PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA

Vrnjačka Banja, 8–11. novembar 1995

 

Organizacioni odbor   Vasilije Isajev - predsednik Janoš Berenji - potpredsednik Kosana Konstantinov Mile Ivanović Goran Saratlić Snežana Mezei Desimir Knežević Dušan Jović Ratko Lazarević     Sekretarijat   Ninoslav Đelić Zoran Lugić Dražen Jelovac Mirjana Šijačić-Nikolić

 

.

 

 

 

PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA

Vrnjačka Banja, 8–11. novembar 1995

 

Sadržaj

 

Uvodni referati

 

Mile Ivanović:

Biometrijski koncept u izučavanju heterozisa

 

Dragoljub Đokić:

Fiziološke osnove selekcije pšenice na efikasnost ishrane azotom

 

Goran Saratlić:

Petnaest godina rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja u zrnu kukuruza (Zea mays L.)

 

Steve Quarrie:

Molekularni markeri i njihova upotreba u QTL analizi

 

Emil Paldi:

Uticaj temperature na metabolizam cerealija

 

Geza Коvаcs, Imre Takacs i Beata Barnabas:

Genеtsка transformacija heksaploidne pšenice putem bombardovanja čеstiсаmа mladih zigota i haploidnih embriona iz mikrospora

 

Vitomir S. Vidović:

Dostignuća i elementi oplemenjivanja životinja

 

Dragan Škorić i Lazar Kovačević:

Germplazma u oplemenjivanju suncokretа i šećerne repe u narednih dеsеt godina

 

Milica Hrustić, М. Vidić i J.Miladinović:

Germplazma u oplemenjivanju sоје u narednih 10 godina

 

A. Atanassov, M. Yankulova, V. Nikolaeva, P. Stoeva, R. Bachvarova, S. Slavov, V. Vulkov, S. Atanassova, Z. Vassilieva, Š. Bosolova, Š. Gelemerevo:

Genetically manipulated ressitence to viral fungal and bacterial diseases in tobacco  

 

Milutin Penčić:

Očuvanje i korišćenje genetičke varijabilnosti gajenih i korišćenih biljnih vrsta Jugoslavije

 

Aleksandar Tucović i Vasilije Isajev:

Heterozis i proizvodnja hibridnog semena šumskog drveća

 

Vojislav Guzina, Gојко Avramović, Saša Orlović, Branislav Kovačević:

Heterotični efekti u oplemenjivanju topola

 

М. Коrаć, V. Ognjenov, Dinka Vujanić-Varga, P. Cindrić, Nada Korać, B. Đurić, Jelena Ninić-Todorović, S. Cerović, Branislava Gološin i Ksenija Macet:

Oplemenjivanje voćaka i vinove loze

 

Janko Dumanović:

Oplemenjivanje biljaka i genetike slabosti

 

Kosana Konstantinov i Snežana Mezei:

Nove tehnologije u oplemenjivanju biljaka – korist i rizik

 

A.S. Tsaftaris:

Nova dostignuća u proučavanju molekularne baze heterozisa

 

Marko Anđеlković, Vasilije Isajev, Nada Vučinić­-Barjaktarović:

Genetičke osnove i evolucioni smisao polnog razmnožavanja

 

Oplemenjivanje žitarica

 

Violeta Anđelković, Radmila Stikić, Sofija Рекić i Mile Ivanović:

Korelacije prinosa i komponenti prinosa kod dve sintetičke populacije kukuruza sa različitim sаdržajem abscisinske kiseline (ABA)

 

Snežana Drinić-Mladenović, Kosana Konstantinov i Dragana Ignjatović:

Prilog ispitivanju molekulanre osnove hеterozisa kod kukuruza

 

М. Ваbić, N. Delić, Z. Pajić i G. Todorović:

Identifikacija donora poželjnih alela za pirnos i zapreminu kokičavosti kod kukuruza kokičara (Zea mays L. everta)

 

Goran Bekavac, Milisav Stojaković, Đorde Jocković, Mile Ivanović, Marija Kraljević-Balalić, Jan Boćanski:

Korelacije i „PATH” koeficijent analiza za stаy green kukuruza (Zea mays L.)

 

Jan Boćanski, Milisav Stojaković, Raško Popov i Goran Bekavac:

Promene morfoloških osobina u BSSS populaci­јама kukuruza putem rekurentne selekcije

 

Jelena Vančetović, Mile Ivanović, Goran Drinić i M. Vidaković:

Korelacije između važnijih agronomskih svoj­stava kod S₁ i HS familija u dva kompozita kuku­ruza

 

N. Delić, R. Petrović:

Ocena parametara stabilnosti ZP hibrida kuku­ruza (Zea mays L.)

 

Goran Drinić i Jelena Vančetović:

Genetičke i fenotipske korelacije između аgro­nomskih osobina kod top-cross populacija kuku­ruza (Zea rays L.)

 

Zorica Pajić, М. Вавić, Milica Radosavljević:

Uticaj promena karbohidratnog sastava na kvalitet zrna kukuruza šećerca (Zea mays L. saccharata)

 

Goran Sаratlić i М. Rošulj:

Optimalan odnos između broja ponavljanja i broja lokacija u preliminarnim testiranjima novih hibridnih kombinacija kukuruza (Zea mays L.)

Milisav Stojaković, Goran Bekavac, Dorđe Jocković, Lazar Jakovljević:

Genetičkе i fenotipske korelacije između osobina reproduktivnih organa kukuruza

 

G. Todorović, I. Šatarić i N. Delić:

Reselekcija roditeljskih komponenti elitnog SC hibrida kukuruza (Zea mays L.) za osobinu prinos zrna

 

G. Todorović, I. Šatarić, N. Delić:

Nasleđivanje dužine klipa kukuruza (Zea mays L.)

 

Borivoje V. Trifunović, Janko Dumanović i Vladimir Trifunović:

Očekivanа i realizovana genetička dobit od feno­tipske rekurentne selekcije u ZPSynP1 populaciji kukuruza (Zea mays L.)

 

М. Ćirić, R. Nikolić, М. Katić, Р. Stojić, N. Marković:

Heritabilitet osobina mlečnosti u standardnoj laktaciji oplemenjenih crno-belih goveda

 

Đ. Jocković, М. Stojaković, D. Simić, Ј. Boćanski, G. Bekavac, B. Puran, R. Popov, N. Vasić:

Germplazma u oplemenjivanju kukuruza (Zea mays, L.) u narednih deset godina

 

Коsana Konstantinov, Goran Saratlić, Snežana Mladenović, I. Verešbaranji, Snežana Gošić:

Doprinos izučavanju gеnеtičke kontrole sinteze viših masnih kiselina u zrnu kukuruza

 

D. Kovačević, Vesna Lazić-Jančić, S.A. Quarrie:

Akumulacija RAR17 i RNK u listovima kukuruza tоkоm stresa suše u polju

 

Momčilo Bošković, Jelena Bošković:

Genetska diferencijacija novih izvora otpor­nosti prema Puccinia recondita tritici

 

Miodrag Dimitrijević, Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić:

Еkоlоšка i genetička varijabilnost komponenata prinosa рšеniсе

 

Tomislav Živanović, Gordana Šurlan-Momirović, Vesna Vujačić, Vera Rakonjac:

Komponente gеnеtičkе varijabilnosti i heritabilnost kvantitativnih osobina sorata i hibrida pšenice

 

Jadranka Ivezić, Slobodanka Pajević, Ljiljana Merkulov, S. Denčić i В. Krstić:

Genotipska specifičnost fotosinteze i anatomskih osobina listova pšenice

 

Zoran Jerković i Marija Todorova:

Nasleđivanje različitih vrsta otpornosti prema Puccinia recondita tritici

 

Borivoje Jovanović, Yueming Yan, S1aven Prodanović, i Novica Mladenov:

Primena metode elektroforeze za ocenu načina nasleđivanja komponenata glijadina u F₂ generaciji hibrida pšenice

 

Desimir Knežević, М. Pavlović, V. Zečević, I. Božinović, Ž. Jestrović, M. Kuburović, D. Urošević:

Genetička analiza bokorenja kod hibrida рšеniсе (Triticum aestivum L.)

 

Desimir Knežević:

Genetička divergentnost sorti pšenice коmроziciji Gli- alela

 

Marija Kraljević-Balalić, Miodrag Dimitrijević i Sofija Petrović:

Interakcija genotip/spoljna sredina za коmроnentе prinosa pšenice

 

Ankica Kondić i Stanislav Šesеk:

Albino regeneranti: značaj u primeni in vitro kulture antera u oplemenjivanju pšenice

 

М. Milovanović, М. Pavlović, D. Đokić, R. Ognjanović i M. Jelić:

Ispitivanje nekih agronomsko-fizioloških osobina kod kragujevačkih genotipova Т.durum

 

Danica Mićanović, Zora Sarić i Мiloје Sarić:

Mogućnost selekcije pšenice na korišćenje slobodnog azоtа u ishrani

 

Ivan Mihaljev:

Otpornost na bolesti i prinos zrna kao kriteri­jumi za priznavanje ozimih sorti pšenice

 

Gojko Mladenović, Miroslava Jevtić, S1aven Prodanović i Dragan Perović:

Ocena stabilnosti prinosa zrna jarih sorti i linija pšenice analizom interakcije genotip x spoljna sredina

 

М.Pavlović, D. Knežević, M. Kuburović, A. Đokić:

Varijabilnost i nasleđivanje dužine druge (bazalne) internodije kod hibrida pšenice (Triticum aestivum L.)

 

Stevan Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Petar Rončević:

Nasleđivanje glavnih komponenti prinosa kod jare рšеniсе

 

Sofija Petrović, Marija Kraljević-Balalić i Miodrag Dimitrijević:

Način nasleđivanja i efekat gena za visinu stabljike i žetveni indeks različitih genotipova pšenice

 

Stanislava Šesek:

Spontani dvostruki haploidi u kulturi antera pšenice: Njihov značaj u oplemenjivanju

 

Marija Šarić, Nataša Milutinović, Nada Hladni, Nada Filipović, i Milan Gnip:

Variranje kvantiteta i kvaliteta proteina pšenice u zavisnosti od gеnоtiра i agroekoloških uslova

 

D. Maksimović, М. Krstić, R. Ognjanović, D. Mihajlija,G. Mihajlija:

Neke osobine novih linija јеčmа i ovsa uključenih u oglede jugoslovenske komisije

 

Milomirka Madić:

Gеnеtička analiza bokorenja hibrida јеčmа (Hordeum vulgare L.)

 

Novo Pržulj i Vojislava Momčilović:

Agronomske i tehnološke osobine novih sorti jarog pivskog јеčmа

 

D. Radović, Ljiljana Vapa, V. Milankov, M. Tanurdžić:

Izozimska varijabilnost esteraza јеčmа i njihova primena u identifikaciji sorti

М. Ivanoski, Desimir Knežević, Mirjana Menkovska:

Nasleđivanje nekih kvalitetnih osobina zrna kod hibrida kod F4 generacije od Triticum aestivum L.

 

Oplemenjivanje industrijskog bilja

 

Dragana Vasić, Lj. Vasiljević, Ana Marjanović i D. Škorić:

Uticaj citokinina na regeneraciju biljaka suncоkreta

 

Momir Golubović, Dejan Jovanović:

Istraživanja morfofizioloških karakteristika polena kod različitih genotipova suncokreta

 

Dejan Jovanović i Momir Golubović:

Varijabilnost sadržaja proteina i ulja u semenu samooplodnih linija suncokreta

 

Petar Dokić i Milisav Stojaković:

Uticaj inbredinga na varijabilnost kvantitativnih svojstava šećerne repe

 

Nevena Kuprešanin, Snežana Mezei, Z. Keserović, N. Mićić, Lazar Kovačev:

Anatomska analiza pojedinih faza embriogeneze kod šećerne repe (Beta vulgaris L.)

