje za hortikulturu, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
2 Odelenje za Oplemenjivanje biljaka i Biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
3 Institut za Biotehnologiju, Urmia Univerzitet, Urmia, Iran
4 Odelenje za Poljoprivredu i oplemenjivanje biljaka, Poljiprivredni fakultet, Univerzitet u Maragheh, Maragheh, Iran
Vršena su ispitivanja genetičke divergentnosti kolekcije 12 genotipova ricinusa sakupljenih iz različitih geografskih regiona Irana. Ispitivane su 32 agromorfološke osobine. Utvrđene su značajne stističke razlike između pojedinih genotipova. Utvrđena je jaka pozitivna korelacija ukupne težine semena u primarnoj cvasti kao prinosa sa brojem semena na primarnoj cvasti, dužine ženskih cvetova, primarne dužine cvasti i prečnika glavne stabljike. Analiza Path koeficijenta ukazuje na direktan efekat broja semena na primarnoj cvasti i prinosa semena. Direktan efekat dužine primarne cvasti je bio negativan na prinos semena.
Autor za kontakt: Hamid Hatami Maleki, Odeljenje za agronomiju i oplemenjivanje bilajka, Poljoprivredni fakultet, Univerzotet Maragheh, Maragheh, Iran, Tel.: +98 9148964510. E-mail: hatamimaleki@maragheh.ac.ir
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47,
broj 1 (2015), str: 275-288
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:630
Originani naučni rad
Diverzitet i genetička struktura populacija Ornithogalum L. (Hyacinthaceae) - evaluacija primenom RAPD-PCR markera
Andrijana ANDRIĆ, Nataša KOČIŠ TUBIĆ, Milica RAT, Dragana OBREHT VIDAKOVIĆ
Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematicki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Izvod
U cilju procene nivoa genetičkog diverziteta i strukture populacija roda Ornithogalum L. u Srbiji i Mađarskoj, korišćena je RAPD (Random amplified polymorphic DNA) PCR metoda, radi što boljeg upoznavanja ovog taksona u datom području. Materijal je uzorkovan iz 19 prirodnih populacija, među kojima su identifikovana dva morfološki veoma slična i filogenetski bliska taksona: O. umbellatum L. 1753 i O. divergens Boreau 1887. Svih deset primenjenih RAPD prajmera dali su PCR produkte, dužine između 3000bp i 300bp i ukupno je amplifikovan 101 fragment. Broj polimorfnih traka po prajmeru varirao je između sedam i 13. Ukupan procenat polimorfnih lokusa bio je 96%, a prosečan po populaciji 12%. Genetički diverzitet za celokupan uzorak iznosio je 0,29 a Shannon indeks 0,45, dok su srednje vrednosti ovih parametara po populacijama iznosile 0,04 odnosno 0,06. Visok nivo diferencijacije između populacija, u odnosu na intrapopulacionu genetičku varijabilnost, ustanovljen je uz pomoć AMOVA analize, dok je Mantel test pokazao da ne postoji značajna korelacija između geografskih udaljenosti populacija i genetičkih distanci izraženih kroz FST. UPGMA dendrogram zasnovan na Jaccard koeficijentima genetičke sličnosti prikazuje grupisanje u klastere kao i analiza glavnih koordinata (PCoA) urađena na osnovu Nei i Li koeficijenata genetičke udaljenosti. Analiza genetičke strukture populacija (STRUCTURE) potvrdila je razdvajanje populacija O. divergens od O. umbellatum. RAPD-PCR se pokazala kao pouzdana i brza tehnika pogodna za detekciju genetičke diferencijacije u okviru roda Ornithogalum, stoga se može primenjivati kao dodatni diferencijalni karakter u cilju rešavanja postojećih taksonomskih problema.