 

Lazar Kovačev, N. Čačić, Snežana Mezei i P. Sklenar:

Analiza grupa S₂ autofertilnih monogermnih fa­milija četiri populacije šećerne repe

 

V. Manojlović, Ž Nikolić, M. Nešković, Lj.Ćulafić, S. Radović:

In vitro indukcija dihaploida šećerne repe (Beta vulgaris L.)

 

Snežana Mezei, Nastasija Mrkovački, Lazar Kovačev, Nevena Kuprešanin i Р. Sklenar:

Uticaj izolovanih sojeva azotobacter chrooco­ccum na hibride šećerne repe

 

Nastasija Mrkovački, Snežana Mezei i Lazar Kovačev:

Asocijativna sposobnost sojeva azotobacter sa šećernom repom

 

I.Stančić, Ž. Nikolić, Slaven Prodanović:

Uticaj ploidnog sastava roditeljskih genotipova na produktivnost hibrida F₁ generacije šećerne repе

 

N. Čačić, Snežana Mezei, Lazar Kovačev i P. Sklenar:

Ocena kombinirajućih sposobnosti i akcije gena za neka svojstva korena šećerne repe (Beta vulgaris L.)

 

Milica Hrustić, M. Vidić i J. Miladinović:

Germplazma u oplemenjivanju sоје u narednih deset godina

 

Atanassov, M. Yankulova, V. Nikolaeva, P. Stoeva, R. Bachvarova, S. Slavov, V. Vulkov, S. Atanassova, Z. Vassilieva, Š. Bosolova, Š. Gelemerevo

Genetically manipulated resistance to viral fungal and bacterial diseases in tobacco

 

Mirjana Jovanović, Lj. Prijić, Irina Božović, Slađana Žilić:

Frekvenca linija sa smanjenom aktivnošću tripsin inhibitora u zrnu pri ranom testiranju prinosa zrna soje

 

Gordana Prodanović i Је1еnа Bošković:

Kvantitativna i kvalitativna svojstva F₄ gene­racije linija soje (Glycine max (L) (Merril) u odnosu na roditelје

 

Janoš Berenji i Vladimir Sikora:

Stvaranje hibridnih sorti sirka mеtlаšа

 

Jelena Bošković, Momčilo Bošković, Gordana Prodanović:

Pregled identifikovanih Lr gena otpornosti prema Puccinia recondita tritici u sistemu gen-za-gen

 

Mirjana Vasić, Jelica Gvozdenović-Varga i Dušanka Bugarski:

Prinos zrna po biljci u ukrštanjima belih pasulja

 

Jelica Gvozdenović-Varga, А. Таkаč, Mirjana Vasić, Ј. Červenski:

Osobine lukovice populacija crnog luka (Allium cepa L.)

 

Đuro Gvozdenović:

Način nasleđivanja mаse ploda hibrida paprike (Capsicum annuum L.)

 

Vladislava Galović:

Utvrđivanje genetske pripadnosti hmelja (Humulus lupulus L.)

kultura „Ваčка”

 

R. Đorđević, Ž. Marković, Ljiljana Stanković, V. Pešić:

Efekti „Afila” gena na formiranje zrna graška (Pisurn sativum L.)

 

М. Zdravković, D. Corokalo, R. Đorđević, J. Zdravković:

Uticaj naslednih parametara na nasleđivanje visine prve mahune kod pasulja (Phaseolus vulgaris L.)

 

J. Zdravković, Z. Marković, М. Damjanović, Z. Sušić:

Nasleđivanje broja komora plodova paradajza (Lycopersicon esculentum Mill.)

 

В. Zečević, D Stevanović, А. Obradović:

Nasleđivanje debljine perikarpa kod nekih genotipova paprike

 

D. Jovićević, Đ. Gvozdenović, Marija Kraljević­-Balalić, Mirjana Vasić, Dušanka Bugarski:

Genetička analiza broja zrna u mahuni po biljci kod graška (Pisum sativum L.)

 

Z. Lugić, М. Ivanović, Kosana Konstantinov, Dušica Delić, i Jasmina Radović:

Višestruka regresiona analiza za prinos suve mase i važnije parametre intenzitеtа biološke fiksacije аzotа crvene deteline (Trifolium pratense L.)

 

R. Marinković, Ana Marjanović-Jeromela:

Genetska analiza prinosa i nekih komponenti prinosa semena kad ricinusa (Ricinus communis L.)

 

Jasmina Radović, Z. Lugić i Biljana Urošević:

Proučavanje proizvodnih karakteristika domaćih populacija lucerke (Medicago sativa L.)

 

Ljiljana Stanković, М. Zdravković, Tatjana Sretenović-Rajičić, N. Nevenkić:

Ekspresija pola kod dinje (Cocum melo L.) modifikovane upotrebom etrela

A Tаkаč, Đ. Gvozdenović, Jelica Gvozdenović-Varga, Mirjana Vasić:

Međuzavisnost osobina ploda i prinosa kod pla­vog раtlidžana (Solanum melongena L.)

 

Zorica Tomić, Gordana Šurlan-Momirović:

Oplemenjivanje vrsta iz roda Agrostis L.

 

Ј. Červenski, Đ. Gvozdenović, Mirjana Vasić:

Genotipska varijabilnost kvantitativnih svojstava kupusa

 

Dušica Delić, Z. Lugić , Jelena Knežević-Vučković, Draga Simić:

Selekcija sojeva Rhizobium meliloti sa povećanim in­tenzitetom azotofikacije

 

Ištvan Verešbaranji, Marija Kraljević-Balalić, Mira Pucarević i Vukosava Đorđević-Milić:

Fenolne kiseline kao markeri otpornosti biljaka prema bolestima

 

А.Е. Špakov, V. Pešič, Ј.А. Volčkov:

Genetička heterogenost i ekološka plastičnost sorata duvana

 

Oplemenjivanje drvenastih biljaka

 

Gојkо Avramović, Vojislav Guzina i Saša Orlović:

Procena osetljivosti nekih klonova topola prema uzročnicima oboljenja lista i kore

 

Srđan Војоvić i Slobodan Šmit:

Terpensko-morfološki prilaz taksonomiji crnog bora (Pinus nigra Arn.)

 

Dragica Vilotić:

Osobine traka linguma virgilijskog hrаstа (Quecus virgiliana Ten. (Ten.) na različitim staništima deliblat­ske реščаrе

 

Dragica Vilotić, Rade Cvjetićanin, Vojislav Janković:

Morfološke karakteristike značajne za selekciju i oplemenjivanje cera (Quercus cerris L.)

 

М. Vučković, V. Stamenković, D. Vuletić:

Karakteristike rasta i vitalnost različitih provenijencija duglazije

 

Branislava Grbović:

Individualni varijabilitet polena omorike Picea отоrica (Раnč. Purkyne) iz kulture na beloj zemlji

 

Matilda Đukić, Stevan Dožić, Dragica Obratov:

Neka fiziološko-genetska svojstva smrče sа Kopaonika

 

Vasilije Isajev, Aleksandar Tucović, Milan Mataruga i Mirjana Šijačić-Nikolić:

Uticaj prinudne samooplodnje na osobine kli­javaca pajasena (Ailanthus altissima Swingle)

 

Branislav Kovačević, Vojislav Guzina i Saša Orlović:

Varijabilnost morfometrijskih parametara lista intra i interspecies hibridnih potomstava američke crne topole (Populus deltoides Bartr)

 

Vera Lavadinović, Mi1oš Koprivica, Vasilije Isajev:

Uticaj klijavosti semena na preživljavanje i visi­nu dvogodišnjih biljaka duglazije (Pseudotduga taxifolia Britt.) različitih provenijencija

 

А. Mančić, Vasilije Isajev, Milan Mataruga:

Primena autovegetativnog razmnožavanja ožiljavanjem reznica u oplemenjivanju drveća

 

Biljana Nikolić:

Uspešnost introdukcije i varijabilnost populacija Pinus wallichiana, A.B. Jacks, u Beogradu i okolini

 

Saša Orlović, Vojislav Guzina i Branislav Kovačević:

Rezultati selekcije crnih topola (selekcija Aigei­ros) na bujnost rasta

 

Boro Р. Pavlović:

Selekcioni faktori i nasumični procesi formiranja genetičкe strukture populacije, pri pošumljavanju sadnicama iz rasadnika

 

В.Р. Pavlović, Biljana Nikolić, Mara Tabaković-Tošić, Branislava Grbović, Dragana Stojčić, Nataša Rasulić, Vera Lavadinović, S. Bojović, R. Marovi:

Poboljšanje karakteristika kokuna nekih rasa i hibrida svilene bube

 

V. Stamenković, М. Vučković, Z. Simić:

Кarakteristike prirasta ranolistajućeg i kasnolistajućeg lužnjaka (Quercus robur)

 

Mihailo Tošić:

Neke morfološke osobine Pinus . sylvеstris L. var. Zlаtiborica oman. i Pinus sylvestris L. var. aurea zlatiborensis Tošić

 

Mirjana Šijačić-Nikolić, Vasilije Isajev i Milan Mataruga:

Varijabilnost svojstava sadnica 8 provenijencija smrče u pilot objektu u Ivanjici

 

Z. Keserović, D. Gvozdenović, М. Milovankić:

Makrogametogeneza u nekih sorti trešnje i višnje

L.M. Avramov, M.D. Milutinović, D.T. Nikolić:

Proučavanje perspektivnih međuvrsnih hibrida vinove loze

 

M.D. Milutinović, D.T. Nikolić, M. M. Milutinović:

Selekcija krupnoplodnih genotipova iz popu­lacije džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.)

 

M. Mićić, R. Cerović i Gordan Đurić:

Konstitucija ženskog gametofita kod diploidnih i triploidnih sorti jabuke

 

M. Mitrović:

Oprašivanje i zametanje kod oraha (Juglans regia L.)

 

D. Ogašanović, V. Papić i Radunka Plaznić:

Hibrid šljive I/14 CK – kvalitetna šljiva za sušenje

 

Vera Rakonjac:

Korelacija između morfoloških osobina i klija­vosti semena divlje trešnje (Prunus avium L.)

 

Miloljub Stanisavljević:

Stvaranje sorti crne ribizle otpornih prema kasnim prolećnim mrazevima

 

Ž. Tešović, Slađana Nidžović i М. Srećković:

Genetička osnova antocijana u plodu vrsta, sorti i selekcija jabuke

 

R.Cerović, М. Nikolić i S. Milenković:

Oplemenjivanje višnje na kvalitet i otpornost prema Rhagoletis cerasi L. i Blumeriella jaapii (Rehm.) v. Arx.

 

R. Cerović, N. Mićić, М. Nikolić i Gordana Đurić:

Određivanje vitalnosti i klijavosti polena jabuke (Malus domestica L.) i trešnje (Prunus avium L.)

 

Animalno oplemenjivanje

 

Radiša Nikolić, Milovan Katić, Radmila Beskorovajni, Nenad Brkić, Petar Stujić, Miroslav Ćirić:

Primena mešovitog modela najmanjih kvadrata u oceni heritabiliteta osobina muznosti crno-belih krava

 

Petar Stojić, Milovan Katić, Ljubomir Lazarević, Dusan Latinović, Gligorije Trifunović, Radmila Beskorovajni, Nenad Brkić:

Ponovljivost dnevnih prinosa mleka tokom laktacije u crno-belih krava

 

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

BIOMETRIJSKI KONCEPT U IZUČAVANJU HETEROZISA

Mile Ivanović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

 

 

Većina postojećih teorija o heterozisu može se svrstati u dve, međusobno suprotstavljene grupe. Jedna, genetičku osnovu heterozisa zasniva na pojavi superdominacije, a druga na dominaciji poželjnih gena koji kontrolišu ekspresiju određenog kvantitativnog svojstva. Do danas nema opšte prihvatljivog modela, međutim noviji teorijski i eksperimentalni rezultati, uglavnom engleskih autora, favorizuju teoriju disperzne dominacije. Biometrijski koncept heterozisa čini se pogodnim za njeno tumačenje, bez obzira da li se radi o međupopulacijskom ili međulinijskom F₁ potomstvu. Kod međupoplulacijskog ukrštanja (ро­drazumevajući Hardy-Weinber equilibrium roditelja), koristeći standardnu sim­boliku Falconer-a, prosečna vrednost potomstva iznosila bi F₁ = a (pp' - qq') + d (pq + qp'), a efekat heterozisa h = a [ рр' - qq' - (1/2) (p - q + р'- q') ] + d [ (pq' + qр') - (pq - р'q')] = d (р - р')2 ; (ако је р + q = р' +q'= 1). Navedena relacija jasno pokazuje da je h = f(d), te da je za svako h>0, vrednost d>0. Kod F₁ potomstva dva homozigotna roditelja (gde se pozitivni heterozis izražava u odnosu na boljeg roditelja P1), koristeći simboliku Mather-a, očekivana vrednost heterozisa (h) u odnosu na procenjenu (F₁-Р₁), može se izraziti formulama: h = [h] - [d], (kao razlika dominantnog i aditivnog efekta gena), ili h = ([h] + [1]) - ([d] + [i]), ( u slučaju prisustva dvogenske epistaze). Podrazumevajući odgovarajuće algebarske odnose za vrednost h >0, jasno je da će efekat heterozisa biti utoliko veći, ukoliko je vrednost [h], odnosno ([h] + [01]) vеćа u odnosu na vrednost [d], odnosno ([d] + [i]). U radu ćе biti diskutovani i složeniji modeli biometrijskog koncepta heterozisa.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

FIZIOLOŠKE OSNOVE SELEKCIJE PŠENICE NA EFIKASNOST ISHRANE AZOTOM

 

Dragoljub Đokić

 

Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija”, Beograd – Centar za strna žita, Kragujevac

 

U ovom radu analiziraju se osnove za stvaranje sorata pšenice efikasnih u ishrani azotom, tj. sorata skromnih u zahtevima prema azotnim đubrivima. Efikasnost ishrane azotom meri se povećanjem prinosa ро jedinici azota đubriva. Efikasnost đubrenja azotom (EFN) realizuje se kroz usvajanje azota iz đubriva (AN) i njegovo iskorišćavanje u biljci (UN) u formiranju prinosa i predstavlja njihov proizvod:

EFN = EAN x EUN = x =

 

Na osnovu ove relacije prinos se može definisati kao proizvod iz akumulacije i iskorišćavanja azota u biljci: Yg = AN x EUN (FEN). Isti prinosi se mogu dobiti slaganjem visokih vrednosti jednog i niskih vrednosti drugog, ili osrednjih vred­nosti oba pokazatelja. Objedinjavanjem visokih vrednosti oba parametra u no­vom genotipu, bez narušavanja balansa fizioloških procesa, mоžе se ostvariti dalje povećanje prinosa i efikasnosti đubrenja azotom. Širok dijapazon variranja ovih parametara ukazuje da selekcija u ovom pogledu ima perspektive. Analize pokazuju da se usvajanje azota iz đubrivaa pšenicom može povećati sa sadašnjih 50% na 75% a iskorišćavanje sa sadašnjih 40 na 50 kg zrna na kilogram azota biljke. To bi omogućilo da se količine azotnih đubriva u proizvodnji pšenice smanje na polovinu. Pored ova dva pomenuta parametra koji nepotrebno utiču i određuju nivo efikasnosti ishrane pšenice azotom analizirani su i drugi para­metri koji posredno ili neposredno utiču na usvajanje i iskorišćavanje azota u biljci. Analize su obuhvatile: biološki i poljoprivredni prinos; masa, aktivnost i dužina trajanja aktivnosti korenovog sistema; koncentracija azota u biljci: ak­tivnost fermenata metabolizma azota u biljci; akumulacija azota u biljci u periodu do i posle oplodnje; žetveni indeks azota; fertilizacija azota vegetativnih organa zrnom u reprodukcionom periodu. Za uspešnije vođenje selekcije pšenice u ovom pogledu neophodno je poznavanje genetskih osnova ovih procesa. Pošto su usvajanja azota iz đubriva i njegovo iskorišććvanje u biljci prostorno i vremen­ski odvojeni procesi, pretpostavlja se da ove procese kontrolišu dva odvojena genetska sistema. Za sada su ti sistemi malo ispitani.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

PETNAEST GODINA REKURENTNE SELEKCIJE NA POVEĆAN SADRŽAJ ULJA U ZRNU KUKURUZA (Zea mays L.)

 

Goran Saratlić

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

 

U Institutu za kukuruz – Zemun Polje, rad na rekurentnoj selekciji kuku­ruza na povećan sadržaj ulja u zrnu započeo је 1980. godine stvaranjem sin­tetičkih populacija DS7u i YuSSSu koje međusobno čine heterotičan par. U radu su izučavani odgovori populacija na masovnu selekciju, inbriding depresija, heterozis i korelacioni odnosi između važnijih agronomskih osobina ove dve visokouljane populacije kukurza. Pored toga, izučavane su i promene u frekven­ciji aditivnih i dominantnih alela koje su se desile kao posledica dejstva rekunentne selekcije na povećan sadržaj ulja u zrnu, kao i efekat genetičkog drifta u populacijama. Kao statističko-biometrijske metode obrade podataka korišćeni su analiza varijanse za TRIPLLE LATTICE dizajn, regresiona analiza po Eber­hartu-u (1964) i model Smith-a (1979а; 1979b i 1983) koji je omogućio da se ukupan odgovor na selekciju razdvoji na efekte zbog delovanja aditivnih i domi­nantnih alela, izuče promene u frekvenciji alela i odredi efekat genetičkog drifta i njegovo učešće u odgovoru populacija na selekciju. Rezultati istraživanja su potvrdili efikasnost masovne, fenotipske, rekurentne selekcije na povećan sadržaj ulja u zrnu u obe ispitivane populacije per se i u interpopulacijskim ukrštanjima. Ustanovljeni direktni odgovori ovih populacija per sе na selekciju bili su 15.13 % ciklus^-1 za populaciju DS7u, odnosno 12.80 % ciklus^-1 za populaciju YuSSSu, a indirektan odgovor izmeren u interpopulacijskom ukrštanju bio je 14.35 % ciklus^-1. S povećanjem sadržaja ulja u zrnu menjale su se i druge agronomske osobine ovih populacija. Prinos zrna je kod DS7u populacije opadao s porastom sadržaja ulја u zrnu, a kod populacije YuSSSu је rastao kroz cikluse selekcije. Genetički drift nije bio važan kod DS7u populacije, za osobinu sadržaj ulja u zrnu, dok je kod YuSSSu populacije njegovo prisustvo uslovilo povećanje ove osobine. Kod obe populacije genetički drift je delovao u pravcu smanjenja prinosa zrna. Obe populacije mogu se koristiti kao izvor za dobijanje inbred linija sa povećanim sadržajem ulja u zrnu, dobrim prinosom i drugim agronomski važnim osobinama. Njihovim ukrštanjem bi se dobili prinosni visokouljani hi­bridi.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

MOLEKULARNI MARKERI I NJIHOVA UPOTREBA U QTL ANALIZI

 

Steve Quarrie

John Innes Centre, Norwich Reserach Park, Colney, Norwich, UK

 

 

Pojava molekularnih markera (posebno RELP i PCR siritetisanih) kao proba za genomsku DNK, unela je revoluciju u genetičku analizu gajenih biljaka i dala ne samo genetičarima nego i fiziolozima, agronomima i selekcionarima, korisno, novo oruđe za identifikaciju i izolaciju gena koji determinišu agronomski značajne osobine. Danas je dostupan širok spektar molekularnih markera koji imaju svoje prednosti i nedostatke, zavisno od opreme kojom se raspolaže i genetičkog materijala koji treba analizirati. Genetička mapa molekularnih mar­kera оmоgućuje da se selekcija određenih osobina vrši daleko efikasnije nego što je to ranije bilo moguće. Konstrukcija ovih mapa kao i razvijene statističke metode su omogućile identifikaciju lokusa za kvantitativna svojstva. Ne samo da se na ovaj način određuje kompleksnost genetičke kontrole bilo koje od osobina koja se оdređuje, nego se poređenjem stepena preklapanja intervala pouzdanosti QTL, može ispitati verovatnoća da su osobine plejotropski vezane. Biohemičari i molekularni biolozi mogu da odrede značaj specifičnog produkta gena u deter­minisanju fenotipa biljke koristeći pristup preko gena, kandidata. Tako, cDNK probe za gene sa poznatom funkcijom, mogu biti mapirane a QTL analiza će pokazati da li je gen lociran unutar intervala pouzdanosti QTL za posmatranu osobinu. Alternativna metoda za ispitivanje znаčаја određenih gena u ekspresiji osobina je korišćenje grupnih uzoraka: populacije biljaka koje su selekcionisane da se razlikuju u ekspresiji određene osobine. Razlike u frekvenciji alela među grupama, koje su identifikovane hibridizacijom sa cDNK poznate funkcije ukazuju na regione genoma gde su locirani geni od važnosti za datu osobinu. Primeri ove metode biće prikazani u radu.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

UTICAJ TEMPERATURE NA METABOLIZAM CEREALIJA

 

Emil Paldi

Agricultural Research Institute of the Hungarian Academy of Sciences, Mortonvasar

 

 

U radu ćе se govoriti o uticaju niske temperature na pšenicu, јеčam i kukuruz. U toku su istraživanja uticaja niske temperature na proces sazrevanja rRNK kod sorti јеčma i pšenice sa različitim stepenima otpornosti na mraz. Utvrđeno je da niska temperatura izaziva i kvantitativne i kvalitativne promene rRNK. Kod sorata sa slabom otpornošću na mraz, utvrđeno je da poslednji prekursori stabilne citoplazmatske rRNK akumuliraju, što pokazuje da je proces inhibiran. Ovi rezultati treba da posluže kao osnova za elaboriranje metoda selekcije. Izvršena su detaljna istraživanja sinteze poliamina tokom dugotrajnih tretmana niskim temperaturama sorata pšenice i hromozomskih supstitucionih linija, različitih stepena otpornosti na mraz. Rezultati pokazuju da alternativni način biosinteze poliamina, koji je prisutan samo kod viših biljaka, igra važnu ulogu u metabolizmu koji se odvija pri niskim temperaturama. Pored putrescina, niske temperature takođe indukuju sintezu agmatina. Detaljno su ispitane kvan­titativne promene izvesnih jedinjenja koje sadrže N (putrescin - agmatin, prolin i glicin - betain) tokom istraživanja tolerancije niskih temperatura kod kukuruza i istraživana je korelacija između akumulacije ovih jedinjenja i osetljivosti na niske temperature datog genotipa kukuruza. U ovim eksperimentima korišćene su linije kukuruza koje su bile selekcionisane na osnovu osetljivosti na nisku temperaturu. Utvrđeno je da su sva tri jedinjenja, mada u različitom stepenu, pogodna za karakterizaciju osetljivosti na mraz različitih linija kukuruza. Separaciјa poliamina i prolina vršena је pomoću metoda HPLC, dok је glicin-be­tain identifikovan putem gasne hromatografije.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GENЕТSКА TRANSFORMACIJA HEKSAPLOIDNE PŠENICE PUTEM BOMBARDOVANJA ČЕSТIСАМА MLADIH ZIGOTA I HAPLOIDNIH EMBRIONA IZ MIKROSPORA