Autor za kontakt: Andrijana Andrić, Odeljenje za biologiju i ekologiju, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2, 21000 Novi Sad, Srbija; Telephone: +381641642350, Fax: 021 450 620, E-mail: andrijana.andric@dbe.uns.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 289-294
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
UTICAJ TIPA REZIDBE NA GUBITAKA PRINOSA KOD DVA KLONA ČAJA
Ahmad DADASHPOUR*1, Moazzam HASSANPOUR ASIL2, Reza HOJJAT-ANSARI2, Behrooz ALINAGHIPOUR3, Yousef HAMIDOGHLI2
1 Odelenje za hortikulturu, Fakultet za Poljoprivredu i prirodne nauke, Univerzitet Teheran, Karaj, Iran
2 Odelenje za hortikulturu, Fakultet za poljoprivredne nauke, Guilan, Rasht, Iran
3 Istraživački Institut za čaj, Lahijan, Iran
Izvod
Poređenje prinosa dva klona čija rezidba je izvršena formiranjem različitog oblika krune žbuna utvrđeno je da je dobijen veći prinos kod vijugave u odnosu na ravnu fomu. Rezidba u vijugavu formu se preporučuje kao superiorna za korišćenje u hortikuluturnim zasadima. Utvrđeno je da su se gubici rezidbom kod svih uzoraka, poređenjem dva tipa krune kod čaja (100 i selektivno) značajno razlikovali.
Autor za kontakt: Ahmad Dadashpour, Odeljenje za hortikulturu, Koledž za poljoprivredu i prirodne resurse, Univerzitet Tehran, Karaj 31587-77871, Iran, email: dadashpour@can.ut.ac.ir
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 295-301
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575:633.15
Originani naučni rad
ANALIZA PUTANJE MORFOLOŠKIH OSOBINA KUKURUZA (Zea mays L.)
Jovan PAVLOV, Nenad DELIĆ, Ksenija MARKOVIĆ, Miloš CREVAR, Zoran ČAMDŽIJA, Milan STEVANOVIĆ
Institut za kukuruz “Zemun Polje”, Zemun, Srbija
Izvod
Šest samooplodnih linija kukuruza ukršteno je po metodu nepotpunog dialela. Na ovaj način dobijeno je petnaset hibridnih kombinacija koje su ispitivane u radu. Cilj istraživanja bio je da se procene direktni i indirektni uticaji pet morfoloških osobina na prinos zrna, primenom prostih korelacionoh koeficijenata, kao i analizom koeficijenata putanje. Najjači direktan pozitivan uticaj na prinos zrna imala je osobina broj listova iznad gornjeg klipa, sa 0.736. Pozitivan direktan efekat na prinos zrna su imale i osobine visina do osnove metlice i visina biljke, dok su negativni direktni efekti zabeleženi za osobine visina klipa i ukupan broj listova. Od indirektnih uticaja, izdvaja se pozitivan efekat visine položaja klipa na prinos preko ukupne visine biljke do vrha metlice. Ocena proporcije zajedničkog delovanja pet ispitivanih morfoloških osobina na prinos zrna, izražena koeficijentom determinacije (R2y12345) je iznosila 0.7881.
Autor za kontakt: Jovan Pavlov, Institut za kukuruz Zemun Polje, Slobodana Bajića 1, 11185 Zemun Polje, Srbija, Tel.: + 381 64 84 06 198, Fax: + 381 11 3756 707, e-mail: jpavlov@mrizp.rs,
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015),
str: 303-310
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
DOPRINOS PORODIČNE ISTORIJE U PREDIKCIJI RIZIKA PARKINSONOVE BOLESTI: DODATNI DOPRINOS POVEZANIH POREMEĆAJA
Irena VRECAR1, Aleš MAVER1, Zvezdan PIRTOŠEK2, Dejan GEORGIEV2, Zalika KLEMENC KETIŠ3, Borut Peterlin1
1Klinički institut za medicinsku genetiku, Univerzitetski medicinski centar Ljubljana, Ljubljana, Slovenija
2Odeljenje za neurologiju, Univerzitetski medicinski centar, Ljubljana, Ljubljana
3Odeljenje za porodičnu medicinsku, Medicinski fakultet, Univerzitet Ljubljana, Ljubljana, Slovenija
Izvod
Cilj našeg istraživanja bilo je ispitivanje doprinosa porodične istorije Parkinsonove bolesti i sa njom povezanih poremećaja u proceni prediktivnog kapaciteta modela rizika za Parkinsonovu bolest. U populaciji od 192 pacijenta sa Parkinsonovom bolesti i 1659 zdravih pojedinaca ispitivali smo uticaj faktora okoline i efekte porodične istorije na rizik Parkinsonove bolesti. Izloženost pesticidima, pozitivna porodična istorija Parkinsonove bolesti i pozitivna porodična istorija demencije i melanoma su povezani sa povećanim rizikom za Parkinsonovu bolest, sa rezultatima u vezi porodične istorije depresije blizu statističke značajnosti. Pušenje i unos kofeina su povezani sa smanjenim rizikom za Parkinsonovu bolest. Korišćenjem metode površine ispod krivulje merena su tri modela predviđanja rizika. Prvi model zasnovan je na poznatim faktorima rizika okoline, u drugom modelu dodata je porodična istorija Parkinsonove bolesti i u trećem modelu dodatno smo uključili porodičnu istoriju demencije, melanoma i depresije. Pokazali smo da uključivanje podataka s porodičnom istorijom povezanih poremećaja (AUC 0.76) poboljšava prediktivni kapacitet modela rizika za Parkinsonovu bolest u poređenju sa prvim (AUC 0.62) i drugim (AUC 0.71) modelom. Zaključili smo da porodična istorija povezanih poremećaja: demencije, depresije i melanoma poboljšava prediktivni kapacitet modela rizika za Parkinsonovu bolest.
Autor za kontakt: Borut Peterlin, Klinički instiut za medicinsku genetiku, Odeljenje za ginekologiju, UKC Ljubljana.Šlajmerjeva 3.SI-1000 Ljubljana, Slovenija.Tel/ fax +38615401137, E-mail: borut.peterlin@guest.arnes.si
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015),
str: 311-321
© 2015 Društvo genetičara Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
PROVERA PRISUSTVA DVA GENA NA B HROMOZOMIMA KOD ŽUTOGRLOG MIŠA, Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia)
Marija RAJIČIĆ∗, Tanja ADNAĐEVIĆ, Gorana STAMENKOVIĆ, Jelena BLAGOJEVIĆ
i Mladen VUJOŠEVIĆ
Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Odelјenje za genetička istraživanja, Beograd, Srbija
Izvod
B hromozomi su veoma heterogena grupa dodatnih hromozoma. Kod razlčitih vrsta, B hromozomi poseduju različite nukleotidne sekvence od repetitivnih do onih koji kodiraju proteine. Kod žutogrlog miša, Apodemus flavicollis, B hromozomi su mali euhromatični hromozomi i do sada je na njima urađeno nekoliko molekularnh analiza. U ovom radu ispitivali smo prisustvo dva gena, C-KIT i 18S rRNA, kod jedinki vrste A. flavicollis sa različitim brojem B hromozoma. C-KIT protoonkogen je pronađen na B hromozomima kod tri vrste iz familije Canidae i jedne vrste iz familije Cervidae. Ovaj gen, visoko konzerviran kod sisara, kodira receptor značajan za proliferaciju i diferencijaciju hematopoetičnih ćelija, ćelija melanoblasta i primordijalnih germinativnih ćelija. Upotrebom semikvantitativnog PCR-a, nisu uočene razliku u intenzitetu traka karakterističnih za C-KIT gen između jedinki sa različitim brojem (0-3) B hromzoma. Prisustvo samo jedne kopije C-KIT gena potvrđeno je upotrebom RT-PCR na genomskoj DNK jedinki A. flavicollis sa različitim brojem B hromozoma. rRNK geni u genomu eukariota su organizovani u jedinicama sastavljenim od tandemski ponovljenih sekvenci. Ove jedinice formiraju različite klastere na jednom ili više hromzomskih parova. rRNK geni su nađeni na B hromozomima različitih vrsta uključujući i dve vrste roda Apodemus. Samo jedan uzorak sa 2B hromzoma je pokazao oko tri puta povećan broj kopija rRNK gena u poređenju sa 0B kalibrator uzorkom. Ovakav rezutat može da ukaže na prisustvo 18s rRNK gena na B hromozomima, ali da bismo to potvrdili neophodna je upotreba drugih metoda. Na osnovu ovog istraživanja nije moguće potvrditi niti opovrgnuti prisustvo pseudogena, kao ni gubitak egzona 1 C-KIT protoonkogena na B hromozomima A. flavicollis.
.