Geza Коvаcs, Imre Takacs i Beata Barnabas

 

Agricultural Reserach Institute of the Hungarian Academy of Sciences, Martonvasar, Hungary

 

 

Genetska modifikacija biljaka korišćenjem in vitro kulture i metode trans­formacije otvorila je put za proučavanje procesa regulacije gena i za uvođenje strane DNK u biljni genom vrsta značajnih za poljoprivredu. Kod različitih vrsta biljaka, zaštita od insekata, virusa i herbicida dokumentovana je posle transfera gena, uglavnom kod dikotiledona, pomoću Agrobacterium transformacije. Nažalost, kod agronomski značajnih žitarica, ovaj sistem transformacije nije moguć, pa je stoga genetska manipulacija ovim vrstama јоš uvek teška. Ipak, pokazalo se da su dva metoda transformacije uspešna za dobijanje fertilnih transgenskih biljaka iz pšenice: direktni genski transfer u izolovani protoplast i metod mikroprojektilskog bombardovanja. Kod transformacije protoplasta, оs­novni problem izgleda da nije kod DNK, vеć kod osnivanja kultura dugoročne regenerativne suspenzije, iz kojih se transgenske biljke efikasno povraćaju. Međutim, genski transfer pomoću mikroprojektila sposoban je da prevaziđe ova ograničenja direktnim dejstvom na tkiva ili ćelije koje se lako mogu dobiti i manipulisati in vitro. Sistem reproduktivne transformacije heksaploidne pšenice usavršen je tokom poslednjih nekoliko godina u našoj laboratoriji, putem bombardovanja česticama mladog zigota i haploidnih embriona. Bombardovanje česticama vršeno je azotom pod visokim pritiskom iz pištolja (proizvedenim u Mađarskoj pod nazivom Gene Booster). Biljni materijal je bombardovan sa plazmidom pDBl koji sadrži b-glukuronidaz gen (uidA) pod kontrolom actin-1 promoterom iz pirinča, i selektivnim marker genom bar (phosphinotricin acetyl­transferase) pod kontrolom CaMV 35S promotor. Haploidni i zigotni embrioni provereni su na enzimsku aktivnost histohemijskom GUS probom. Nedelju dana posle bombardovanja, regeneracija je sprovedena na 5 mg/l Basta (Glufosinate­-ammonium) koji sadrži mediju za utvrđivanje klijavih transgenskih biljaka. Haploidni i diploidni regenerantni izdvojeni su na vodenim rastvorom biljke Basta. Molekularne analize su ukazale na prisustvo introdukovanih stranih gena u genomsku DNK i marker geni su utvrđeni kod većine regeneranata. Potomci su јоš uvek pod istraživanjima. Ova istraživanja su delimično potpomognuta mađarskim Fondom za naučnoistraživački rad (ОТКА) No. Т6009.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

DOSТIGNUĆA I ELEMENTI OPLEMENJIVANJA ŽIVOTINJA

Vitomir S. Vidović

 

Poljoprivredni fakultet, Novi Sаd

 

 

Počeci oplemenjivanja životinja u bliskoj su vezi s domestikacijom divljih vrsta, i početkom razvoja poljoprivrede pre oko 12000 godina. Bilo je to u stvari odabiranje boljih životinja, koje su lakše preživljavale dotične uslove, a potom onih koje su proizvodile više mleka, mesa, jaja, ili onih životinja, koje su imale bolje krzno, s ciljem da se osigura više hrane za stanovništvo organizovano umesto putem lova i ribolova. Oplemenjivanje životinja u smislu stvaranja novih linija i rasa i unapređenjem postojećih je novijeg datuma. Naša zemlja nije toliko kasnila, u na primer, pogledu uvođenja matične knjige, potrebne evidencije i testova, vеć se kasnilo u pripremi najnovijih dostignuća. Najznačajniji razlozi su, može se reći, oskudna teoretska znanja u školama i među proizvođačima u oblasti genetike i oplemenjivanja životinja, što je opet posledica izolovanosti struke i neefikasna organizacija proizvođača stočarske proizvodnje, a posebno pogrešne koncepcije države prema stočarstvu. Danas je u razvijenim zemljama ople­menjivanje životinja na visokom nivou, uključujući i našu ali samo u državnom sektoru proizvodnje. Privatni sektor koji čini većinu stočarske proizvodnje nije organizovan stručno, zaostao je najvećim delom nedoslednom privrednom poli­tikom države i oskudnim nivoom znanja odgajivača i proizvođača, posebno iz oblasti genetike i oplemenjivanja. Genetski napredak kod vodećih vrsta životinja (goveda, kokoši, svinja, ovaca...) u odnosu na prirodne populacije, unapređen je za 3–4 puta, dok je kod riba, na primer, neznatno poboljšanje. Tendencije daljih promena, u odnosu na genetski limit, realne su.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU SUNCOKRETА I ŠEĆERNE REPE U NAREDNIH DЕSЕТ GODINA

 

Dragan Škorić i Lazar Kovačević

Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

 

 

Suncokret (Helianthus annus L.) spada među 4 najvažnije uljane kulture u svetu. Kod nas je glavna uljana kultura. Genetička varijabilnost je dosta uska, a posebno u pogledu gena koji uslovljavaju otpornost prema bolestima. Divergent­nost je delimično povećana korišćenjem divljih vrsta putem interspecijes hibridi­zacije. U narednom periodu povećanje genetičke varijabilnosti biće nastavljeno daljim korišćenjem divljih vrsta. Rod Helianthus ima 49 vrsta i 19 podvrsta sa 12 godišnjih i 37 višegodišnjih vrsta i bogatom vаrijabilnošću unutar svake vrste, odnosno podvrste. Ova varijabilnost рružа veliku mogućnost za povećanje ge­netičke varijabilnosti u narednih deset godina. Interspecies hibridizacija je često оtеžаnа usled različitog broja hromozoma. (2n, 4n, 6n) kod divljih vrsta i prisustva inkompatibilnosti. Iz ovih razioga рrevazilaženje problema može sе postići pri­menom novih metoda biotehnologije. Obogaćenje genetičke varijabilnosti sun­cokreta na bazi divljih vrsta biće usmereno na otpornost prema bolestima, insektima, kvalitet ulja i otpornost prema stresu (suši). Povećanje genetičke varijabilnosti pored interspecijes biće i korišćenjem intergenus hibridizacije. Sadašnja kolekcija u Institutu u Novom Sаdu od preko 5000 inbred linija i preko 1000 populacija divljih vrsta su garant za uspešan rad u oplemenjivanju sunco­kreta u narednom periodu. Šećerna reра Beta vulgaris L. ima zavidan bгој srodnika u četiri sekcije Vulgares, Patelares, Corollinae i Nane koji u zavisnosti od genetičke udaljenosti, broja hromozoma i mogućnosti ukrštanja mogu vrlo korisno da posluže kao izvori u stvaranju nove genetičke varijabilnosti kao što је otpornost рrema suši, zaslanjenost zemljišta ili druge neophodne osobine koje ne poseduje šećerna repa, a koje se u datom momentu ili budućnosti mogu pokazati kao vrlo korisne. Brzi progres u biotehnologiji i genetičkom inžinjeringu ukazuju da su barijere koje su sada prisutne u ukrštanjima između različitih vrsta sekcije Beta u budućnosti predstavljati marginalni problem u oplemenjivanju.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU SОЈЕ U NAREDNIH DESET GODINA

 

Milica Hrustić, М. Vidić i Ј. Miladinović

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Sоја pripada rodu Glycine koji se sastoji iz dva podroda. Podrod Glycine Willd čine sedam divljih višegodišnjih vrsta. Podrodu Sоја (Moeneh) F.J. Herm, pripadaju jednogodišnja divlja vrsta Glycine soja Sieb. & Zucc. (ranije G. ussuriensis) i gajena vrsta Glycine max (L.). Merrill. Dosadašnji pokušaji intraspe­cies i interspecies hibridizacije su doprineli rasvetljavanju filogenetskih, citoloških i biohemijskih veza među vrstama, ali јоš nisu omogućili korišćenje divljih vrsta kao izvora genetske varijabilnosti u oplemenjivačkim programima soje. Do sada gajene sorte nastale su isključivo ukrštanjem genotipova u okviru vrste G. max. Mnoge zemlje u svetu imaju manje ili vеćе kolekcije genotipova soje, karakterističnih za određeni region. Najkompletnija kolekcija germplazme soje, koja se sastoji od introdukovanih i oplemenjivanih sorti kao i nekih divljih srodnika nalazi se u SAD, Urbana, Illinois. Ista naučna ustanova ima i genetsku kolekciju podeljenu u četiri kategorije: kolekciju tipova, kolekciju izolinija, kolekciju vezanih svojstava i citološku kolekciju. Svake godine se nove linije, interesantne za bilo koju od ovih kategorija prijavljuju genetskom komitetu i uključuju u kolekciju, a njihove karakteristike objavljuju u Soybean Genetics Newsletter. U našoj zemlji postoji kolekcija sorti i manjeg broja linija sa poznatim genima. Pošto kolekcija germplazme i genetska kolekcija stoje na raspolaganju svim zainteresovanim naučnim ustanovama moguće je u naše oplemenjivačke pograme uključiti i neke od ovih linija.

 

Povratak na sadržaj

 

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OČUVANJE I KORIŠĆENJE GENETIČKE VARIJABILNOSTI GAJENIH I KORIŠĆENIH BILJNIH VRSTA JUGOSLAVIJE

Milutin Penčić

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

 

Sа stanovišta oplemenjivanja i selekcije biljaka genetička varijabilnost pred­stavlja neophodni, polazni uslov. Ovom aspektu korišćenja genetičkih resursa posvećeno je dosta pažnje i u nauci i u politici. Drugi aspekti brige o genetičkoj varijabilnosti је očuvanјe biološke divergentnosti kroz pitanja fleksibilnosti vrste. Očuvanje genetičke varijabilnosti gajenih i korišćenih biljnih vrsta, po raznim osnovama, spada u nadležnosti mnogih činilaca društva; Države, jer je osnov vođenja politike u upravljanju prirodnim bogatstvom – biljnim genofondom i jer predstavlja element nacionalne bezbednosti; Nauke, jer predstavlja blago koje ni iz daleka nije proučeno u oba segmenta – konzerviranja i korišćenja: Privrede, jer se na rezultatima čuvanja, a naročito korišćenja temelje neke veoma važne grane; Pojedinaca koji su izabrali biljku kao objekt istraživanja menjanja i korišćenja. Otuda se čini važnom koordinirana aktivnost svih činilaca u društvu. Aktivnosti pojedinačnih činilaca u prošlosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. Korišćenje genetičke varijabilnosti u užem selekcionarskom smislu, predstavlja, brigu gе­netičara - oplemenjivača biljaka. Da li ćе se pravilno koristiti i održavati, zavisi od selekcionarskih ciljeva i ambicija. Prirodna je želja selekcionara da za što kraće vreme stvore što više novih sorata poželjnih svojstava, ali je nedopustiva politika selekcionih instituta da zbog komercijalnih rezultata zapostave „naučno орlе­menjivanje” koje podrazumeva sve aspekte proučavanја i stvaranja polaznog materijala za selekciju. Korišćenje genetičkih resursa u širem smislu reči ро­drazumeva i dostup genetičkim resursima, kako domaćih tako isto i stranih korisnika. Mnoga pitanja od: kolekcionisanja, čuvanja, dokumentacije i korišćenja, predmet su međunarodnih konvencija i poduhvata, koje je Jugoslavija potpisala. Izgradnja banke biljnih gena i rad na formiranju genofonda za potrebe banke fundirani su na važećim međunarodnim normama. Održavanje i korišćenje genetičke varijabilnosti, na adekvatan način nije moguće bez formi­ranja nacionalnog programa kao strateškog projekta visokog stepena prioriteta.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