Autor za kontakt: Marija Rajičić, Odeljenje za genetička istraživanja, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Univerzitet Beograd, Bulevar despota Stefana 142, 11060 Beograd, Srbija Tel.: +381 11 2078333; fax: +381 11 2761433, E-mail: marija.rajicic@ibiss.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 323-337
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
MOLEKULARNA KARAKTERIZACIJA I EVOLUCIONA ISPITIVANJA SERK LIKE GENA INDUKOVANIH U TOKU TRANSKRIPCIJE U TOKU SOMATSKE EMBRIOGENEZE kod Phoenix Dactylifera L v Deglet Nour
Imen REKIK1, Noureddine DRIRA1, C. Douglas GRUBB2, Amine ELLEUCH1
1 Laboratorija biotehnologije biljaka, Fakultet prirodnih nauka Univerzitet Sfax,Tunis
2 Lajbnic Institut biljne biotehnologije, Halle, Nemačka
Izvod
Izvršena je izolacija cDNA receptor kinase like (SERKL), označene kao PhSERKL, u toku somatske embriogeneze datule-urme (Phoenix Dactylifera L.) primenom RACE PCR. PhSERKL protein deli sve karakteristike domena SERK familije, uključujući pet repetitivnih sekvenci bogatih leucinom, jedan motiv region bogat prolinom, transmembranski domen i domene kinaze. Filogenetske analize korišćenjem PHYLIP i Notung 2.7 programa sugerišu da SERK protein nekih biljnih vrsta rezultiraju iz relativno starih događaja duplikacije. Predvideli smo zajedničkog pretka SERK proteina kod monokotiledonihi i dikotiledonih biljaka koristeći FASTML program. Somatske embriogene kulture datule su dobijene transferom kulture kalusa u medium koji je u sastavu imao 2, 4-dichlorofenoskiacetik kiselinu. Uloga PhSERKL gena u toku pripreme somatske embriogeneze u kulturi je ispitivana primenom kvantativnog real-time PCR. PhSERKL gen je imao visok nivo ekspresije u toku sticanja embriogene kompetentnosti i formiranja globularnogembriona u kulturi. Globalno, nivoi ekspresije PhSERKL gena su bili niži u neembrionalnim tkivima i organima u odnosu na embrionalne kaluse.
Autor za kontakt: Imen Rekik, Laboratorija za biljnu biotehnologiju, Fakultet za nauku Sfax, Univerzitet Sfax.Tunis,Tel:0021674676616,Fax:0021674274437,Email : imenbmc@yahoo.fr
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 339-348
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
PROCENA OŠTEĆENJA DNK U LIMFOCITIMA PACOVA POD DEJSTVOM TULATROMICINA IN VITRO
Jelena MALETIĆ1, Ninoslav DJELIĆ1, Milena RADAKOVIĆ1, Milan MALETIĆ1,
Nada LAKIĆ2, Vladimir KUKOLJ1, Nevenka ALEKSIĆ1, Marko ANDJELKOVIĆ3
i Zoran STANIMIROVIĆ1
Izvod
Tulatromicin je relativno nov polusintetički makrolidni antibiotik, član grupe triamilida, koji ima primenu u lečenju respiratornih bolesti kod goveda i svinja. Različite genotoksikološe studije pokazuju da tulatromicin nije genotoksičan, ali nema raspoloživih publikovanih podataka u kojima se primenjuje komet test (test elektroforeze pojedinačnih ćelija . Stoga, cilj ovog rada je bio da se ispita da li tulatromicin može izazvati oštećenje DNK primenom in vitro Komet testa u izolovanim limfocitima pacova. Limfociti su tretirani širokim spektrom koncentracija tulatromicina (od 1 do 100 uM) i obavljen je ko-tretman sa antioksidansom katalazom (100 IU/mL i 500 IU/mL). Najveća koncentracija tulatromicina (50 i 100 µM) indukovala je značajno povećanje oštećenja DNK u limfocitima pacova, dok katalaza nije značajno redukovala stepen oštećenja DNK pod dejstvom tulatromicina. Rezultati ove studije pokazuju da je tulatromicin indukovao genotoksične efekte pri visokim koncentracijama, a katalaza nije ispoljila protektivan efekat u ovoj studiji.
Autor za kontakt: Ninoslav Djelić, Odeljenje za biologiju, Fakultet za veterinarsku medicinu Univerzitet Beograd,Oslobodjenja Blvd. 18,11000 Beograd, Srbija, Tel +381 11 26 58 894; mobilni: +381 64 155 83 14; Fax: +381 11 26 85 936; E-mail: ndjelic@vet.bg.ac.rs
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 349-356
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
ISPITIVANJA NASLEĐIVANJA GINECIUMA KOD KRASTAVCA (Cucumis sativus L.) KORIŠĆENJEM GENOTIPA GBS-1 KAO ŽENSKOG RODITELJA
Kalidas PATI1, Anilabh Das MUNSHI2, Tusar Kanti BEHERA2
1ICAR- Centalni Institut za ispitivanja gomoljastih biljaka, Regionalni centar, Bhubaneswar, Odisha, Indija
2ICAR- Indijski istraživački Institut u poljprivredi, New Delhi, Indija
Izvod
Nasleđivanje ekspresije ženskog pola (tučka) kod krastvca je ispitivano korišćenjem ginecijum linije (GBS-1) i dve linije koje na istoj biljci imaju i muške i ženske cvetove (Pusa Uday i Punjab Naveen). Vršeno je ukrštanje GBS-1 linije sa navedene dve linije sa cvetovima oba pola. Vršena su istovremena ispitivanja F1 i F2 populacija i roditeljskih linija. Svi F1 hibridi su bili ženskog pola u oba ukrštanja a u F2 generaciji distribucija fenotipa biljaka odgovaraju mendelovom odnosu segregacije 3:1 (3 ženske biljke i jedna sa dvoplonim cvetovima). Segregacija tipa pola biljaka ukazuje na monogensku dominantnu kontrolu pola kod krastavca u GBS 1 liniji.
Autor za kontakt: Kalidas Pati, ICAR- Central Tuber biljni istraživački Institut, Regionalni centar, Bhubaneswar, Odisha, 751019, Indija. Phone: +917377914855, e-mail:kalidas9555@gmail.com
Štampano u „GENETIKA“ Vol. 47, broj 1 (2015), str: 357-373
© 2015 Društvo genetičara
Srbije
S. Bajića 1, 11185 Beograd – Zemun
Srbija
UDC 575
Originani naučni rad
70 GODINA ISTRAŽIVANJA GENETIKE AMERIČKE VIDRICE (Neovison vison SCHREB., 1777) – U KOJOJ SMO SADA FAZI?
Jakub Jan SKORUPSKI
Fakultet za Genetiku i Opšti Uzgoj Životinja, Zapadno Pomorski Tehnološki Univerzitet u Szczecinu, Poljska
Izvod
Cilj ovog članka je prikazivanje stanja našeg savremenog znanja na temu genetike američke vidrice (Neovison vison Schreb., 1777) – vrste koja je u 20. veku doživela ekološki uspeh bez presedana, vezano za dinamički razvoj njene upotrebe u industrijske svrhe. Ipak bez obzira na veliki uspeh i porast privrednog značaja američke vidrice zbog njenog krzna i skalu problema vezanih za nastanjivanje na područjima izvan njene prirodne sredine, istraživanja ove vrste u oblasti genetike, a naročito molekularne genetike i genomike, su relativno malo unapređena. Ovaj članak sadrži sintetički opis istraživanja koja se provode po pitanju genetike ove vrste, a koja se odnose kako na citogenetiku, molekularnu genetiku, genomiku, populacionu genetiku, tako i filogeniju. Prikazuje napredak projekta vezanog za sekvencioniranje genoma američke vidrice i analizu njenog transkriptoma. Sem toga članak govori i o pitanjima koja još uvek, nakon 70 godina genetičkih istraživanja, ostaju ne pojašnjena i ne istražena do kraja, kao što su: određivanje kariotipa, tačna molekularna struktura nasleđivanja boje dlake i pozicija vrste u sistematici.
Autor za kontakt: Jakub Jan Skorupski, Fakultet za Genetiku i Opšti Uzgoj Životinja, Zapadno Pomorski Tehnološki Univerzitet u Szczecinu, Piastów 45 Ave., 70-311 Szczecin, Poljska; tel: +48 512 014 658; e-mail: jakub@gajanet.pl