 

HETEROZIS I PROIZVODNJA HIBRIDNOG SEMENA ŠUMSKOG DRVEĆA

 

Aleksandar Tucović i Vasilije Isajev

Šumarski fakultet, Beograd

 

 

Genetički zakoni koji su u osnovi heterozisa su jedinstveni, ali karakter nasleđivanja i metodi istraživanja kod drveća su različiti. Izučavanje heterozisa drveća obuhvata: (1) evidentiranje i proučavanje efekta heterozisa; (2) una­pređenje metoda izbora roditeljskih stabala, i (3) tehnologiju masovne proizvod­nje. Do danas ostvarene hibridne kombinacije sa odlikama heterozisa ukazuju: da heterozis karakteriše manje-više sve ekonomski značajne vrste drveća, i da ostvareni nivoi heterozisa nisu maksimalni. Izbor roditeljskih stabala treba osetno usporiti i zasnovati na što više eksperimentalnih podataka. Kod izbora roditeljskih stabala kombinaciona sposobnost, koja je genetički determinisana, zauzima vоdеćе mesto. Za procenu kombinacione sposobnosti koriste se: linije polusrodnika i linije punih srodnika. Komercijalna proizvodnja hibridnog se­mena zasnovana je na specijalizovanim semenskim plantažama i obuhvata 4 etape: osnivanje eksperimentalnih semenskih plantaža, testiranje hibridnih kom­binacija od slobodnog oprašivanja na roditeljskim i intermerijernim staništima, testiranje potomstva punih srodnika, i osnivanje komercionalnih, biparentalnih (linijskih ili dvoklonalnih) semenskih plantaža od roditeljskih stabala sa naj­boljom opštom i specifičnom kombinacionom sposobnošću. Hibridna sorta je osnovni faktar unapređenja u šumarstvu, jer predstavlja kapacitet koji tek treba iskoristiti. Unapređenje tehnologije masovne proizvodnje hibridnog semena neophodno je ostvariti kroz stalnu povezanost naučnih istraživanja i proizvodnje drveta u šumskim kulturama i plantažama. Neophodno je što više interakcije u proizvodnji hibridnog šumskog semena, ekonomije i tržišta.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

HETEROTIČNI EFEKTI U OPLEMENJIVANJU TOPOLA

 

Vojislav Guzina, Gојко Avramović, Saša Orlović, Branislav Kovačević

 

Institut za topolarstvo, Novi Sаd

 

 

Rezultati dugoročnih istraživanja i rada na oplemenjivanju omogućili su stvaranje i korišćenje u praksi sorti topola s visokim genetskim proizvodnim potencijalima. Genetskom dobiti u pogledu skoro svih svojstava značajnih za kultivisanje (adaptivnost, bujnost rasta, otpornost na oboljenja, kvalitet drveta) daleko su nadmašena svojstva polaznih populacija, odnosno genotipova. Dvodo­most i anemofilija uslovljavaju veliku heterozigotnost prirodnih populacija, od­nosnci selekcionisanih roditeljskih parova u većini svojstava, usled čega se očekuje i manje povećanje heterozigotnosti potomstava u odnosu na roditelje. Zbog toga, kao i zbog dugog reproduktivnog i proizvodnog ciklusa i izražene sposobnosti vegetativne reprodukcije kod ekonomski najvažnijih vrsta, su орlе­menjivači topola uglavnom usmereni na klonsku selekciju vеć u ranim fazama onotogeneze intersekcijskih, interspecies i intraspecies potomstava umesto dugoročnijeg testiranja prostih vrednosti njihovih svojstava. To su osnovni razlozi što su nedovoljno proučene pojave heterozisa kod topola i što su u literaturi oskudni podaci o konstatovanom heterozisu, kao „nadmioći” F₁ generacije nad roditeljima. Međutim, neki rezultati vlastitih i stranih proučavanja, koji su pri­kazani u ovom radu, ukazuju na mogućnost korišćenja heterozisaa u oplemenji­vanju topola. To su u prvom redu odnosi na pojave povećane bujnosti rasta i manje osetljivosti na oboljenja kao heterotičnih efekata kod nekih interspecies hibridа. Najizrazitiji primeri takvih heterotičnih efekata su kod hibrida evroazij­skih i američkih jasika, i kod nekih hibrida crnih i balzamastih topola.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OPLEMENJIVANJE VOĆAKA I VINOVE LOZE

М. Коrаć, V. Ognjenov, Dinka Vujanić-Varga, P. Cindrić, Nada Korać, B. Đurić, Jelena Ninić-

Todorović, S. Cerović, Branislava Gološin i Ksenija Macet

 

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

 

 

Intraspecijes hibridizacija je najznačajniji put stvaranja novih sorti voćaka u jabuke, kruške, šljive, trešnje, višnje, kajsije, breskve, jagode i maline. Intras­pecijes hibridizacija kod pomenutih vrsta korišćena je samo u radu na stvaranju otpornih sorti na ekonomski značajne parazite. Kod leske taj rad ubuhvata i stvaranje sorti koje ne daju izdanke. Selekcijom iz populacije oraha, vinogradar­ske breskve, mečije leske i drena izdvojen je veći broj sorti i selekcija pogodnih za stonu upotrebu ili kao podloge. Kultura tkiva i genetski inženjering u značajnoj meni dopunjuju konvencionalno oplemenjivanje voćaka. Stvaranje novih ge­netičkih kapaciteta vinove loze danas ima za cilj pre svega povećanje otpornosti prema biotičkim i abiotičkim faktorima. Gajenjem rezistentnih genotipova na gljivične bolesti роvеćаvа se sigurnost i ekonomičnost proizvodnje a značajno se doprinosi očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OPLEMENJIVANJE BILJAKA I GENETIKE SLABOSTI

Janko Dumanović

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

 

 

Kada se prouče svi do sada poznati slučajevi epidemija biljnih bolesti dolazi se do zaključka da su se epidemije dogodile onda kada su uslovi uniformno osetljivi prema nekom parazitu i kada su vremenske prilike bile povoljne za razvoj bolesti. Genetička uniformnost može imati različite forme. Stranooplodne biljke poseduju vеću genetičku rezistentnost od samooplodnih biljaka i biljaka koje se vegetativno razmnožavaju. Uniformnost jednog useva je hitan preduslov ge­netičke ranjivosti. Za pojavu epidemije potrebno je da se ispune sva tri uslova iz trougla bolesti - osetljiva biljka domaćin na širokom prostoru, virulentni, agresivni parazit i povoljni uslovi sredine, uglavnom povoljne vremenske prilike za razvoj bolesti. Kad se govori o uniformnosti ne misli se samo na zasnivanje proizvodnje na širem prostoru sa samo jednim genetički uniformnim kultivarom, vеć i na situacije kad je zastupljen veći broj kultivara koji u sebi sadrže jedan isti gen ili jednu istu citoplazmu. Svaki program selekcije, u principu, vodi sužavanju genetičke osnove gajenih biljaka. Istaknuto je da je genetička raznovrsnost glavna brana genetičkoj ranjivosti gajenih biijaka. Na osnovu onoga što se danas zna o genetičkoj uniformnosti i ranjivosti useva, o uzrocima i uslovima pojave epidemija bolesti na biljkama, o genetici biljke domaćina i parazita, kao i o fiziološkim mehanizmima rezistentnosti, predložena је i diskutovana određena strategija u oplemenjivanju biljaka kako bi se umanjio rizik od epidemija bolesti. Istaknuto je da uniformnost useva ima i dobrih i loših strana. Pozitivna strana uniformnosti ima prevagu nad njenim lošim stranama. Rizik od uniformnosti, mada ponekad i katastrofalan, ipak je kratkotrajan, dok su koristi stalne.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

NOVE TEHNOLOGIJE U OPLEMENJIVANJU BILJAKA – KORIST I RIZIK

 

Kosana Konstantinov¹ i Snežana Mezei²

 

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd–Zemun

²Institut za ratarstvo i povrtаrstvo, Novi Sad

 

 

Razvojem nove biotehnologije (tehnologije rekombinantne DNK i kulture ćelija i tkiva), stvoreni su uslovi za identifikaciju, izolovanje i manipulacije gena koji kontrolišu određene osobine viših biljaka. Iznalaženjem optimalnih sistema za unošenje stranih gena u genom biljaka izbegnuti su problemi inkompatibil­nosti u seksualnom razmožavanju različitih biljnih vrsta. Stvoreni su uslovi za korišćenje divljih biljnih vrsta kao izvora gena koji kontrolišu otpornost / tole­rantnost biljaka prema nepovoljnim biotičkim i abiotičkim faktorima spoljne sredine. Uklonjena je evoluciona barijera između organizama tako da je moguće gen koji kontroliše žеljenu osobinu izolovati iz mikroorganizama ili iz animalnih sistema i integrisati u genom biljaka. Na taj način је moguće dobiti transgene biljke poboljšanog kvaliteta prinosa ili rezistentne / tolerantne prema različitim bolestima ili nepovoljnim uslovima gajenja kao što su nepovoljne temperature, zaslanjenost zemljišta itd. Pored istraživanja usmerenih na dobijanje transgenih biljaka kao izvora hrane poboljšanog kvaliteta sve su intenzivnija istraživanja mogućnosti dobijanja transgenih biljaka koje ćе biti sposobne da sintetišu kom­ponente kao što su prirodni poliestri npr. Dobijene su transgene biljke pamuka koje sintetišu pamuk sa osobinama poliestra. Pored toga vrlo intenzivno se vrše genetičke manipulacije u cilju konstrukcije transgenih biljaka kao izvora novih vakcina. Sistem je dosta jednostavan kada se vrše manipulacije osobina koje su pod kontrolom jednog gena. Istovremeno integracija pojedinačnih gena ne može značajno da роvеćа ukupnu vrednost biljaka, jer se većina najvažnijih osobina gajenih biljaka, prinos biomase npr., nalaze pod kontrolom više gena (poligenske osobine). Integracija stranog gena u genom biljaka se odvija ро sistemu slučaja tako da je moguće izazvati represiju / depresiju endogene aktivnosti gena što može da ima pozitivne / negativne efekte na aktivnost biljnog genoma u celini. Pored mogućnosti izmene strukture i funkcije genoma viših biljaka, korišćenjem tehnologije rekombinantne DNK i kulture ćelija i tkiva moguća је identifikacija postojećih i konstrukcija novih genetičkih marketa od značaja u zaštiti intelektu­alne svojine i autorskih prava u procesu oplemenjivanja biljaka.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

NOVA DOSTIGNUĆA U PROUČAVANJU MOLEKULARNE BAZE HETEROZISA

A.S. Tsaftaris
Department of Genetics and Plant Breeding

Aristotelian Univ. of Thessaloniki, Greece

 

 

Originalna koncepcija heterozisa bila je rezultat proučavanja na feotipsko­-morfоloškom nivou, međutim uskoro su usledili biohemijski podaci, pošto је pronalaskom elektroforeze olakšano prikupljanje podataka koji se odnose na enzimsku varijabilnost. Međutim, veliki broj ograničenja obima polimorfizma u novijim studijama omogućio je unapređenje linkidž mapa sa visokom rezolucijom koja se koristi za lociranje i manipulaciju sa QTL. Kada je dovoljan broj takvih neutralnih markera upotrebijen za merenje genetske udaljenosti kod velikog broja srodnika kukuruza, zabeležena je veoma visoka korelacija između ro­diteljske genetske srodnosti i hibridnog karaktera. Na isti način, identifikovan je relativno mali broj QTL rasprostranjenih u genomu kukuruza, što ukazuje na izraženu superdominantnost koratrole heterozisa. Postavljena je hipoteza da isti QTL mogu da kodiraju regularne proteine, pošto su ovi protieini sposobni da kontrolišu veliki opseg drugih strukturnih gena, čiji je efekat potreban za izražavanje složenih kriterijuma, kao što su prinos i bujnost prinosa. Do sada je identifikovano nekoliko takvih proteina: svi su složeni proteini sa hetero­polimerima i ispoljavaju znatno različite aktivnosti u poređenju sa prostim polimerirna, što je u skladu sa jasno izraženom superdominacijom QTL, potvrđenom u dosadašnjim analizama. Pored toga, parametri koji potiču iz varijabilnosti ekspresije genoma, procenjeni kroz proučavanje polimorfzma u okviru individualnih proteina ili mRNK, pokazali su signifikantnu korelaciju ovih pokazatelja i hibridne bujnosti. Ova korelacija potvrđuje zaključak da QTL kontrоlišu lokuse i količinu mRNK ili proteina sintetizovanih iz strukturnih gena i ističe se znаčај i regularnih proteina (i njihovih gena) i strukturnih gena za kompleksan karakter heterozisa.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GENETIČKE OSNOVE I EVOLUCIONI SMISAO POLNOG RAZMNOŽAVANJA

 

Marko Anđеlković¹, Vasilije Isajev², Nada Vučinić­-Barjaktarović^З

 

¹Biološki fakultet PMF Beograd,

²Šumarski fakultet Beograd,

³Kliničko-bolnički centar „Zvezdara”, Beograd

 

 

Životni ciklus eukariota obuhvata dva različita ciklusa: (1) vegetativni ciklus rastenja i reprodukcije, i (2) seksualni ciklus fuzije i restitucije. Kod kompleksnih višećelijskih formi, kao što је većina biljaka i životinja, ti ciklusi su obično spojeni zbog, ро pravilu, postojanja povezanosti seksa i reprodukcije. Postojanje polnog razmnožavanja, kao evolutivno mlađeg oblika reprodukcije, јоš uvek predstavlja, u određenom stepenu kontraverzu evolucione biologije iz razloga što je seksu­alna reprodukcija jedina karakteristika živih organizama koja pre favorizuje preživljvaanja grupe nego jedinke. Stoga razmatranje genetičke osnove i evolu­tivnog smisla seksa predstavlja vrlo aktuelnu temu s različitih fundamentalnih i aplikativnih aspekata. Genetička osnova determinacije pola može se sagledati na funkcionalnom i organizacionom nivou. U heterogametnom polu Y hromozom nema homologog para pa je morao da egzistira u hemizigotnoj formi. Jedini X hromozom kod heterogametnog pola je u aktivnom stanju, dok se kod ho­meogametnog pola, jedan X hromozom random inaktiviše. U toku rekombi­nacije u mejozi X i Y hromozom razmenjuju određenu količinu genetskih infomacija, jer je distalni deo Yg skoro potpuno homolog sa kratkim krakom X hromozoma. Ovi regioni ne podležu inaktivaciji, a u toku mejoze izvrše crossing­-over i do 20-30 puta češće nego normalni hromozomi. Prema tome, seksualni identitet jedne individue je završni produkt celog lanca događaja, od genetskog statusa, preko hormonskog i morfološkog pola pa sve do uticaja okoline u kojoj individua živi. Najveća varijabilnost polnog dimorfizma se sreće kod viših biljaka, a generativno razmnožavanje je uslovljeno diferencijacijom polova koja je kod većine Familija ро tipu 2А+ХУ i obuhvata diecke biljke, monoecijske sa herma­froditnim cvetovima ili sa razdvojenim muškim i ženskim cvetovima. Ispitivanje čestine rasprostranjenja pojedinih tipova polnih mehanizama kod cvetnica, pokazala su da se dvodomost (diecija) sreće retko i da obuhvata oko 5% udaljenih Familija, dok je kod 75% porodica evidentirana ро koja dvodoma vrsta. Mor­fološka i funkcionala varijabilnost polova kod biljaka je velika, tako da su opšti biološki i evolutivni mehanizmi koji se ostvaruju putem generativnog razmnožavanja u sličnom obimu promenljivi kao što su to morfološke i fiziološke karakteristike individue. Unutar i međuindividualna promenljivost u građi i rasporedu reproduktivnih organa kod biljaka uslovili su seksualnu reprodukciju puteni autbridinga, inbridinga i uniparentalno, kao i veliki broj mehanizama adaptacija koji stimulišu ili inhibiraju jedan od ovih tipova polnog razmno­žavanja. Pri generativnoj reprodukciji evidentirana je izražena varijabilnost u građi, funkciji i rasporedu reproduktivnih organa, što je od bitnog značaja pri unapređenju metoda oplemenjivanja biljaka selekcijom i hibridizacijom.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

KORELACIJE PRINOSA I KOMPONENTI PRINOSA KOD DVE SINTETIČKE POPULACIJE KUKURUZA SA RAZLIČITIM SАDRŽAJEM ABSCISINSKE KISELINE (ABA)

 

Violeta ANĐELKOVIĆ¹, Radmila STIKIĆ², Sofija РЕКIć² i Mile IVANOVIĆ¹

 

¹Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

²Poljoprivredni fakultet, Zemun

 

 

Abscisinska kiselina (ABA) je biljni hormon koji ima uticaj na rast i razviće biljke, sličan efektima stresa suše. Povećanje akumulacije ABA роmаžе biljci da se adaptira na uslove suše, ali је teško predvideti kako visok ili nizak sadržaj ABA u listu utiče na prinos i njegove komponente. Za ispitivanje uticaja sadržaja ABA u listu kukuruza, korišćeni su genotipovi koji se razlikuju samo u kapacitetu za akumulaciju ovog hormona, da bi se proučile posledice genetičkog variranja na prinos i druge agronomske karakteristike. Od inbred linija, Polj-1 7 (s visokim) i F-2 (s niskim kapacitetom za akumulaciju ABA), stvorene su dve sintetičke populacije koje se u poljskim uslovima razlikuju u ovoj osobini oko 2-3 puta. Pored upoređivanja prosečnih vrednosti, rađena je i korelaciona analiza sledećih osobina: prinosa zrna, mase 1000 zrna, broja redova zrna, broja zrna u redu i sadržаla ABA u listu. Za sve komponente prinosa, utvrđena je značajna, srednje jaka i jaka zavisnost sa prinosom zrna (naročito kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA). Pored toga, utvrđena je negativna i slaba korelacija sadržaja ABA u listu i prinosa i komponenti prinosa kod biljaka iz populacije sa visokim kapacitetom za akumulaciju ABA, dok je kod biljaka iz druge populacije ta zavisnost bila srednje jaka i visoko značajna. Za detaljnija ispitivanja planira se korišćenje QTL-analize (quantitative trait loci) odvojeno za prino i sadržaj ABA u uslovima jačeg stresa suše, u kojima ćе se adaptivni efekat različitog kapaciteta za akumulaciju ABA više ispoljiti.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

PRILOG ISPITIVANJU MOLEKULANRE OSNOVE НЕTEROZISA KOD KUKURUZA

 

Snežana Drinić-Mladenović, Kosana Konstantinov i Dragana Ignjatović

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Iako je fenomen heterozisa najviše iskorišćen u oplemenjivanju kukuruza do sada se veoma malo zna o njegovoj molekularnoj osnovi. Jedan od mogućih pristupa izučavanja heterozisa je proučavanje strukture i funkcije biljnog genoma korišćenjem molekularnih markera. Molekularni markeri obuhvataju proteinske (izozimi, proteinski kompleks u različitim tkivima) i DNK markere. U našim istraživanjima ispitan je polimorfizam izozima i polimorfizam u solima rastvor­ljivih proteina klice samooplodnih linija, njihovih F₁ hibrida kao i segregirajuće generacije kombinacija koje su ispoljile najveći i najmanji heterutični efekat. Veličina hetorotičnog efekata za sva ispitana svojstva u F₁ hibridima izračunata je u odnosu na prosečnog roditelja. Dobijeni rezultati su pokazali da u

samooplodnim linijama i hibridima postoji polimorfizam nekoliko enzimatskih sistema. Iz klice linija i hibrida izolovani su u solima rastvorljivi proteini (albumini i globulini) i razdvojeni elektroforezom na poliakrilamidnom gelu. Svi ispitani genotipovi su imali karakterističnu proteinsku sliku. Najveći broj proteinskih frakcija u hibridima je nasleđen od oba roditelja aui se јаv1јаји i frakcije nasleđene samo od jednog roditelja kao i frakcije specifične za hibrid. U toku su daija ispiti'anja strukture i funkcije genoma kukuruza i utvrđivanja uloge pojedinačnih gena-regiona genoma u ekspresiji heterozisa.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

IDENTIFIKACIJA DONORA POŽELJNIН ALELA ZA PIRNOS I ZAPREMINU KOKIČAVOSTI KOD KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays L. everta)

 

М. Вавić, N. Delić, Z. Pajić i G. Todorović

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Dobijanje novih hibrida kukuruza uopšte, pa i kukuruza kokičara, najvećim delom se vrši popavkom jedne od roditeljskih komponenti. U tom smislu se postavlja pitanje izbora donora poželjnih аlelа za osobine od interesa. Kod kukuruza kokičaea se pored prinosa zrna velika pažnja poklanja zapremini kokičavosti, kao

najvažnijem pokazatelju kvaliteta. Mnogi eksperimentalni hi­bridi visokog prinosa bivaju odbačeni zbog nedovoljne zapremine kokičavosti. Negativna korelacija prinosa i zapremine kokičavosti otežava dobijanje hibrida visokog prinosa i zapremine kokičavosti. U ovom radu je izvršena ocena 2 komercijalne inbred linije kao nosilaca poželjnih alela za popravku prinosa i zapremine kokičavosti hibrida ZPK18xSg1533.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

KORELACIJE I „PATH” KOEFICIJENT ANALIZA ZA SТАY GREEN KUKURUZA

(Zea mays L.)

 

Goran Bekavac¹, Milisav Stojaković¹, Đorde Jocković¹, Mile Ivanović², Marija Kraljević-Balalić¹, Jan Boćanski¹

 

¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

²Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Proučavane su fenotipske korelacije izmedu stay-greena, sadržaja vode u stablu, sadržaja vode u listu, broja dana do svilanja i sadržaja vode i zrnu kod dve sintetičke populacije kukuruza (NS 103 i NS 140). Eksperimentalni podaci obrađeni su analizom varijanse i kovarijanse Nested dizajna p0 Random modelu. Iz odnosa kovarijansi i odgovarajućih varijansi, izračunate su fenotipske kore­lacije između svih svojstava koje su poslužile za izvođenje „path” koeficijent analize. Primenjen je metod izverznih simetričnih korelacionih matrica (Edvards. 1979), u kojem je stay green predstavljao zavisno, a ostala svojstva neza­visno promenljive varijable. Utvrđene su visokosignifikantne fenotipske kore­lacije između stay-greena i svih proučavanih svojstava; u obe populacije, a najkonzistentnija korelaciona veza ustanovljena je između stay-greena i sadržaja vode u listu (r_f = 0,788**; r_f = 0,833**). Vrednosti direktnih uticaja nezavisno promenljivih na zavisno promenljivu značajno su se razlikovale od vrednosti korelacionih koeficijenata. Najsnažniji direktni uticaj na stay green osobinu utvrđen је za sadržaj vode u listu u obe populacije (Р_у2 = 0,601 * *; Р_у2 = 0,591 * *), što ukazuje na mogućnost korišćenja ovog svojstva kao jednog od pouzdanih pokazatelja stay-greena. Direktni uticaji sadržaja vode u stablu i sadržaja vode u zrnu bili su znatno slabiji nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu koeficijenata korelacije. Zbog toga je poželjna primena „path” koeficijent analize kao preciznijeg metoda za sagledavanje odnosa između svojstava. Vrlo slab i nesignifikantan direktni uticaj na zavisno pormenljivu utvrđen je za broj dana do svilanja (Р_у4 = 0,063; Р_у4 = -0,0005) što ukazuje da je moguće selekcionisati stay green genotipove bez obzira na dužinu vegetacije.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

PROMENE MORFOLOŠKIH OSOBINA U BSSS POPULACI­ЈАМА KUKURUZA PUTEM REKURENTNE SELEKCIJE

 

Jan Boćanski¹, Milisav Stojaković², Raško Popov² i Goran Bekavac²

 

¹Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

²Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Rekurentna selekcije poboljšava osobine populacije povećanjem frekven­cije poželjnih alela. Kod kukurza (Zea mays L.) očekuje se da visoka frekvencija poželjnih alela u populaciji ima uticaj na poboljšanje osobina inbred linija i hibrida izvedenih iz ove populacije. Selekcione metode za intrapopulacijska poboljšanja kvantitativnih osobina kod kukuruza mogu biti bazirana na individu­lanim ili familijskim osobinama, za popravku populacije per se, ili potomstvaa hibrid-test ukrštanja za poboljšanje kombinacionih sposobnosti (Hallauer i Mi­randa, 1981). Cilj rada je bio da se prouče promene morfoloških osobina tokom sedam ciklusa halfsib rekurentne selekcije na prinos. Za rad su odabrane tri populacije: BSSSC₀ i BSSSC₇ (originalni sintetici), i ZPSIN2C₂ (novostvoreni sintetik BSSS osnove). Urađena su FS i HS(Мо17) potomstva (100 potomstva). Proučavane su sledeće osobine: visine biljke, visine klipa, ukupan broj listova i ugao lista. Urađena је analiza varijanse Nested dizajna-Random model. Tokom sedam ciklusa HS-RS došlo je kod FS potomstava do visoko značajnog smanjenja visine biljke, visine klipa, ukupnog broja listova i ugla lista u BSSSC₇, u odnosu na BSSSC₀. Kod FS potomstava u sintetiku ZPSIN2C₂ je visoko značajno povećana visina biljke i klipa, značajno smanjen broj listova, a ugao lista je sličan kao kod BSSSC'7. Kod HS(Мо17) potomstava tokom selekcije došlo je do visokoznačajnog povećanja visine biljke, visine klipa i broja listova, a ugao lista je visoko značajno smanjen kod BSSSC₇, u odnosu na BSSSC₀. Kod ZPSIN2C₂, u odnosu na BŠSSC₇, došlo je do visokoznačajnog povećanja visine biljke, visine klipa i ugla lista, dok nije bilo razlika za broj listova

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

KORELACIJE IZMEĐU VAŽNIJIH AGRONOMSKIH SVOJ­STAVA KOD S₁ I HS FAMILIJA U DVA KOMPOZITA KUKU­RUZA

 

Jelena Vančetović, Mile Ivanović, Goran Drinić i M. Vidaković

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

U radu su proučavane genetičke korelacije između prinosa zrna i nekih važnijih agronomskih svojstava (visina biljke i klipa, dužina klipa, broj redova zrna i masa 1000 zrna) kod ро 100 S1 i 100 HS familija iz dva opozitna kompozita kukuruza (Kompozit B i M). Takođe su proučavane i genetičke korelacije izmedu dva navedena tipa familija za data agronomska svojstva. Rezultati su pokazali da je u najvećoj genetičkoj korelaciji sa prinosom zrna kod S₁ familija u oba kompozita bila dužina klipa, a kod HS familija masa 1000 zrna, a zatim i dužina klipa. Ostale osobine nisu bile u visokoj koelaciji sa prinosom, što je povoljno sa selekcionog stanovišta za visinu biljke i klipa, jer omogućava paralelnu selekciju na visok prinos a nizak habitus biljke. Indirektna selekcija na prinos zrna preko nekog drugog svojstva u ovim populacijama ne bi imala smisla, osim HS selekcije preko povećanja mase 1000 zrna u Kompozitu M. Što se tiče genetičkih korelacija između S₁ i HS familija, najniža je bila korelacija za prinos zrna u oba kompozita, ali je ova vrednost bila vеćа u Kompozitu M. Ovo ukazuje iii na ve&i sličnost u alelskoj frekvenciji između dva tipa familija za prinos zrna u Kompozitu M, ili na veći udeo aditivne u ukupnoj genetičkoj varijansi za prinos zrna, u odnosu na Kompozit B. Ova druga činjenica је povoljna za selekciju, pošto ukazuje na vеću mogućnost genetičke dobiti od selekcije na prinos zrna. Za ostale osobine sve ove korelacije bile su visoko značajne, i uglavnom jake u oba kompozita.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OCENA PARAMETARA STABILNOSTI ZP HIBRIDA KUKU­RUZA (Zea mays L.)

 

N. Delić, R. Petrović

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Nа bazi većeg broja ogleda u okviru četiri grupe zrenja (FAO 400, 500, 600 i 700) izračunati su parametri stabilnosti za pnos zrna ZP hibrida primenom modela Eberhart-a i Russell-a (1966). Ogledi su bili postavljeni 1993. godine ро RCB dizajnu, sa 15 hibrida ро svakom ogledu u odgovarajućim gustinama po grupama zrenja, u četiri ponavljanja i 7 lokacija, izuzev ogleda FAO grupe 400 koji su sejani u tri lokaliteta. Cilj rada je bio da se hibridi međusobno i u odnosu na standard uporede u pogledu reakcije na uslove spoljne sredine, kao i da se dâ pregled adaptibilnosti ZP hibrida po grupama zrenja.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GENETIČKE I FENOTIPSKE KORELACIJE IZMEĐU АGRO­NOMSKIH OSOBINA KOD T0P-CROSS POPULACIJA KUKU­RUZA (Zea rays L.)

Goran Drinić i Jelena Vančetović

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Na osnovu parametara dobijenih iz analize varijanse ро Nested dizajnu – Random model izračunate su genetičke i fenotipske korelacije imeđu prinosa zrna, visine biljke, visine klipa, а komponenti prinosa kod HS potomstava kod četiri top-cross populacije kukuruza (BS12C₈C₁ х L82, BS12C₈C₁ x L15, ZPEP х L82 i ZPEF x L15). Ogledi su postavljeni u 1991. god. u Zemun Polju, Inđiji i Velikoj Plani po Nested dizajnu (Cochran i Cox, 1957). Značajna i jaka genetička i fenotipska korelacija je utvrđena između prinosa zrna i visine biljke, kao i između prinosa zrna i visine klipa kod tri ispitivane populacije (BS12C₈C₁ х L82, ZPEP x L82 i ZPEP x L15), dok kod BS12C₈C₁ х L15 ove korelacije nisu bile značajne. Između prinosa zrna i dužine klipa kod sve četiri populacije je utvrđena značajna, srednje jaka do jaka korelaciona zavisnost. Kombinacije sa sintetikom EP su imale srednje jake i značajne genetičke i fenotipske koeficijente korelacije izmedu prinosa zrna i broja redova zrna, dok u kombinacijama sa BS12C₈C₁ ova zavisnost nije bila značajna. Najjači genetički i fenotipski korelacioni koeficijenti su dobijeni između visine biljke i visine klipa kod ispitivanih populacija. Rezultati ukazuju na genetičku povezanost između ispitivanih osobina, što je od znаčаја za primenu istovremene selekcije u odnosu na više osobina.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

UTICAJ PROMENA KARBOHIDRATNOG SASTAVA NA KVALITET ZRNA KUKURUZA ŠEĆERCA (Zea mays L. saccharata)

 

Zorica Pajić, М. Вавić, Milica Radosavljević

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Praćene su promene ugljeno-hidratnog sastava kukuruza šećerca ро fazama razvoja endosperma, odnsono posle 10, 15, 20, 23 i 28 dana od oplodnje. Za ispitivanje su odabrana dva hibrida kukuruza šećerca, ZPSC504su i ZPSC520su. Ugljeno-hidratni sastav zrna ispitivanih hibrida je određivan metodom visokopritisne hromatografije na koloni sa hemijski vezanom stacionarnom fazom tipaNH2 i polarnom mobilnom fazom acetonitril-voda. Ugljeno-hidratni sastav zrna se menja tokom razvoja endosperma, i to tako što se smanjuje procentualni udeo fruktoze i glukoze, uz istovrmeni porast procentualnog udela saharoze, sve do postizanja njene maksimalne vrednosti (u fazi 23 dana od oplodnje), posle čega se odvijaju suprotne promene. Saharoza daje slatkoću zrnu šećerca, pa samim tim i njen visok sadržaj uslovljava kvalitet proizvoda.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OPTIMALAN ODNOS IZMEĐU BROJA PONAVLJANJA I BROJA LOKACIJA U PRELIMINARNIM TESTIRANJIMA NOVIH HIBRIDNIH KOMBINACIJA KUKURUZA

(Zea mays L.)

Goran Sаratlić i М. Rošulj

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

U cilju smanjenja troškova i mogućih grešaka u setvi, berbi i u toku daljeg rada na materijalu, praktičnije je da se ogledi postavljaju u manjem broju ponavljanja ро lokaciji ispitivanja. Time se stvara mogućnost za povećanje broja lokacija. Takvi ogledi omogućuju bolje uzorkovanje uslova spoljne sredine. Pretpostavka je da ćе jedino do dva ponavljanja ро lokaciji dati isti odgovor pri izboru superiornog genotipa, kao i testiranje sa većim brojem ponavljanja. Za ovo ispitivanje koristili su se komercijalni hibridi Instituta za kukuruz „Zemun Polje”, kao i neki strani hibridi. Ogledi su bili postavljeni ро RCB dizajnu i to sa ро tri ponavljanja u tri lokaliteta, sa dva ponavljanja u pet lokaliteta, i sa jednim ponavljanjem u pet lokalieta. Rezultati su pokazali da se hibridi ZPSC 678А, ZPSC 677, i ZPSC 701, nalaze na prva tri mesta u ogledu sa tri ponavljanja u tri lokacije i u ogledu sa dva ponavljanja u pet lokacija. Kod ogleda sa jednim ponavljanjem u pet lokaciji hibrid ZPSC 677 se takođe nalazi u vrhu, dok ostali rezultati odstupaju. Na osnovu rezultata istraživanja predlaže se smanjenje broja ponavljanja unutar lokaciji i povećanje broja lokaciji.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GENEТIČКЕ I FENOTIPSKE KORELACIJE IZMEĐU OSOBINA REPRODUKTIVNIH ORGANA KUKURUZA

 

Milisav Stojaković, Goran Bekavac, Dorđe Jocković, Lazar Jakovljević

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Rekurentna selekcija omogućava istovremeno povećanje frekvencije poželjnih alela u populaciji i očuvanju genetičke varijabilnosti populacije. Kod dve sintetičke populacije kukuruza šire genetičke osnove NS 796 А/92 i NS 2040 В/92 ispitivana je varijabilnost, heritabilnosti u širem smislu, genetičke i fenotip­ske korelacije za: prinos zrna, zakašnjenje u svilanju, procenat jalovih biljaka, procenat vlage u zrnu i broj klipova ро biljci. Half sib familije (S₁ x inbred tester) ispitivane su u 1994. godini na dve lokacije u uslovima jake suše tokom vegetacije. Između populacija nisu ustanovljene značajne razlike u prinosu zrna. Populacija NS 796 А/92 imala je manji procenat jalovih biljaka, manje zakašnjenje u svilanju i veći broj klipova ро biljci od populacije NS 2040 В/92. Ustanovljena je visoka heritabilnost za sve ispitivana osobine: prinos zrna (52,00% i 68,86%), procenat jalovih biljaka (52,38% i 54,10%), zakašnjenje u svilanju (46,18% i 38,28%), procenat vlage u zrnu (59,99% i 60,52%) i broj klipova ро biljci (58,88% i 66,71 %). Prinos zrna je bio u poz tivnoj korelaciji sa procentom vlage u zrnu kod populacije NS 796 А/92 (rg = 0,773 * *) i sa brojem klipova ро biljci kod populacije NS 20408/92 (rg = 0,999**). U negativnoj korelaciji sa prinosom bio je procenat jalovih biljaka i zakašnjenje u svilanju kod obe populacije.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

RESELEKCIJA RODITELJSKIH KOMPONENTI ELITNOG SC HIBRIDA KUKURUZA (Zea mays L.) ZA OSOBINU PRINOS ZRNA

 

G. Todorović, I. Satarić i N. Delić

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

U оvоm radu pošlo se od pretpostavke da inbred linije roditelji elitnog dvolinijskog hibrida А654 х Fu4, koji je izabran za popravku, nose na izvesnom broju lokusa nepoželjne аlеlе čiji se efekat ispoljava u hibridu. Korišćenjem inbred linija kao potencijalnih donora poželjnih аlеlа i procenom njihove rela­tivne vrednosti lokusa ро metodu Dudley-a (1978b) moguće je izabrati inbred liniju za popravku elitnog hibrida za određenu osobinu ili veći broj osobina. Kao potencijalni donori poželjnih alela ispitivane su četiri genetički nesrodne inbred linije (ZPLB554dr, ZPLB176dr, ZPLB380, ZPLB368). Kao sobinu prinosa zrna роžеljno је da linije donori imaju dominantne alele na lasi lokusa G, gde roditelji elitnog hibrida imaju recesivne alele, tj. izbor najbolje linije donora se zasniva na najvećim pozitivnim vrednostima parametara µG. Nајveću vrednost parametra µG imala je linija ZPLB368 i ona je najbolji donor poželjnih alela za popravkuu osobine prinos zrna kod elitnog hibrida А654 х Fu4. Druga po rangu je bila linija ZPLB554dr, dok su linije ZPLB176dr i ZPLB380 imale nešto niže vrednosti parametara µG u odnosu na prve dve linije. Sve ispitivane linije su pokazale vеću genetičku srodnost sa linijom Fu4, za osobinu prinos zrna, štu ukazuje da bi se popravka elitnog hibrida za ovu osobinu vršila popravkom linije Fu4. Pošto kod sve četiri linije donora nije bilo značajne razlike između parametara µG i µF najbolji način za zasnivanje početne populacije bi bio samooplodnja F1 generacija ukrštanja linija donor x Fu4, što bi omogućilo najveću verovatnoću za dobijanje novih linija (popravljena Fu4), koje се imati veći broj poželjnih alela za osobinu prinosa zrna na klasama lokusa F i G bilo od linije Fu4 ili od linije donora.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

NASLEĐIVANJE DUŽINE KLIPA KUKURUZA (Zea mays L.)

 

G. Todorović, I. Šatarić, N. Delić

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun

 

 

Petnaest hibrida F₁ generacije dobijenih dijalelnim ukrštanjem šest inbred linija kukuruza je korišćeno za ispitivanje načina nasleđivanja dužine klipa kukuruza. Analiza kombinacionih sposobnosti je rađena ро Griffing-u (1956), metod 2, matematički model I, bez recipročnih ukrštanja, a analiza komponenti genetičke varijanse i regresiona analiza su urađeni po modelu Hayman-a (1954), Jinks-a (1954) i Mather-a i Jinks-a (1971). Na osnovu analize varijanse kombina­cionih sposobnosti utvrđene su veoma značajne vrednosti za OKS i PKS u obe ispitivane godine, što govori da je za nasleđivanje dužine klipa značajno aditivno i dominantno delovanje gena. Odnos OKS/PKS je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice što ukazuje na veći značaj dominantnih gena na ispoljavanje ove osobine. Analiza komponenti genetičke varijanse za dužinu klipa pakazuje da aditivna (D) i dominantne komponente (H₁ i Н₂) imaju značajan uticaj u nasleđivanju ove osobine. Vrednost parametra D koja je manja od H₁ i Н₂ ukazuje da dominantni geni imaju preovlađujući uticaj za nasleđivanje dužine klipa. Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima analize varijanse kombi­nacionih sposobnosti za datu osobinu. Negativna vrednost F pokazuje da je broj recesivnih gena bio veći od broja dominantnih gena, kod roditelja uključenih u dijalelno ukrštanje. To potvrđuje i odnos ukupnog broja dominantnih i recesivnih alela kod svih roditelja (Kd/Kr) koji je u obe ispitivane godine bio manji od jedinice. Prosečan stepen dominacije koji je bio veći od jedinice i presek linije regresije sa Wr osorn ispod koordinatnog početka ukazuju na superdominaciju u nasledivanju dužine klipa kukuruza.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

OČEKIVANА I REALIZOVANA GENETIČKA DOBIT OD FENO­TIPSKE REKURENTNE SELEKCIJE U ZPSynP1 POPULACIJI KUKURUZA (Zea mays L.)

 

Borivoje V. Trifunović, Janko dumanović i Vladimir Trifunović

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun­

 

 

Preko tri ciklusa fenotipske rekurentne selekcije (bioparentalna masovna selekcija) procenjeni su očekivana i realizovana genetička dobit, u višeklipoj ZPSynP1 populaciji kukuruza. Akumulirana genetičke dobit izražena linearnim koeficijentom regresije za sukcesivne cikluse selekcije SynP1(М) рer se pokazuje pozitivne odgovore za ispitivane osobine. Opaženi linearni trend za višeklipost i prinos zrna kukuruze ukazuje da je selekcijom došlo do komplementarne promene frekvencije alela za ove osobine. Ovo upućuje na brzi početni uspeh, akumulacijom poželjnih alela za višeklipost i pozitiven kolerirajući odgovor za prinos zrna. Procenom očekivane genetičke dobiti u početnim i kasnijim ciklu­sima selekcije, na bazi S₁ i FS familija, ukazano je da je moguć dalji progres u povećanju prinosa direktnom selekcijom na višeklipost. Povoljne promene u performansama procenjene na bazi ispitivanih potomstava za proučavane oso­bine sugerišu da je selekciona procedura bila efikasna u promeni frekvencije alela sa pretežno aditivnim efektima. Odgovor selekcije je bio uspešan u povećanju frekvencije poželjnih alela u narednim ciklusima, u poređenju sa originalnom sintetičkom populacijom, SynP1(М)Ср, zahvaljujući selekcionom metodu i početnoj vrednosti ove originalne germplazme kukuruza.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

HERITABILITET OSOBINA MLEČNOSTI U STANDARDNOJ LAKTACIJI OPLEMENJENIH CRNO-BELIH GOVEDA

 

М. Ćirić, R. Nikolić, М. Katić, Р. Stojić, N. Marković

INI „PKB-Agroekonomik”, Padinska Ske1a – Beograd

 

 

Koeficijenti heritabiliteta prinosa mleka, procenta mlečne masti i prinos 4% FCM u standardnoj laktaciji su istraživani na uzorku od 841 prvotelke-kćeri 54 testirana bika na 9 farmi PKB. Prosečne vrednosti ispitivanih osobina bile su: prinos mleka 5810 kg, sadržaj mlečne masti 3.84% i prinos 4% FCM 5668 kg. Efekti farmi bili su slučajni. Koeficijenti heritabiliteta: za prinos mleka 0.151, za sadržaj masti 0.244, za prinos 4% FCM 0.184. Utvrđeni koeficijenti naslednosti ukazuju na mogućnost daljeg uspešnog genetskog unapređenja ispitivanih oso­bina.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

GERMPLAZMA U OPLEMENJIVANJU KUKURUZA (Zea mays, L.) U NAREDNIH DESET GODINA

 

D. Jocković, М. Stojaković, D. Simić, Ј. Boćanski, G. Bekavac, B. Puran, R. Popov, N. Vasić

 

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

 

 

Izbor germplazme igra važnu ulogu u programu oplemenjivanja, bilo da je to primenjeni program oplemenjivanja za unapređenje inbred linija ili za una­pređenje populacija. Kukuruz je veoma divergentan rod s velikim brojem morfoloških i bioloških razlika. Ispoljavanje heterozisa zavisi od razlika frekven­cije gena roditeljskog materijala, bilo varijeteta ili inbred linija, koje se koriste kod ukrštanja. U toku poslednjih 40-50 godina, kada se shvatilo da postoji velika varijabilnost unutar vrste Zea mays, došlo je do organizovanih napora da se sakupe, prouče, оčuvaju i koriste potencjalni genetski resursi u svim delovima sveta. U našoj zemlji vršeni su pokušaji da se u domaće programe oplemenjivanja introdukuju strani materijali. Ako se uzmu u obzir naši klimatski uslovi, uvođenje stranog materijala za oplemenjivanje kukuruza u programe opleme­njivanja predstavlja mukotrpan i dugotrajan posao. U procesu unapređivanja nalazi se nekoliko populacija. Različite sukcesivne metode selekcije koje se koriste za unapređivanje populacija zavise od cilja oplemenjivanja i polaznog materijala. Svake godine koristi se ро nekoliko stotina različitih tipova ukrštanja u cilju dobijanja polaznog materijala za stvaranje roditeljske linije za hibride kukuruza, različitih starosnih grupa i različitih svojstava. U našoj zemlji postoji bogat materijal za oplemenjivanje kukuruza. U toku narednih 10 godina, glavni cilj kod germplazme kukuruza biće rad na unapređenju genetskog varijabiliteta i pronalaženje novih heterotičkih parova za nastavljanje porcesa oplemenjivanja kukuruza.

 

Povratak na sadržaj

 

Štampano u Zborniku abstrakta „PRVI SIMPOZIJUM ZA OPLEMENJIVANJE ORGANIZAMA“

Vrnjačka Banja, 8-11. novembar 1995

© 2006 Društvo genetičara Srbije

 

 

DOPRINOS IZUČAVANJU GЕNЕТIČKE KONTROLE SINTEZE VIŠIH MASNIH KISELINA U ZRNU KUKURUZA

 

Коsana Konstantinov, Goran Saratlić, Snežana Mladenović, I. Verešbaranji¹, Snežana Gošić

 

Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd – Zemun
¹Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sаd

 

 

Lipidi u zrnu kukuruza predstavljaju rezervne materije u formi triglicerida deponovanih u tkivu klice. Funkcionalni lipidi u formi lipoproteina i fosfolipida su zastupljeni